бр. 021-01-3/2020-02 датум:   31. јануар 2020. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020. до 2023. године и Предлог акционог плана за 2020. и 2021. годину за примену Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020. до 2023. године

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 021-01-29/2020-05 од 21. јануара 2020. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020. до 2023. године (у даљем тексту: Предлог стратегије) и Предлог акционог плана за 2020. и 2021. годину за примену Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020. до 2023. године (у даљем тексту: Предлог акционог плана), ради давања мишљења.

Повереник најпре истиче да је усвајање Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља веома важно, посебно имајући у виду да деца припадају једној од најрањивијих друштвених група, и указује да је у својим Годишњим извештајима о стању у области заштите равноправности кроз препоруке мера указивао на неопходност израде стратешких докумената и акционих планова чије је важење истекло у претходном периоду, што се између осталог односило и на доношење стратегије превенције и заштите деце од насиља. Такође, Повереник је у наведеној препоруци указао и на значај да сви нови стратешки документи буду базирани на евалуацији претходно важећих стратегија и уз уважавање тренутног стања и потреба друштвених група на које се односе. Имајући у виду тренутни положај деце у нашем друштву Повереник је у Годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2018. годину упутио и препоруку мера која се односи на потребу да се нормативни оквир за заштиту права детета унапреди и усагласи са Конвенцијом о правима детета, а посебно у погледу дефинисања појмова и забране физичког кажњавања, као и да је потребно донети нови Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања. У овом извештају Повереник је указао и на неопходност доследног спровођења програма за децу у циљу неговања вредности које промовишу културу толеранције, разумевања и уважавања различитости, родне равноправности, међугенерацијске солидарности и недискриминације, као потребу да се у школске програме уведу здравствено и васпитање о репродуктивном и сексуалном здрављу, а да се кроз грађанско васпитање подстиче усвајање вредности равноправности и толеранције кроз отклањање бројних уврежених стереотипа и предрасуда о различитим друштвеним групама и друштвеним појавама. Такође, у Годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2018. годину Повереник је упутио и препоруку мера да је потребно радити на унапређивању координисаног и ефикасног деловања свих институција система у пружању заштите од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља уз развој сервиса за подршку жртвама насиља као и деци сведоцима насиља. Напомињемо, да су народни посланици након разматрања Годишњег извештаја о стању у области заштите равноправности за 2018. годину усвојили Закључак Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и позвали Владу да континуирано извештава Народну скупштину о спровођењу овог закључка.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Предлог стратегије, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Најпре указујемо да Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, али и утврђује да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Такође, у члану 64. Устава између осталог је прописано да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости, да свако дете има право на лично име, упис у матичну књигу рођених, право да сазна своје порекло и право да очува свој идентитет, као и да су деца заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.

Законом о ратификацији Конвенције уједињених нација о правима детета[3] је у члану 2. утврђено да државе чланице ове Конвенције поштују и обезбеђују права садржана у Конвенцији сваком детету под њиховом јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго убеђење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета или његовог родитеља или законитог старатеља, као и да државе чланице предузимају све потребне мере како би се обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или казне засноване на статусу, активностима, израженом мишљењу или убеђењу родитеља, законитих старатеља или чланова породице детета.

Такође, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом која је прописана у члану 2. овог закона као посебан случај дискриминације прописана је дискриминација деце и утврђено да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице, као и да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.

Сагласно наведеном Повереник најпре упућује начелну примедбу на Предлог стратегије, јер њеној изради није претходила формална евалуација утицаја примене Националне стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља чије је важење истекло 2015. године. На значај да сви нови стратешки документи буду базирани на евалуацији претходно важећих стратегија Повереник је указао и у Годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2018. годину. Такође, из Предлога стратегије није могуће сазнати да ли је у току њене имплементације вршено праћење (мониторинг) реализације предвиђених активности и којих, односно да ли је вршено континуирано прикупљање података о њиховој реализацији које обезбеђује доносиоцима одлука у спровођењу политике развоја, да континуирано примају повратне информације о резултатима њихове имплементације. Сагласно наведеном, а имајући у виду да евалуација сваког стратешког документа представља оцењивање његове релевантности, учинка, утицаја и ефикасности у погледу унапред дефинисаних стратешких и специфичних циљева и појединих мера, није могуће дати тачне и прецизне одговоре на питања која је промена остварена, шта је функционисало и зашто, односно шта није функционисало и зашто, као и шта је то што би могло бити урађено другачије, те која прилагођавања и промене су неопходне за наредни период.

