бр. 110-00-00002/2022-02  датум: 30. 5. 2022.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
Александар Вулин, министар

11070 НОВИ БЕОГРАД
Булевар Михајла Пупина 2

Веза Ваш број: 01 број 3982/22-11

Поштовани господине Вулин,

Министарство унутрашњих послова је дописом бр. 01 број 3982/22-11 од 25. маја 2022. године доставило Поверенику за заштиту равноправности текст Предлога уредбе о изменама и допунама Уредбе о критеријумима за одређивање категорија странаца и критеријумима странаца којима се привремени боравак у Републици Србији може одобрити независно од основа за одобрење привременог боравка, са Образложењем, ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије[1] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[2], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 7. Закона о забрани дискриминације прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности указује  на одредбу члана 1. Предлога уредбе о изменама и допунама Уредбе о критеријумима за одређивање категорија странаца и критеријумима странаца којима се привремени боравак у Републици Србији може одобрити независно од основа за одобрење привременог боравка ( у даљем тексту: Предлог уредбе). Чланом 1. Предлога уредбе мења се члан 2. став 1. Уредбе тако што се после тачке 3) додаје тачка 4) која гласи: „4) странцима који имају српско порекло“. Даље ставом 2. истог члана у члану 2. Уредбе после става 1. додаје се нови став 2. који гласи: „Српским пореклом подносиоца захтева, у смислу ове уредбе, сматра се крвно и адоптивно сродство са претком у правој линији који је држављанин Републике Србије или држављанин држава претходница Републике Србије, односно држава чији је Република Србија правни следбеник, односно који се изјашњава или се изјашњавао као Србин.“

Анализом наведеног члана може се извести закључак да су услови постављени алтернативно, односно да је један услов да је странац у сродству са претком који је држављанина Републике Србије или држављанин држава претходница Републике Србије, односно држава чији је Република Србија правни следбеник, а да је као други алтернативни услова прописано да се предак који нема држављанство неке од наведених држава изјашњава или се изјашњавао као Србин. На тај начин, у категорију странца који има повлашћени статус „странца који има српско порекло“ може се сврстати и странац који је неке друге националности а не српске, а чији је предак (крвни или адоптивни) држављанин Републике Србије или држављанин држава претходница Републике Србије, односно држава чији је Република Србија правни следбеник.

Ипак, указујемо да се евентуално тумачење прописаних услова као кумулативних услова може избећи прецизнијим наглашавањем да су у питању алтернативни услови. Наиме, сам израз „српско порекло“ се може повезати са националном припадношћу странца, а не за повезаност предака странца са државом Републиком Србијом и довести до евентуалног уског тумачења ове одредбе. Уколико би се предложена одредба тумачила на начин да су прописани услови кумулативни, посредно би били дискриминисани сви они странци који су у крвном и адоптивном сродству са претком у правој линији који је држављанин Републике Србије или држављанин држава претходница Републике Србије, односно држава чији је Република Србија правни следбеник, а који су друге националности а не српске. Наиме, неспорно је да су у блиској прошлости из Републике Србије и држава које су јој претходиле, односно држава чији је Република Србија правни следбеник, емигрирао одређен број држављана. С обзиром да су све ове државе (биле) мултинационалне, јасно је да нису сви држављани који су емигрирали уједно и српске националности, па самим тим ни њихови потомци. Из тох разлога се не може сматрати да су „странци који имају српско порекло“ искључиво српске националности. На евентуално дискриминаторно тумачење може додатно утицати и што је Предлогом уредбе предвиђено да се као један од доказа о оправданости захтева може поднети и крштеница Српске православне цркве чиме се „српско порекло“ и национална припадност доказује верским опредељењем (члан 2. Предлога уредбе).

