Повереник за заштиту равноправности спровео је истраживања „Однос грађана и грађанки о дискриминацији у Србији“ и „Однос представника органа јавне власти према дискриминацији“ уз подршку заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Борба против дискриминације и промоција различитости у Србији“ као део програма „Хоризонтал Фацилити за Западни Балкан и Турску“. Ово је седми пут да се истраживања спроводе, а последње је урађено пре три године.

Истраживање о односу грађана и грађанки о дискриминацији у Србији показује да су према перцепцији испитаника сиромашни, Роми и жене највише дискриминисани, док се запошљавање, образовање и здравство издвајају као области у којима постоји највише дискриминације.

„Код грађана и грађанки је евидентан виши степен препознавања дискриминације и неопходност да се дискриминаторно понашање санкционише. Одговори испитаника, такође, указују да постоји социјална дистанца према одређеним друштвеним групама. Нажалост, према перцепцији грађана није дошло до значајног смањења дискриминације, али нас у институцији охрабрује да су грађани упознати са радом Повереника и знају да постоји механизам заштите од дискриминације, и то у не малом проценту. Евидентно је да се перцепција грађана о најдискриминисанијим друштвеним групама поклапају са праксом Повереника и притужбама које стижу у институцију. Све ово нам говори да сви надлежни морају усмерити додатне мере и активности у циљу унапређења, пре свега, положаја сиромашних, Рома и жена, али и свих других грађана и грађанки, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Анализа одговора о заступљености дискриминације према конкретним групама показује да највећи број испитаника сматра да је она веома или углавном присутна према Ромима (61%), женама (50%), старијима (44%), мигрантима (43%), особама са ХИВ/АИДС-ом (41%) и тражиоцима азила (37%). Када се поставља питање присутности говора мржње, највећи број испитаника сматра да је овакав говор веома често и често присутан на друштвеним мрежама (74%), у политичком говору (72%), на телевизији и на интернет порталима (по 67%), као и на спортским догађајима (66%) и у свакодневном говору (61%). Највећи проценат испитаника сматра да медији не посвећују довољно пажње дискриминацији (71%).

Иако су негативни ставови о родној неједнакости мање изражени у сфери рада, образовања и политике, породични живот и даље представља област са традиционалним схватањима родних улога. Истраживање каже да 49% испитаника сматра да породични живит трпи када жена има посао са пуним радним временом.

Уз увид у промене ставова грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, истраживање нуди и могућност поређења перцепције са грађинама и грађанкама у земљама ЕУ о степену распрострањености дискриминације и ставовима према различитим групама. Као најчешће ситуације дискриминације, и у Србији и у ЕУ, наводе се рад, запошљавање и приступ јавним површинама.

Истраживање „Однос представника органа јавне власти према дискриминацији у Србији“ је показало неке позитивне и неке негативне тенденције у односу на истраживања спроведена 2013. и 2018. године. Једна трећина испитаника представника органа јавне власти не зна да ли је дискриминација забрањена у Србији, што је значајан пад у односу на истраживање из 2018. године. Преко две трећине испитаника изјавило је да се дискриминишући ставови колега не толеришу, што је више него у истраживању из 2018. Такође, испитаници представници органа јавне власти оцењују релативно позитивно ангажовање државе око сузбијања дискриминације, а најмање оцењују да судови и тужилаштва третирају једнако све грађане.