Свeгa 4,6% испитаница вeруje дa je родна равноправност у пoтпунoсти oствaрeнa, док  готово 11% сматра да уопште није остварена, што пoкaзуje пoтрeбу зa другачијем приступу решавања овог проблема, пре свега променом начина комуникације и активнијим укључивањем мушкараца и младих, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на конференцији ”Између закона и стварности: Перспективе жена о родној равноправности у Србији” коју су заједнички организовали Повереник за заштиту равноправности и Немачка развојна сарадња (ГИЗ).

На конференцији су представљени резултати истраживања о перцепцији родне равноправности из перспективе жена у Србији, као и анализа правног оквира који се односи на дискриминацију жена из осетљивих друштвених група, са циљем да се допринесе свеобухватном сагледавању стања у области родне равноправности, oбликoвaњу јавних пoлитикa кoje oдгoвaрajу ствaрним пoтрeбaма жена.

Родна равноправност је пре свега питање владавине права, правде, остварења основних људских права, али и кључни предуслов за друштвени економски и политички напредак. Ипак, родна равноправност се и даље сматра „женском темом“, због чега је неопходно интензивније укључити мушкарце и едуковати их о томе шта ослобађање од традиционалних родних улога заиста значи за свакога од нас, истакла је Јанковић.

Више од 40% испитаница сматра да жене немају једнаке могућности за економску независност, што је повезано са разликама у платама, слабијим шансама за напредовање, као и већом заступљеношћу жена у мање плаћеним секторима. Истраживање је такође показало да и да код самих жена постоји веома поларизована перцепција па и неразумевање родне равноправности, коју један број испитаница доживљава као додатни терет. Више од половине испитаница сматра да традиционалне родне улоге у којима се очекује да жена преузме већину неплаћених послова око домаћинства, бригу о деци и старијим члановима породице, највише доприносе дискриминацији жена, док као кључне области за унапређење положаја жена у Србији виде економско оснаживање, образовање од најранијег узраста и борбу против насиља над женама.

На отварању конференције, поред поверенице Јанковић,  говорили су Михаел Енгел из ГИЗ-а, вођа пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“ и Нина Митић, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Професорка Ивана Крстић са Правног факултета Универзитета у Београду представила је анализу правног оквира, док је Марко Милановић детаљније представио истраживање које је, као и конференција, реализовано у оквиру  „Подршка социјалном укључивању у Србији“ (СИП).