бр. 011-00-12/2015-03   датум: 26.6.2015.

МИШЉЕЊЕ

 о Нацрту закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору

МИНИСТАРСТВУ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

И ЛОКАЛНЕ САОУПРАВЕ

Поштовани/е,

Дописом бр. 119-01-00028/2015-17 од 23. јуна 2015. године, који смо примили 25. јуна 2015. године, Министарство државне управе и локалне самоуправе затражило је мишљење Повереника за заштиту равноправности о Нацрту закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. У складу са овим захтевом, дајемо следеће мишљење:

1. Одредбом члана 5. став 1. тачка 2. Нацрта закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, Повереник за заштиту равноправности стављен је у неповољнији положај у односу на тренутно стање, имајући у виду да се Закон о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 104/09) није примењивао на нас.

2. Подсећамо да је у извештају Европске комисије наглашена неопходност побољшања капацитета Повереника за заштиту равноправности и обезбеђење адекватних просторија за рад запослених, а у Извештају Европске комисије о скринингу за Републику Србију за поглавље 23 посебно је наглашено да је  треба ојачати институционалне капацитете тела која су активна у овој области, унапредити њихову међусобну сарадњу и обезбедити да тела задужена за спровођење закона делотворније поступају по евентуалним кршењима права. Такође, Европска комисија против расизма и нетолеранције (ЕКРИ) усвојила је Закључке за Србију на основу информација у вези са спровођењем препорука из Другог периодичног извештаја за Србију. Кључна препорука Европске комисије против расизма и нетолеранције, у домену недискриминације, односила се на јачање Повереника за заштиту равноправности, кроз јачање његових људских и административних, односно финансијских капацитета.

3. Надаље, у Стратегији реформе државне управе („Сл. гласник РС“, бр. 9/14 и 42/14-испр) у делу који се односи на јачање механизама надзора у јавној управи, наведено је да спољну контролу управе врши, између осталог и Повереник за заштиту равноправности. Наведено је да је Повереник за заштиту равноправности sui generis институција која врши и контролу јавне управе (али и свих других субјеката) ради спречавања дискриминације и неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања с обзиром на лично својство. Поред тога, наведено је да се посебна пажња мора посветити обезбеђивању различитих услова (правних, политичких, организационих, материјалних и просторних) који ће унапредити положај и рад Повереника за заштиту равноправности и других независних органа.

4. На потребу ојачавања капацитета Повереника за заштиту равноправности указано је и у закључцима Народне скупштине Републике Србије поводом разматрања Редовног годишњег извештаја Повереника за 2013. годину. Наиме, закључком РС 37 од 5. јуна 2014. године, под тачком 5. Народна скупштина је указала да је неопходно побољшати просторне капацитете за рад стручне службе Повереника за заштиту равноправности.

5. Законом о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), одредбама члана 32. прописано је да Повереник за заштиту равноправности има стручну службу која му помаже у вршењу надлежности. Повереник доноси акт, на који сагласност даје Народна скупштина, којим уређује организацију и рад своје стручне службе, као и потребан број извршилаца. Даље је прописано да Повереник самостално одлучује, у складу са законом, о пријему лица у радни однос у стручну службу, руковођен потребом професионалног и делотворног вршења своје надлежности. На овај начин, Народна скупштина Републике Србије давањем сагласности на акт о унутрашњем уређењу и систематизацији послова, даје сагласност и на број запослених у стручној служби Повереника за заштиту равноправности, те не постоји потреба да одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања одлучује о нечему о чему је одлуку већ донела Народна скупштина Републике Србије.

6. Имајући у виду све наведено, а посебно имајући у виду чињеницу да је Повереник за заштиту равноправности самосталан и независан државни орган, сматрамо да одређивање максималног броја запослених треба и даље да остане у директној надлежности Народне скупштине Републике Србије, која даје сагласност на акт о унутрашњем уређењу и систематизацији послова, а не да одлучује скупштински одбор, односно, да се та одлука доноси на нижем нивоу, како је сада предвиђено Нацртом закона о начину утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору. Такође, овакав начин одлучивања био би супротан и одредбама Закона о забрани дискриминације.

Молимо вас да нам убудуће захтеве за мишљења на нацрте закона достављате тако да имамо примерен рок за анализу и давање мишљења, имајући у виду важност ових закона и време које је потребно за квалитетну анализу.

С колегијалним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Mишљење о Нацрту закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору