Законодавни оквир за заштиту права националних мањина не треба сагледавати само кроз Закон о заштити основних права и слобода националних мањина, већ и из угла заштите од дискриминације и поступање Повереника за заштиту равноправности, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на панелу „Национални и међународни стандарди заштите права мањина“ који је одржан у Српској академији наука и уметности у оквиру пројекта „Етно-конфесионалне мањине у Србији – изазови и перспективе људских права“.

Повереница је истакла да се живот људи не заснива само на слову закона, већ на општеприхваћеним културним обрасцима, дијалогу, разумевању, толеранцији и неговању вредности које се уче од малих ногу, због чега је у вишенационалним срединама значајно континуирано радити на интеркултуралном прожимању. Она је представила и праксу институције Повереника када је реч о дискриминацији по основу националне припадности и етничког порекла која, поред поступања по притужбама, укључује истраживања, анализе, сарадњу са институцијама, цивилним друштвом и националним саветима националних мањина, као и поступање у стратешким парницама.

У дискусији су учествовали и др Горан Башић из Института друштвених наука, др Љубица Ђорђевић из Европског центра за мањинска питања и др Катинка Беретка са Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић Универзитета Унион. Руководилац пројекта, академик Алпар Лошонц, представио је циљеве пројекта, а модераторка скупа је била др Александра Ђурић Миловановић из Балканолошког института САНУ.