У Образложењу је наведено да је циљ доношења Уредбе „повратак странаца који имају српско порекло у Републику Србију, њихово запошљавање, отварање фирми, стицање непокретности, како би се евентуално поново интегрисали у наше друштво.“ Напомињемо да је одредбама члана 40. Закона о странцима[3] прописано да се привремени боравак може одобри странцу који намерава да борави у Републици Србији дуже од 90 дана по основу: 1) запошљавања; 2) школовања или учења српског језика; 3) студирања; 4) учествовања у програмима међународне размене ученика или студената; 5) стручне специјализације, обуке и праксе; 6) научно истраживачког рада или друге научно образовне активности; 7) спајања породице; 8) обављања верске службе; 9) лечења или неге; 10) власништва над непокретности; 11) хуманитарног боравка; 12) статуса претпостављене жртве трговине људима; 13) статуса жртве трговине људима; 14) других оправданих разлога у складу са законом или међународним уговором. Даље је истим чланом прописано да се независно од основа за одобрење привременог боравка, привремени боравак може одобрити одређеним категоријама странаца, што се утврђује актом Владе. У складу са тим, Уредбом о критеријумима за одређивање категорија странаца и критеријумима странаца којима се привремени боравак у Републици Србији може одобрити независно од основа за одобрење привременог боравка[4] прописане су три категорије странаца којима се може одобрити привремени боравак: 1) странцима који су у Републици Србији основали привредно друштво чија је иновациона делатност препозната (потврђена) од стране регистрованог научно технолошког парка, чији је један од оснивача Република Србија, аутономна покрајина, град Београд или јединица локалне самоуправе (тзв. „startup”); 2) странцима који врше улагање у већ регистровано привредно друштво у Републици Србији, односно у делатност тог друштва улагањем у основна материјална и нематеријална средства (тзв. „инвеститор”); 3) странцима који поседују решење о професионалном признавању високошколске исправе издато од стране надлежног органа Републике Србије (тзв. „таленат”). Имајући у виду све наведено, за странце који воде порекло од предака који су повезани са Републиком Србијом, државама које су претходнице Републике Србије или држава чији је Република Србија правни следбеник, већ постоје основи по којима би им се могло одобрити привремено боравиште, односно категорије странаца у које би се могли сврстати, а ради постизања циља који је наведен у Образложењу Предлога уредбе.

Увођење појма категорије „странци који имају српско порекло“ могло би евентуалним дискриминаторним тумачењем и применом у пракси, искључити из права на привремени боравак странце који имају крвно и адоптивно сродство са претком у правој линији који је држављанин Републике Србије или држављанин држава претходница Републике Србије, односно држава чији је Република Србија следбеник, а који се не изјашњава или се није изјашњавао као Србин, из разлога што је припадник неке друге националне мањине које живе на просторима Републике Србије и некадашњих држава које су обухваћене одредбом члана 1. Предлога уредбе.

У вези са свим наведеним, Повереник предлаже да Министарство унутрашњих послова поново сагледа потребу за увођењем нове категорије странаца, с обзиром да је Законом о дијаспори и Србима у региону[5] прописано да израз „дијаспора“ обухвата држављане Републике Србије који живе у иностранству; припаднике српског народа исељенике са територије Републике Србије и из региона и њихове потомке, као и да израз „Срби у региону“ означава припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Македонији, Румунији, Републици Албанији и Републици Мађарској. Наиме, наведени закон препознаје да је дијаспору чине и држављани Републике Србије који живе у иностранству невезано за националну припадност и верско опредељење. Такође, потребно је и размотрити да ли се наведени циљ може постићи и само описом категорије странаца којим се може одобрити привремени боравак независно од основа за одобрење, као што је то случај са тачкама 1), 2) и 3) Уредбе, где постојећим категоријама странаца није даван назив, већ су описане. На пример, да се изменама и допунама дода тачка 4) која гласи „4) странцима који имају крвно и адоптивно сродство са претком у правој линији који је држављанин Републике Србије или држављанин држава претходница Републике Србије, односно држава чији је Република Србија правни следбеник или који се изјашњава или се изјашњавао као Србин.“

[1] „Службени гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/2009 и 52/2021

[3] „Службени гласник РС“, бр. 24/2018 и 31/2019

[4] „Службени гласник РС“, бр. 13/2020, члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 88/2009

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог уредбе о изменама и допунама Уредбе о критеријумима за одређивање категорија странаца и критеријумима странаца којима се привремени боравак у Републици Србији – МУП