У Скупштини Србије одржано је Јавно слушање на тему „Старење – године живота: од привилегије до дискриминације“ које су организовали скупштински Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова и Повереник за заштиту равноправности уз подршку УСАИД Пројекат за реформу правосуђа и одговорну власт.
Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и развноправност полова Мехо Омеровић рекао је да статистика и пракса показују да су у друштву, после Рома и особа са инвалидитетом, старије особе најдискриминисаније.
„То је тема о којој се не прича много. Питање старијих особа, њихов положај и дискриминација је нешто од чега се бежи и то су теме које се бацају под тепих. Ако имамо особу која је старија од 65 година, ако она живи на селу, сама је и болесна, а нема средстава за лекове, онда имамо проблем као друштво. Питање за све нас је како се са тим проблемима суочавамо и да ли смо спремни и имамо ли капацитете, механизме и инструменте да тим људима олакшамо живот и помогнемо у ономе што се зове спречавање дискриминације“, рекао је Омеровић.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић напоменула је да се становништво Србије према свим обележијима, са просечном старошћу од 42,2 године, може сврстати у групу изразито старих популација и то не само у евроским него и у светским оквирима. Старост, односно године живота, често основ за дискриминацију у радним сегментима, а да сузбијање дискрминација треба да буде императив сваког друштва, па и српског које је себи поставило за циљ да буде толерантно и отворено.
„Иако је дискриминација старијих врло изражена, Повереник добија мало притужби за повреду равноправности по том основу. Има више разлога за то – слабија информисаност, недовољна упућеност у то шта је дискриминација која често уме да буде прикривена, али и чињеница да наши старији суграђани често сматрају да морају да трпе одређено понашање“, појаснила је повереница.
На основу притужби које је Повереник за заштиту равноправности до сада добио може се рећи да се дискриминација старијих најчешће дешава приликом пружања здравствених услуга или остваривања права из области здравствене заштите и у области рада и запошљавања.
„Велики број старијих радника суочава се са дискриминацијом приликом тражења посла, а послодавци чешће отпуштају старије раднике и шаљу их у превремну пензију, не схаватјући колики је значај искуства и знања које радници преко педесет година старости имају. Такође, имали смо притужбе због дискриминације старијих приликом пружања банкарских услуга и искористила бих ову прилику да истакнем да смо недавно имали састанак са представницима банака које су поступиле по нашим препорукама и које су укинуле старосну границу као услов за добијање банкарских услуга“.
Повереница је навела и да је насиље над старијима такође озбиљан проблем и да је скоро 20 одсто старијих суграђана изложено неком виду насиља – финансијском, емотивном, физичком.
„Из тог податка се види да је насиље много присутније него што се о томе говори и да је најбоље чувана породична тајна“, рекла је повереница Јанковић и најавила да ће до краја године бити представљени резултати истраживања које о насиљу над старијима спроводе Црвени крст Србије и Повереник за заштиту равноправности.
На јавном слушању у Скупштини Србије говорили су и Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије која је појаснила место Србије у Глобалном индексу старења за 2015. годину, социолог Срећко Михајловић који се посебно осврнуо на однос старења и рада и Надежда Сатарић, из невладине организације Аmity која је говорила о улози цивилног сектора у креирању политика заштите старијих особа.
Јавно слушање одржано је у Дому Народне скупштине пред готово 100 посетилаца међу којима су били и народни посланици, представници Владе Србије и свих релевантних државних органа, институција, установа и невладиних организација које се баве питањима и проблемима старијих и старих.
