Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић отворила је трибину „Дискриминација као начин живота“, одржану у организацији Пешчаника, на којој се дискутовало о томе шта различити друштвени актери могу учинити да се поправи неравноправан положај многобројних припадника осетљивих друштвених група.

Наводећи да су, према броју притужби упућених Поверенику за заштиту равноправности у 2017. години, највише дискриминисане жене, особе са инвалидитетом и припадници ромске националне мањине, повереница је нагласила да би требало оформити централну базу података како би се стекао што бољи увид у реално стање. Она је навела да је битно васпитавати младе нараштаје у духу равноправности , почевши од породице, преко васпитача и професора, али и да државни органи треба да отвореније сагледају проблеме у остваривању људских права, како би могли да реагују адекватно и обезбеде ефикасније спровођење мера за унапређење равноправности.

Саша Гајин из Центра за унапређивање правих студија је истакао да је нејасно зашто се полемише о новом Закону о родној равноправности и нагласио да је битно да он буде усклађен са Законом о забрани дискриминације који има примат у заштити свих облика равноправности.

Питање родне равноправности се мора решавати паралелно са другим битним питањима у једном друштву, изјавила је професорка Факултета политичких наука Даша Духачек и оценила да су у Србији и даље актуелне тезе из 19. века према којима веће учешће жена на трижишту рада угрожава мушкарце.

Секретарка Савеза слепих Србије Јелена Стојановић навела је да је положај особа са инвалидитетом знатно тежи у мањим срединама, као и да људи посматрају ове особе кроз призму њиховог инвалидитета и додала да због неусаглашености примене закона слепе и слабовиде особе и даље не могу да користе факсимил приликом склапања правних послова.