Пoвeрeницa Нeвeнa Пeтрушић присуствoвaлa je jaвнoм слушaњу нa тeму Jeдинствeних мeтoдoлoшких прaвилa зa изрaду прoписa, у oргaнизaциjи Зaкoнoдaвнoг oдбoрa скупштинe Србиje. Пoвeрeницa je oдбoру упутилa свoj стaв.
Овде можете погледати цео текст:
Законодавни одбор Народне скупштине Србије усвојио је 2010. године Јединственa методолошкa правила за израду прописа. Овај правни акт, први такве врсте у Србији, од велике је користи за унапређење нормативне делатности у Србији и представља поуздан номотехнички путоказ редакторима законског текста. Будући да је циљ данашњег јавног слушања разматрање учинка овог акта на квалитет прописа и сагледавање потребе за његовим изменама и допунама, слободна сам да укажем на потребу кориговања одредбе чл. 43. Јединствених методолошких правила. , која је садржана у Глави IV, посвећеној језику, стилу и начину писања прописа. Одредбом из чл. 43. прописано је: Изрази се у пропису употребљавају у мушком роду, осим ако природа ствари не захтева другачије (чл.43).
Сматрам да је оваква методолошка инструкција супротна принципу родне равноправности који прокламује наш Устав и у нескладу је са међународним стандардима који се се односе на недискриминаторну употребу језика.
Општепозната је чињеница да свака комуникативна делатност зависи од друштвено-политичко-економских претпоставки и односа моћи у друштву. Језик, па и језик закона, није само средство за објективно преношење садржаја, већ он има фундаменталну улогу у формирању друштвеног идентитета појединаца/појединки и врши знатан утицај на обликовање друштвених ставова. Ако је тако, а тако јесте, онда морамо знати да је упућивање на генеричку употреба мушког граматичког рода, као наводно родно неутралног, у супротности са идејом родне равноправности.
Зато овај важан акт, каква су Јединствена методолошка правила за израду прописа, који има посебан значај у условима недовољно развијене номотахнике у Србији, треба редакторима закона о других прописа да упути јасну поруку о употреби родно диференцираног језика. Он, међутим, оваквом својом одредбом чини управо супротно – доприноси одржавању патријархалне родне идеологије у језику и репродуковању друштвених односа родне неравноправности. Будући да је родно диференцирани језик језик родне равноправности, у овом Упутству треба да буде садржана номотехничка инструкција да се прописи морају писати родно диференцираним језиком, било коришћењем форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све одредбе прописа подједнако односе и на мушкарце и жене.
Слободна сам да подсетим на упутства садржана у Плану за кориговање садашње неравнотеже између учешћа жена и мушкараца у политичком животу Међупарламентарне уније који је усвојен у Женеви. Парламентарци нам у њему јасно поручују: Језик који се користи у законодавству треба жене и мушкарце да постави на равноправну основу и избегне било какву дискриминацију засновану на припадности одређеном полу.
Подсетићу и на Препоруку Одбора министара за државе о елиминацији сексизма у језику из 1990. године у којој је јасно изражен став о неопходности промене лингвистичке праксе на начин који обезбеђује да жене буду друштвено видљиве у јавној и службеној употреби.
Подсетићу, коначно, и на Упутства за стандардизован недискриминативни говор и понашање, који је издао српски Заштитник грађана, у којима се наводи да је неприхватљива језичка невидљивост жена – подразумевање да су жене обухваћене именицама и заменицама у мушком граматичком роду и да је неопходно свуда и увек употребљавати родно диференцирани језик, тј. користити доследно женски граматички род за жене.
И на крају, желим да кажем да сам потпуно сигурна да ће, и ако ништа не будемо чинили, постојећи српски језички стандард, који пресликава мушку доминацију у јавној сфери и базира се на патријархалном културном моделу, сам по себи бити измењен јер је то потпуно природни ток ствари, што пракса постепено већ потврђује. Оно што Јединственa методолошкa правила за израду прописа могу учинити јесте да допринесу убрзању овог процеса.
А чланице и чланове Законодавног одбора подсећам да приликом евентуалне ревизије Јединствених методолошких правила имају на уму давно изречену мисао: Осим што ми говоримо неки језик, језик говори нас.
Др Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности
