Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић учествовала је на конференцији „Рани, присилни и дечји бракови у Србији: ка мапирању проблема и могућих решења“. Том приликом повереница је навела да се у Србији, према званичним подацима годишње склопи око 2000 раних и присилних бракова, али да је у стварности тај број и већи.
„Доња старосна граница на коју се ови подаци односе је 16 година, а у број од 2000 се не убрајају ни ванбрачне малолетничке заједнице. Младожења старосне доби од 16 до 19 година у прошлој години било је нешто више од 250, док је девојчица било око 1800″, рекла је повереница Јанковић.
Она је истакла да је скоро петина жена из ромских насеља узраста од 20 до 50 година удата пре 15. године, а више од половине пре 18. године.
„Најмање трећина Ромкиња старости од 15 до 19 година већ је имала порођај, 40 одсто Ромкиња је у другом стању у овом животном добу, а четири одсто роди дете пре навршених 15 година. Када је у питању планирање породице у 95 одсто случаја одлучује супруг“.
Повереница је указала да се у јавности недовољно говори о овом проблему и истакла да се девојчице из ромских породица суочавају са тешкоћама у школи где су често присутни дискриминаторни ставови и ниска очекивања од њих, као и у породици и ближој околини која сматра да женам школа није потребна.
Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић рекла је да им се грађани на ову тему не обраћају и не указују на ове проблеме иако су сви свесни да они постоје. Она је рекла да би институције системе требало да реагују и помогну свим младим девојкама када се нађу у таквим ситуацијама.
Амбасадор Канаде у Србији Филип Пинингтон рекао је да је један од прокламованих приоритета Владе Канаде и канадске развојне и спољне политике да се помогне да се стане на пут пракси раних, присилних и дечјих бракова. Ово није проблем само једне земље, једног региона или етничке групе, него је то питање које угрожава животе и будућност девојака и жена широм света, пристуно је у свим регионима и религијама, истакао је Пинингтон. Зато је како је рекао потребно да се ангажују сви нивои власти и сектори друштва како би се овај проблем решио. Канадски фонд за локалне иницијативе и Амбасада Канаде у Србији подржали су три пројекта из ове области која су реализована у Србији.
