Ове године, према доступним подацима, убијено је 27 жена, а у протеклих десет година извршено је више од 300 фемицида. Највећи број фемицида догодио се у дому жене. Где грешимо и где смо као друштво заказали? Да ли разумемо узроке и да ли знамо да препознамо и пружимо помоћ када до насиља дође? Имамо ли ефикасан систем заштите и подршку за опоравак жртава породичног и партнерског насиља? Јесу ли адекватне казне за починиоце? Ово су нека од питања за чијим одговорима и даље трагамо, наводи повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поводом Међународног дана борбе против насиља над женама и почетка глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“.
Спречавање родно заснованог насиља захтева стално сагледавање стања и хитно реаговање одговарајућим мерама на најмању пукотину која се појави у систему заштите и превенције. Доношењем прописа, показали смо спремност да се ухватимо у коштац са овим проблемом, али једном донети законски оквири, стратегије и протоколи нису довољни. Право мора да прати живот ефикасним одговорима на почињено насиље и на нове изазове и околности. Сваки изгубљен живот, али и свака потенцијална жртва је позив да хитно побољшамо реакцију која мора бити правовремена, адекватна, одлучна, али и превентивна, истиче Јанковић.
Институција Повереника је упутила неколико иницијатива јер сматрамо да би се изменама Кривичног законика у погледу дефиниције сексуалног насиља засноване на концепту непостојања пристанка, као и прописивањем посебног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја, али и увођењем обавезе да надлежни органи увек и у свим случајевима обавесте жртву родно заснованог и породичног насиља о отпуштању осуђеног или његовом бекству из затвора, значајно допринело побољшању положаја жртава. Указали смо и на потребу измене Закона о јавном реду и миру у циљу декриминализације жена у проституцији и већем кажњавању оних који их сексуално експлоатишу, додаје Јанковић. У циљу што ефикаснијег одговора на родно засновано насиље, упућена је иницијатива за бољу координацију у раду надлежних државних органа и установа ради спречавања и заштите од насиља у породици. Повереница подсећа и на препоруку о неопходности да се установи национално тело за прикупљање, праћење и анализу фемицида како би се унапредио рад институција и побољшао систем заштите жена од насиља, чиме је Повереник подржао иницијативу бројних организација цивилног друштва.
Алармантан је податак Уједињених нација да је у свету прошле године убијено највише жена и девојчица у последњих 20 година – око 89.000, a подаци Светске здравствене организације су да је више од 30 одсто жена у свету претрпело насиље од интимног партнера или чланова породице. У Србији, жене из различитих друштвених група трпе различите облике насиља, а у додатном ризику су старије жене, Ромкиње и жене са инвалидитетом. Повереница каже да њих сигурно не може охрабрити да пријаве насиље када у медијима читају да је посебно опасан тренутак онај када жена одлучи да напусти насилника, а да се у образложењу пресуде починиоцу наводи као олакшавајућа околност то што је био „породичан човек“.
Насиље над женама тиче се свих нас зато морамо одлучно стати у одбрану права на живот и достојанство сваке жене, девојке и девојчице, јер су оне нечије мајке, ћерке, сестре и супруге, али и људска бића која имају неприкосновено право на живот и не треба да живе у страху. Сви имамо и обавезу да пружимо помоћ и подршку жртви, јер она не може бити крива нити сме остати сама, закључује повереница.
