Равноправност жена и мушкараца у пословној сфери не може бити постигнута ако не постоји и у другим областима живота, а терет тог процеса не сме да буде само на женама, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић као уводничарка на панелу “Родна равноправност као предуслов за друштвени и економски развој” одржаног у оквиру Копаоник бизнис форума.

Повереница је на почетку панела навела да извештаји најрелевантнијих европских и светских институција показују да би доследна примена принципа родне равноправности допринела не само економском расту, већ и осећају личне среће за велики број људи. Истовремено, бројке нам говоре да смо 131 годину далеко од пуне равноправности. Промене су комплексне и састоје се од процеса који имају своју динамику а на које могу утицати бројни фактори, међу којима су и недавно усвојена директива ЕУ, развој вештачке интелигенције и повећан број жена у СТЕМ наукама, али и размишљање и деловање људи који те промене треба да изнесу, рекла је Јанковић.

Саговорници поверенице били су извршна директорка Сустинери Партнерс Биљана Брајтвајт, глумац Милан Марић, заменик генералног директора НИС-а и директор Функције за односе са државним органима и корпоративне комуникације Вадим Смирнов, саветница у Регистру националног интернет домена (РНИДС) Мирјана Тасић и представник Зелено-левог фронта Добрица Веселиновић. Они су у разговору са повереницом покушали да из угла професије којом се баве, али и са личног становишта, преиспитају утицај политика усмерених на постизање равноправности жена и мушкараца у свим областима живота и покушају да дају одговор на питање шта је то што представља препреку а шта мотивацију за веће укључивање жена и њихов опстанак на кључним позицијама за једно друштво.

Током дискусије истакнуто је да су предрасуде о мушкарцима као бољим лидерима и бизнис руководиоцима и даље јаке свуда у свету, као и да промене не могу да остану само на директивама већ је потребан шири ангажман целог друштва, уз напомену да се мора имати у виду шта се дешава унутар породица, школа, компанија и јавног простора. Наведено је и да су нове технологије прилика за жене да се више баве пословима који су традиционално перципирани као мушки, као и да охрабрује чињеница да у Србији девојке немају предрасуде када је реч о избору факултета.