Према подацима Светске здравствене организације, свака шеста особа старости 60 и више година доживи неки вид насиља широм света, а Србија ту није изузетак. То насиље може бити физичко, емотивно, ментално, финансијско, правно, социјално, здравственo, али и злостављање и занемаривање, док велики број старих људи доживљава и дискриминацију. Алармантна је  чињеница да су најчешћи починиоци насиља чланови породице, али и да се о овој теми недовољно говори, што због страха од насилника, неповерења у институције, али и због осећања стида и кривице самих жртава, рекла је повереница Бранкица Јанковић на скупу који је поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над старијима организовао Повереник за заштиту равноправности, у сарадњи са аустријским Министарством за  рад, социјална питања, здравље, негу и заштиту потрошача, као наставак досадашње сарадње у овој области.

Повереница је истакла да старији нису хомогена група, због чега се значајно повећавају и ризици од свих облика насиља, занемаривања и дискриминације, нарочито за одређене групе старијих особа, као што су старије жене, старији у руралним срединима, припадници етничких мањина, избеглице, особе са инвалидитетом. Она је нагласила да је добра вест што су Уједињене нације формирале радну групу за израду нове конвенције о људским правима старијих особа. Ово представља одлучан корак ка усвајању преко потребног правно обавезујућег међународног оквира који јача и штити њихова права широм света али је сличну стратегију неопходно израдити и на националном нивоу, рекла је Јанковић.

На скупу су говорили амбасадор Републике Аустрије Кристијан Ебнер и аташе за рад, социјална питања, здравље, негу и заштиту потрошача  Мануел Аигнер, који је представио пилот пројекат „Рефугијум“ о заштити и подршци старијим особама које су изложене насиљу.   Одржан је панел „Затварање круга“ који је модерирала  Сандра Перић  из Коморе социјалне заштите на коме су говорили проф. др Небојша Деспотовић из КБЦ Звездара, Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије, Владимир Антић из Удржења Аргумент, док је Надежда Сатарић из Удружења Амити иснпирисала живу дискусију међу учесницима.

На скупу је закључено да је неопходно чешће разговарати о овој теми и мењати наратив као и начин на који се старост доживљава, уз обавезну промену свести и изградњу културе која поштује старије као равноправне чланове друштва и омогућава им остваривање свих људских права. Истакнута је неопходност ревизије протокола за поступање свих државних органа у случајевима насиља у породици са посебним нагласком на насиље према старима, као и неопходност боље координације свих актера система, уз укључивање организација цивилног друштва, као и потреба увођења специјализованих едукација за све професионалце у систему заштите од насиља. Закључено је и да су неопходне интервенције у домену кривичног законодавства и увођење посебног кривичног дела насиља према старима. Наглашено је да је је неопходна и проактивнија улога медија, нарочито јавног сервиса, јер се наши старији углавном информишу путем овог медија.

На конференцији је представљена и изложба „Зауставимо насиље над старијим особама“.