бр. 011-00-53/2013-02 датум: 11.10.2013.

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

11000 БЕОГРАД
Булевар краља Александра 15

На основу члана 168. став 1. Устава Републике Србије (“Службени гласник РС“, бр. 98/06), члана 29. став 1. тачка 1. и члана 50. став 1. Закона о Уставном суду (“Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/2011), Повереник за заштиту равноправности подноси

ПРЕДЛОГ ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ

члана 14. став 1.
Закона о финансијској подршци породици са децом
(„Службени гласник РС број – 16/2002, 115/2005 и 107/2009)

О б р а з л о ж е њ е

Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС број 16/2002, 115/2005 и 107/2009) уређује се финансијска подршка породици са децом која обухвата побољшање услова за задовољавање основних потреба деце, посебан подстицај рађању деце, подршку материјално угроженим породицама са децом, породицама са децом са сметњама у развоју и деци без родитељског старања.

Одредбом члана 14. став 1. овог закона прописано је да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанка Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање.

Ова одредба није у сагласности са Уставом Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006), и то:

– са одредбом члана 21. којим је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу;
– са одредбом члана 64. став 1. којим је прописано да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости.

Одредба члана 14. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом у супротности је и са Законом о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/2009), и то:

– са одредбом члана 4. којом је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације,
– са одредбом члана 7. којом је прописано да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства ставља у неповољнији положај, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна,
– са одредбама члана 22. којима је забрањена дискриминација деце, тако што је прописано да свако дете има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице. У ставу 2. истог члана прописано је да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.

Ратификацијом УН Конвенције о правима детета , Република Србија се обавезала на поштовање права детета и обезбеђивање права садржаних у Конвенцији сваком детету под њеном јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго убеђење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или старатеља. Чланом 26. ове конвенције прописано је да државе чланице уважавају право сваког детета да користи социјалну заштиту и социјално осигурање, као и да предузимају све неопходне мере за остваривање тог права у складу са националним законима. С тим у вези, неопходно је указати и на Општи коментар бр. 7 Комитета за права детета , који у четвртом делу обрађује принципе и права детета у раном детињству. Комитет је указао да групе мале деце не смеју бити дискриминисане, да је принцип најбољег интереса детета примаран у свим поступцима који се тичу деце, а посебно је истакнуто да се најбољи интерес детета мора узети у обзир приликом израде сваког закона, јавне политике и пружања услуга које се тичу деце, што обухвата поступке који директно погађају децу, као и поступке који имају посредног утицаја на малу децу.

Приликом сагледавања проблема у вези са остваривањем права на родитељски додатак, Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је сам назив ове финансијске подршке неадекватан и да може да доведе у забуну. Наиме, назив „родитељски додатак“ није адекватан, с обзиром да је формални титулар овог права мајка детета, док отац ово право може остварити само у изузетним случајевима, прописаним законом. Због тога би, уколико се искључиво сагледава ко је формални титулар овог права, адекватнији назив био „мајчински додатак“. Међутим, дубљом анализом прописа може се утврдити да је законодавац, као формалног титулара, ставио родитеља који непосредно стара о детету, из чега се може закључити да родитељски додатак није помоћ намењена мајци за ублажавање социо-економских промена насталих услед порођаја, нити је помоћ која је намењена родитељу/родитељима, већ је у питању подршка која је директно усмерена на дете које треба да има крајњу корист од ове мере социјалне заштите. Томе у прилог говори и одредба члана 1. Закона о финансијској подршци породици са децом, којом је прописано да финансијска подршка обухвата побољшање услова за задовољавање основних потреба деце и подршку породицама са децом, те се несумњиво може закључити да је крајњи корисник ове финансијске подршке дете.

Међутим, упркос чињеници да је родитељски додатак намењен свој деци, појединим категоријама деце је то право ускраћено. Повереница за заштиту равноправности утврдила је да су деца чија је мајка страна држављанка, дискриминисана у односу на осталу децу, чије мајке имају држављанство Републике Србије. Наиме, право на добијање ове врсте новчане помоћи (родитељски додатак) неоправдано је ускраћено појединим категоријама деце, на основу личног својства члана породице, односно, држављанства мајке.
Наиме, одредбама члана 14. ст. 1-8. Закона о финансијској подршци породици са децом, прописани су услови за добијање родитељског додатка, па је између осталог, одређено да:

– право на родитељски додатак има мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанка Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање (став 1);
– ово право остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења (став 4);
– отац детета може да оствари право на родитељски додатак, ако испуњава прописане услове (ст. 1-5), уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету (став 7).

С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности указује на могуће ситуације: а) дете о којем се непосредно стара мајка која је држављанка Републике Србије; б) дете о којем се стара отац који је држављанин Републике Србије, у случајевима када мајка, која је домаћа држављанка, није у могућности да се стара о детету; в) дете о којем се непосредно стара мајка која је страна држављанка и г) дете о којем се стара отац који је држављанин Републике Србије, у случајевима када мајка, која је страна држављанка, није у могућности да се стара о детету. Анализа могућих ситуација показује да ће само детету чија је мајка страна држављанка која се о њему/њој непосредно стара, бити ускраћено право на ову новчану помоћ, док ће у свим другим ситуацијама остваривање овог права бити обезбеђено. За овакво прављење разлике нема објективног и разумног оправдања. Наиме, имајући у виду чињеницу да су деца крајњи корисници ове мере социјалне заштите, да се деца налазе у истој ситуацији, да су деца држављани Републике Србије, те је ирелевантно да ли је мајка детета страна или домаћа држављанка, постављање овог услова у погледу држављанства мајке није оправдано.

На крају, Повереница за заштиту равноправности указује и на одлуку Европског суда за људска права у случају Велер против Мађарске бр. 44399/05, у којој је суд утврдио да је Мађарска повредила члан 14. Европске конвенције о људским правима, прописивањем да само мајке које су држављанке Мађарске могу остварити право на матерински додатак. Суд је закључио да је Мађарска ставила у неједнак положај децу чије су мајке стране држављанке, односно, да су дискриминисани на основу родитељског статуса.

На основу свега наведеног, користећи своја законска овлашћења да поднесе предлог за оцену уставности и законитости, према члану 50. став. 1. Закона о Уставом суду, Повереница за заштиту равноправности предлаже да Уставни суд, након спроведеног поступка, донесе следећу

О Д Л У К У

Утврђује се да одредба члана 14. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС број – 16/2002, 115/2005 и 107/2009) није у сагласности са Уставом Републике Србије и Законом о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Примерака: 2
Прилога: 1

 Прeдлoг зa oцeну устaвнoсти и зaкoнитoсти Зaкoнa o финaнсиjскoj подршци пoрoдици сa дeцoм