Округли сто „Сузбијање дискриминације у области рада и запошљавања“ одржан је у Београду и том приликом су повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и  дирекотрка Федералне агенције за борбу против дискриминације Немачке Кристин Лудерс представиле искуства и могућности за унапређење заштите равноправности у овој области.

Повереница Јанковић је истакла да се убедљиво највећи број притужби које добија Повереник за заштиту равноправности односио се на дискриминацију у области рада и запошљавања.

„Око једна трећина притужби које је Повереник добио односила се на дискриминацију у овим областима и зато је пред нама озбиљан пут у рушењу предрасуда о радницима из маргинализованих друштвених група. Користим и ову прилику да похвалим сајтове и портале за запошљавање који поштују наше препоруке и више не објављују конкурсе за посао у којима су услови дикриминаторни јер се односе на пол, старост и изглед кандидата. Неки су отишли и корак даље јер су на своје сајтове поставили кратке водиче намењене спречавању дискриминаторних услова за запошљавање“, рекла је повереница Јанковић.

Директорка Федералне агенције за борбу против дискриминације Немачке Кристин Лудерс је рекла да је дискриминација у области рада и запошљавања изражена и у Немачкој и да су најугроженије жене и мигранти..

“ У сада актуелним условима свакодневног суочавања са избеглицама које желе посао, не сме бити дискриминације. Морамо свим људима да дамо једнаке шансе,“ рекла је Криситна Лудерс.

На Округлом столу који је одржан у оквиру ГИЗ-овог Програма правне и правосудне реформе на којем су пристуствовали и представници Националне службе за запошљавање, Привредне коморе Србије, Инфостуда, Министарства рада, Кристина Лудерс и њен тим представили су пројекат „Анонимна пријава за посао“.

То је у почетку био пилот пројекат Федералне агенције за борбу против дискриминације Немачке у који су се 2012. године укључили представници великих компанија као што је Пошта Немачке, Дојче Телеком, Лореал, П&Г, службе за запошљавање на покрајинском и локалном нивоу као и један број малих и средњих предузећа. Пројекат је и даље актуелан у Немачкој и продразумева да се из формулара за пријавњивање за посао изоставе лични подаци: име, презиме, пол, године, национално порекло као и фотографија кандидата. Тек у другом кругу разговора за посао када се селектују кандидати открива се њихов идентитет. Највећу корист од овог пројекта до сада су имале жене јер су почеле да добијају много више позива за други круг разговора за посао и самим тим прилика да добију запослеље. Пројекат је показао да кандидати преко анонимних формулара за посао имају за 54 одсто бољу пролазност да нађу посао него што је то био случај у обичним формуларима. Јако добри резултати су се показали и када су у питању мигранти односно становници Немачке који су турског или арапског порекла.