бр. 021-01-2/2020-02 датум:   31. јануар 2020.године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

Мишљење

на Предлог националне стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 011-00-18/2020-05 од 23. јануара 2020. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог националне стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године (у даљем тексту: Предлог стратегије), ради давања мишљења.

Повереник најпре истиче да је доношење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији од изузетног значаја, посебно имајући у виду да су особе са инвалидитетом једна од најугроженијих група становништва у свим аспектима друштвеног живота у прилог чему говори и чињеница да је инвалидитет као основ дискриминације према учесталости навођења у притужбама међу најбројнијим, а евидентно је и да број притужби по овом основу расте, као и да је важење претходне стратегије истекло 2015. године, те је Повереник у својим Годишњим извештајима о напретку у области равноправности кроз препоруке мера указивао на неопходност израде стратешких докумената и акционих планова чије је важење истекло у претходном периоду, што се између осталог односило и на доношење стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом. Повереник указује да је обавеза поштовања препорука мера Повереника истакнута и у Закључцима Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова који су народни посланици усвојили након разматрања Годишњег извештаја о стању у области заштите равноправности за 2018. годину и позвали Владу да континуирано извештава Народну скупштину о спровођењу овог закључка, као и у последњем Годишњем извештају Европске комисије у којем је између осталог наведено да власти морају да имплементирају препоруке Повереника за заштиту равноправности. Такође, указујемо да је Повереник већ разматрао Предлог стратегије и дао позитивно мишљење са аспекта своје надлежности 2017. године.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Предлог стратегије, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Најпре указујемо да Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, али и утврђује да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Законом о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[3] је у члану 1. утврђено да је циљ ове конвенције да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства, као и да особе са инвалидитетом укључују и оне које имају дугорочна физичка, ментална, интелектуална или чулна оштећења која у интеракцији са разним препрекама могу ометати њихово пуно и ефикасно учешће у друштву на једнакој основи са другима. Такође, у члану 4. Конвенције утврђене су као опште обавеза држава страна уговорница да обезбеде и унапреде пуно остваривање свих људских права и основних слобода за све особе са инвалидитетом без дискриминације било које врсте по основу инвалидитета, те да у том циљу између осталог преузимају обавезу да усвоје све одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остварење права признатих овом конвенцијом, као и да предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом.

Такође, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. овог закона прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.

Сагласно наведеном Повереник најпре упућује примедбу на тачку 3.3.2. Предлога стратегије, Партиципација, у којој је наведено да Савет за особе са инвалидитетом има улогу форума за разговоре, и истиче да је чланом 33. ставом 2. Закона о Влади[4] утврђено да Влада може да образује повремена радна тела, ради разматрања појединих питања из своје надлежности и давања предлога, мишљења и стручних образложења, као и да се она образују одлуком којом се утврђују и њихов задатак и састав. Такође, чланом 22. Пословника Владе[5] између осталог је прописано да је повремено радно тело дужно да надлежном одбору достави извештај о раду најмање сваких 60 дана, а Влади најмање сваких 90 дана, ако и да предлоге, мишљења и стручна образложења упућује органу државне управе у чијем делокругу је претежни део послова за које је образовано – да их он, ако оцени да је потребно, као своје припреми за Владу. Сагласно наведеном улога Савета за особе са инвалидитетом далеко је озбиљнија од улоге форума, будући да сагласно наведеним прописима осим прописаних овлашћења Савет има и утврђене обавезе.

Такође, Повереник упућује примедбу и на тачку 3.3.3. Предлога стратегије, Равноправност и недискриминација, и указује да је приликом навођења појмова вишеструка и интерсекцијална дискриминација, осим одредаба Конвенције о правима особа са инвалидитетом и Устава Републике Србије, потребно навести и одредбе прописане Законом о забрани дискриминације, који у члану 13. између осталог утврђује да дискриминација лица по основу два или више личних својстава (вишеструка или укрштена дискриминација) спада у тешке облике дискриминације. Такође, овим законом је у члану 26. дискриминација особа са инвалидитетом прописана као посебна случај дискриминације који постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Такође, Повереник за заштиту равноправности је, осим да спроводи активности у циљу унапређења равноправности и спречавања дискриминације свих, како је у Предлогу стратегије у оквиру ове тачке наведено, формиран са задатком да као највиши државни орган и централни механизам за спречавање и заштиту од дискриминације спречава све облике и случајеве дискриминације, пружа заштиту од дискриминације физичким и правним лица у свим областима друштвених односа, као и да унапређује остваривање и заштиту равноправности. Наиме, сагласно одредби прописаној у члану 33. Закона о забрани дискриминације пред Повереником се управо спроводи поступак заштите од дискриминације, односно он прима и разматра притужбе због повреда одредаба овог закона и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере, затим подносиоцу притужбе пружа информације о његовом праву и могућности покретања судског или другог поступка заштите, односно препоручује поступак мирења, подноси тужбе из члана 43. овог закона, због повреде права из овог закона, у своје име, а уз сагласност и за рачун дискриминисаног лица, подноси прекршајне пријаве због повреде права из овог закона, подноси годишњи и посебан извештај Народној скупштини о стању у области заштите равноправности, упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације, прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације, успоставља и одржава сарадњу са органима надлежним за остваривање равноправности и заштиту људских права на територији аутономне покрајине и локалне самоуправе, препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности.

