Начело равноправности представља основну вредност сваког демократског друштва, а сузбијање свих облика дискриминације спаде у ред најважнијих задатака државе, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на отварању конференције о судској и квази-судској примени Закона о забрани дискриминације у организацији Комитета правника за људска права.
На скупу на којем је представљена Студија о примени Закона о забрани дискриминације у Србији, повереница је истакла да се, током праксе, институција Повереника за заштиту равноправности сусретала са изазовима и недостацима Закона о забрани дискриминације, као и проблемима међусобне неусаглашености прописа и тумачења појединих антидискриминаторних одредби, a на које је континуирано указивано и кроз редовне годишње извештаје у којима су дате и препоруке за њихово разрешавање.
Подсећајући да је потреба за изменама Закона о забрани дискриминације и обвеза преузета Акционим планом за преговарачка поглавља 23 и 24, повереница је додала да је институција Повереника извршила свеобухватну анализу досадашње примене Закона која је послужила као основа за припрему измена и допуна Закона о забрани дискриминације, уз консултације са представницима министарстава, истакнутим професорима, судијама, стручњацима у области забране дискриминације, као и представницима организација цивилног друштва.
За унапређење правног оквира заштите од дискриминације и усаглашавање са прописима ЕУ, поред Закон о забрани дискриминације, потребно донети или унапредити и друге прописе који могу бити од утицаја на остваривање равноправности и унапређење положаја појединих маргинализованих група, као што су доношење Закон о бесплатној правној помоћи, измене и допуне Закона о ванпарничном поступку, Породичног закона, Закона о социјалној заштити и др, закључила је повереница.
Студију о примени Закона о забрани дискриминације у Србији представио је др Марио Рељановић, професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду, а поред поверенице, на конференцији су говорили Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права, Наталија Шолић, адвокатица Комитета правника за људска права, проф. др Невена Петрушић, професорка Правног факултета Универзитета у Нишу и Лидија Ђукић, суткиња Врховног касационог суда.
