бр. 110-00-15/2016-04    датум: 4. октобар  2016. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе

Министарство  државне управе и локалне самоуправе је дописом број 110-00-00209/2016-20 од 19. септембра 2016. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (у даљем тексту:  Предлог уредбе), ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење на Предлог уредбе, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбом члана 16. забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други). Одредбом члана 24. забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Начин остваривања и заштита права припадника националних мањина уређени су посебним законом.

Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, заинтересован је да се питања критеријума за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уреде на начин којим ће омогућити поштовање начела равноправности, како би се свима обезбедила  једнака права и спречила свака евентуална неједнакост и дискриминација.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности указује да је у циљу примене родно осетљивог језика у Предлог уредбе потребно унети одредбу којом би било прописано да сви појмови употребљени у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на која се односе.

Поред тога, начелно указујемо да је одредбом члана 8. Предлога уредбе дефинисан начин на који се разврставају извршилачка радна места и утврђена су звања у која се разврставају радна места и то звање самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт, с тим да се изузетно у органима аутономних покрајина и града Београда утврђује звање виши саветник, што доводи до неједнаког третмана запослених у органима аутономне покрајине и града Београда у односу на запослене у другима органима на које се Уредба односи, као и пуног остваривања права из радног односа (на пр. права на напредовање и адекватан премештај). Напомињемо да важећи Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе  у поступку припреме прописа није достављен на мишљење Поверенику за заштиту равноправности те из тог разлога наведена примедба није раније дата.

Такође, иако није у надлежности овог органа указујемо да се из текста Предлога уредбе не може закључити да ли су уредбом обухваћени и материјално финансијски послови који се обављају у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, као и да је чланом 1. Предлога уредбе прописано да се уредба примењује на службенике у органима, службама и посебним организацијама аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градској општини као и службама и организацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, док су у даљем тексту Предлога уредбе изостављене градске општине, те је у том смислу нејасно да ли се и које одредбе и на њих односе.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21)

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Мишљење на Предлог уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе