Жене сликарке из Ковачице су у великој мери обликовале наивно ликовно стваралаштво, а њихови радови представљају вредно сведочанство богатства културе Србије. Уметност, коју данас прослављамо и делимо, обликовала је и наш поглед на свет и помогла да очувамо од заборава оно непроцењиво од културе и традиције, истакла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на отварању изложбе „Женски ликовни рукопис ковачичког наивног сликарства – од игле и конца до Унеска” у Галерији Бабка у Ковачици.

Допринос жена ковачичког наивног сликарства не огледа се само у техници и мотивима, већ у аутентичном начину на који су кроз уметност осликавале свој унутрашњи свет и поглед на стварност. Оне су на платнима преносиле личне доживљаје, али и историју свог краја, обичаје и традицију, “обичне” сцене из живота и свакодневице, све оно што је одувек био вредан део њиховог идентитета и чега се нису стиделе.

Посебно задовољство било је то што сам подржала иницијативу да улица у Ковачици, али и једна улица у Београду понесу име Зузане Халупове, наше велике уметнице и једне од најбољих амбасадора наивног сликарства, која је оставила неизбрисив траг у историји уметности, додала је Јанковић.

Повереница се захвалила Галерији и Фондацији Бабка – оснивачу Павелу Бабки, директорки Галерије наивне уметности Ковачица Ани Жолнај Барца, директорки Галерије-Дома културе Падина Анички Елшек, као и Зузани Ленхарт, председници Самосталног удружења потомака покојних сликара наиве, на позиву и инспиративном разговору којим су подсетили на мушкарце и жене који су допринели много богатој културној баштини Србије и света.