Родно засновано насиље и злочин из мржње су облици насиља који су доминантно укорењени и против којих се најтеже бори, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на отварању међународне конференције „Нови и стари облици виктимизације:  Изазови за виктимолошку теорију и праксу“ коју организује Виктимолошко друштво Србије.

Повереница је навела да су корени дискриминације у родним стереотипима и предрасудама о природи и улогама жена и мушкараца у друштву, а нажалост те предрасуде, свесно или несвесно, утичу на људе који раде у систему социјалне и здравствене заштите и свим службама са којима починиоци и жртве насиља долазе у контакт. Незнање, моћ, васпитање и конформизам налазе се међу узроцима ових предрасуда. Она је истакла да мушкарци имају важну улогу у превенцији и сузбијању насиља над женама и да зато треба промовисати равноправне и ненасилне мушке улоге, као и чињеницу да једино партнерски однос гради бољу заједницу. Неопходно је,  истовремено покренути више законских видова заштите који обухватају и нове облике дигиталног насиља, унапредити умрежавање и мултисекторску сарадњу институција, успоставити услуге за правовремену пријаву насиља, као и услуге помоћи жртвама које су претрпеле насиље, закључила је Јанковић.

На отварању конференције говорили су и проф. др Слободан Савић, председник Виктимолошког друштва Србије, проф. др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана-омбудсман,  проф. др Роберт Пикок, председник Светског виктимолошког друштва и проф. др Весна Николић-Ристановић,  директорка Виктимолошког друштва Србије.