Такође, начелну примедбу Повереник упућује и на термин „деца са сметњама у развоју и инвалидитетом”, који се користи у читавом тексту Предлога стратегије и Предлога Акционог плана и истиче да коришћење термина „дете са сметњама у развоју и инвалидитетом” није у складу са одредбом из члана 3. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[4] који прописује да израз „особа са инвалидитетом” означава особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке. Сагласно наведеном, а имајући у виду да се и у Закону о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5] користи термин „деца са инвалидитетом”, Повереник је мишљења да је потребно извршити терминолошко усаглашавање у оба документа.

Повереник упућује примедбу на тачку (3) Предлога стратегије у којој је између осталог наведено да је у процесу достизања жељених промена неопходан сарадња свих заинтересованих страна и надлежних институција наводећи и институцију Повереника за заштиту равноправности. Имајући виду да је приликом навођења сваког појединачног органа дефинисан и кратак опис његове надлежности, указујемо да је Повереник за заштиту равноправности независан и самосталан државни орган који је сагласно одредбама Закона о забрани дискриминације формиран као орган специјализован за спречавање свих облика и случајева дискриминације, заштиту равноправности физичких и правних лица у свим областима друштвених односа, као и унапређивање остваривања и заштите равноправности. Сагласно наведеном предлажемо измену текста Предлога стратегије у овом делу.

Повереник упућује примедбу на Посебни циљ 2, Активност 2.2.3. Предлога стратегије којом је предвиђено да је потребно унапредити постојеће и увести нове специјализоване програме третмана за малолетне учиниоце насилних кривичних дела. Наиме Кривични законик не препознаје, па самим тим и не дефинише термин „насилна кривична дела”. Имајући у виду да је нејасно да ли је предлагач мислио на кривична дела против јавног реда и мира, међу којима је у члану 344. Кривичног законика прописано насилничко понашање или на дело из члана 309. овог закона, позивање на насилну промену уставног уређења или неко друго законом утврђено кривично дело, Повереник је мишљења да наведену активност није могуће реализовати, те је потребно извршити прецизирање ове активности.

Даље, имајући у виду да у тачки 7) утврђено да примена Стратегије између осталог захтева планирање и координисано ангажовање институција на свим нивоима, као и да ће Влада образовати Радну групу ради праћења и извештавања о примени овог документа, указујемо да је потребно предвидети учешће Повереника за заштиту равноправности, као тела у чијој је надлежности спречавање свих облика и случајева дискриминације, заштита равноправности физичких и правних лица у свим областима друштвених односа, као и унапређивање остваривања и заштите равноправности и који у складу са одредбом из члана 33. Закона о забрани дискриминације Народној скупштини подноси годишњи извештај о стању у области заштите равноправности.

Повереник поздравља поштовање принципа о партиципацији деце и обавезу да се разраде механизми који ће осигурати њихово учешће у управљању Стратегијом и истиче да је у процесу разраде механизама неопходно узети у обзир и обавезу да се изврши адаптација текста овог документа и његово прилагођавање и деци са инвалидитетом.

Повереник је извршио и анализу Предлога акционог плана и упућује примедбу на Посебни циљ 1 којим је предвиђен рад на превенцији и систематски рад на промени ставова, вредности и понашања у односу на насиље према деци. Наиме, имајући у виду надлежности Повереника, досадашњу праксу, али и велики број реализованих обука међу којима су и оне за представнике медија, потребно је као извор провере показатеља који се односи на број медија сензибилисаних за професионално информисање о насиљу и промоцији толеранције, ненасиља и недискриминације предвидети и извештаје Повереника.

Примедбу која се односи на изостанак учешћа Повереника за заштиту равноправности упућујемо и на активност 1.1.2. која је предвиђена у оквиру мере 1.1. и односи се на организовање обуке за унапређивање компетенција у областима ненасилне комуникације, толеранције на различитост, антидискриминацију, родну равноправност и друго, те имајући у виду делокруг надлежности овог органа предлажемо измену Предлога акционог плана на начин да Повереник за заштиту равноправности буде предвиђен као орган партнер у спровођењу ове активности. Наведену примедбу упућујемо и на активност 1.3.4. у оквиру мере 1.3. која се односи на креирање и реализовање специфичних програма за родитеље, старатеље и хранитеље деце која су вишеструко дискриминисана и у повећаном ризику од насиља. Такође, примедбу упућујемо и на активност 1.5.1. организовати вршњачке едукативне кампање о превенцији и заштити деце од свих облика насиља и забрани дискриминације која је предвиђена у оквиру мере 1.5.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] Закон о ратификацији Конвенције уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16)

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020. до 2023. године и Предлог акционог плана за 2020. и 2021. годину за примену Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020. до 2023. године