Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић отворио је у Крагујевцу трибину „Успостављање бесплатне правне помоћи у локалним самоуправама – дилеме и изазови“, одржану у организацији Локалног омбудсмана Крагујевца и омбудсманке Јелене Миливојевић.

Бесплатна правна помоћ постоји, али је прави изазов да она заиста стигне до сваког грађанина коме је потребна. Иако закон јасно гарантује право на бесплатну правну помоћ, пракса показује да многи грађани то право не користе, најчешће због недовољне информисаности, неповерења у институције или неуједначених капацитета локалних самоуправа. Управо зато је кључно да се систем не задржи на формалним решењима, већ да активно излази ка грађанима, рекао је повереник.

Антонијевић је истакао да бесплатна правна помоћ није питање добре воље институција, већ један од основних механизама за остваривање приступа правди, нарочито за грађане и грађанке који се налазе у повећаном ризику од дискриминације.

Подршку овом дијалогу пружилла је Ливија Павићевић, државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, уз заједничку поруку да је приступ правди темељ поверења грађана у институције, као и да је потребно организовати националну кампању за бесплатну правну помоћ.

Током дискусије, повереник је подсетио да је свим локалним самоуправама упућена препорука да ову помоћ не само обезбеде у формалном смислу, већ да је учине видљивом, разумљивом и стварно доступном онима којима је најпотребнија. Посебно је указано на значај бесплатне правне помоћи у питањима наслеђивања, где су жене и даље често у неповољнијем положају, због традиције, притисака околине или недостатка правне подршке.

„Ако грађани не знају да имају право или не верују да ће им систем помоћи, то право у пракси не постоји“, порука је која је обележила дискусију.

На трибини су локални омбудсмани из Крагујевца, Краљева, Врачара, Кнића, Аранђеловца, Раче и других општина Шумадије разменили примере добре праксе и договорили заједничке кораке како би бесплатна правна помоћ била ближа грађанима , на терену, у свакодневним животним ситуацијама. Као изазови су препознати ограничени кадровски капацитети и велики обим послова, али је истакнута јасна спремност за унапређење система.