Повереник упућује примедбу на тачку 3.3.4. Социјална инклузија, Запошљавање, и предлаже да је имајући у виду да је у оквиру ове тачке дат преглед стања у области запошљавања особа са инвалидитетом, потребно узети у обзир и запажања из Посебног извештаја о дискриминацији у области рада и запошљавања, који је припремила институција Повереника за заштиту равноправности, у складу са својим законским овлашћењима и поднела Народној скупштини Републике Србије, са циљем да се уочени проблеми прикажу и осветле и нађу могући начини за њихово превазилажење. Извештајем је обухваћен период од десет година од усвајања Закона о забрани дискриминације.

Повереник указује да је у тачки 5.2. у оквиру мере број 1 која доприноси остварењу првог посебног циља, као један од показатељ резултата, поред већ прописаних, потребно предвидети и измену прописа у области приступачности. Наиме, имајући у виду праксу која показује да је највећи број притужби због дискриминације на основу инвалидитета поднет због дискриминације приликом пружања услуга или при коришћењу објеката и површина, од чега се највећи број притужби односи на постојање физичких баријера које онемогућавају особама са инвалидитетом да користе одређене услуге или објекте, Повереник је мишљења да је обавезу поштовања стандарда приступачности неопходно увести у све фазе планирања и изградње објеката јавне и пословне намене, као и других објеката за јавну употребу. Такође, истичемо да је од увођења законске обавезе да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, омогући несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима, прошло скоро четрнаест година, али да се још увек одређен број наведених објеката гради без поштовања стандарда приступачности, док у пракси нису ретки ни случајеви у којима се и приликом адаптације изграђених објеката обавеза поштовања стандарда приступачности не узима у обзир.

Такође, као један од кључних показатеља учинка другог посебног циља, осим кључних показатеља прописаних Предлогом стратегије, потребно је навести и показатељ који се односи на потпуну хармонизацију антидискриминационих прописа са прописима Европске уније. Наиме, имајући у виду да је Европска комисија након одржаног билатералног скрининга за преговарачко поглавље 23 – Правосуђе и основна права, констатовала да антидискриминациони прописи Републике Србије нису у потпуности хармонизовани са прописима Европске уније неопходно је извршити транспоновање одредаба директива ЕУ које уређују ову област у националне прописе, пре свих усвојити измене и допуне Закона о забрани дискриминације, како би нормативни оквир био у потпуности усклађен са правом Европске уније у овој области.

Такође, у оквиру мере број 3 која доприноси остварењу овог циља, а односи се на унапређење превенције заштите од дискриминације особа са инвалидитетом, Повереник указује да је неопходно у оквиру описа и ефеката мере предвидети активности Повереника за заштиту равноправности, који је формиран са задатком да као највиши државни орган и централни механизам за спречавање и заштиту од дискриминације спречава све облике и случајеве дискриминације, пружа заштиту од дискриминације физичким и правним лица у свим областима друштвених односа, као и да унапређује остваривање и заштиту равноправности. Сагласно наведеном потребно је укључити и Повереника као једну од институција које учествују у спровођењу ове мере. Имајући у виду наведено Повереник предлаже да се као показатељи резултата, који су предвиђени Предлогом стратегије, пропишу и број обука и учесника обука о примени антидискриминационих прописа и број обука и учесника обука о препознавању и реаговању на дискриминацију које институција Повереника континуирано спроводи са различитим актерима.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[4] Закон о влади („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/05, 71/05 – испр., 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – одлука УС, 72/12, 7/14 – одлука УС, 44/14 и 30/18 – др. закон)

[5] Пословник Владе („Службени гласник РСˮ, бр. 61/06 – пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 и 76/14)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог националне стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године