бр. 021-01-12/2021-02 датум: 21. јануар 2021.године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог акционог плана за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године, у периоду од 2021. до 2022. године

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 011-00-6/2021-05 од 11. јануара 2021. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог акционог плана за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године, у периоду од 2021. до 2022. године (у даљем тексту: Предлог акционог плана), ради давања мишљења.

Повереник најпре истиче да је доношење Акционог плана за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године, у периоду од 2021. до 2022. године, од изузетног значаја, посебно имајући у виду да су особе са инвалидитетом једна од најугроженијих група становништва у свим аспектима друштвеног живота у прилог чему говори и чињеница да је инвалидитет као основ дискриминације према учесталости навођења у притужбама међу најбројнијим, као и да је важење претходног акционог плана истекло 2015. године. Сагласно наведеном Повереник је и у својим Годишњим извештајима о напретку у области равноправности кроз препоруке мера указивао на неопходност израде стратешких докумената и акционих планова чије је важење истекло у претходном периоду, што се између осталог односило и на доношење акционог плана за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији. Такође, указујемо да је обавеза поштовања препорука мера Повереника истакнута и у Закључцима Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова које су након недавног разматрања Годишњег извештаја о стању у области заштите равноправности за 2019. годину усвојили народни посланици и позвали Владу да континуирано извештава Народну скупштину о спровођењу овог закључка.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Предлог акционог плана, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Најпре указујемо да Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[3] у члану 4. Конвенције утврђује као опште обавезе држава страна уговорница да обезбеде и унапреде пуно остваривање свих људских права и основних слобода за све особе са инвалидитетом без дискриминације било које врсте по основу инвалидитета, те да у том циљу између осталог преузимају обавезу да усвоје све одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остварење права признатих овом конвенцијом, као и да предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом.

Такође, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 26. овог закона као посебан случај дискриминације прописана дискриминација особа са инвалидитетом, која постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Такође, у ставу 2. овог члана утврђено је да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.

Сагласно наведеном Повереник најпре упућује начелну примедбу на терминологију која је у Предлогу акционог плана коришћена између осталог за ученике и децу са инвалидитетом, као што је „ученици са сметњама у развоју“ или „деца са сметњама у развоју“, али и на термин „лица са менталним сметњама“, који је такође коришћен и истиче да је потребно извршити њихово усаглашавање са чланом 3. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[4]. Наиме, члан 3. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописује да израз „особа са инвалидитетом“ означава особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке. Сагласно наведеном, а имајући у виду да и Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом коју је Република Србија ратификовала користи термин „особе са инвалидитетом“, Повереник предлаже брисање овог термина и прописивање јединственог, на законима заснованог термина „особе са инвалидитетом“ или „деца са инвалидитетом“, јер он поред особа са урођеном или стеченом физичком и сензорном, обухвата и особе са интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима. Имајући у виду да је управо активношћу 2.1.3.1. Предлога акционог плана између осталог утврђено редовно праћење и усаглашавање прописа укључујући и сагледавање неуједначене терминологије, потребно је са њеном имплементацијом започети већ у овом документу.

Повереник упућује примедбу и на активност 1.1.3.1. Предлога акционог плана којом је између осталог утврђено да се врши континуирано прикупљање података о броју и структури особа са инвалидитетом које користе услуге у заједници и оних које живе у резиденцијалним установама, јер је нејасно на који начин ће бити имплементирана зато што вођење евиденција који садрже ове податке представља законску обавезу која је већ утврђена у члану 23. Закона о социјалној заштити.[5] Повереник на наведено указује и због чињенице да су у питању веома осетљиви подаци који се односе на најугроженије категорије грађана, те би њихово прикупљање на начин који законом није утврђен могло довести до дискриминације, али и повреде других права.

Такође, Повереник указује да је неопходно преформулисати показатељ на нивоу посебног циља 2.1. којим је утврђено „Укинута могућност потпуног лишења пословне способности и продужења родитељског права по основу инвалидитетаˮ и прописати укидање института лишења пословне способности кроз измене Породичног закона, јер лишавање једне особе пословне способности, без обзира да ли је делимично или потпуно, представља непоштовање одредаба Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом коју је Република Србија ратификовала 2009. године. Повереник подсећа да је дописом бр. 011-00-4/2020-02  од 11.3.2020. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутио Иницијативу за измену одредаба Породичног закона које се односе на лишење пословне способности.

Повереник указује и на активност 2.1.1.1. Предлога акционог плана којом је прописано усаглашавање прописа о пословној способности и старатељству са Конвенцијом УН о правима ОСИ, док је као једини орган који је спроводи предложено Министарство за бригу о породици и демографију. Напомињемо, да ће имајући у виду да је пословна способност могућност особе да својом властитом активношћу, односно изражавањем воље, стиче права и обавезе, укидање института лишења пословне сопсобности, у правном систему Републике Србије, довести до потребе за изменама великог броја законских прописа, који као један од услова за остваривање права или на закону заснованог интереса прописују пословну способност лица о чијем се праву или на закону заснованом интересу у одговарајућем поступку одлучује. Сагласно наведеном ову активност не може реализовати само Министарство за бригу о породици и демографију, већ у њену реализацију морају бити укључена и друга министарства у чијој је надлежности спровођење прописа који садрже одредбе у вези са пословном способношћу.

Даље, мером 2.1.3. Предлога акционог плана утврђено је унапређење превенције и заштите од дискриминације особа са инвалидитетом, док је Повереник за заштиту равноправности препознат као један од органа одговорних за њено спровођење. Међутим, Повереник за заштиту равноправности истовремено није препознат као орган који спроводи ни једну појединачну активност која је предложена за њену реализацију. На наведено указујемо посебно зато што се неке од предложених активности односе управо на послове који су у складу са чланом 33. Закона о забрани дискриминације у надлежности овог органа. Стога указујемо да није јасно на који начин ће Повереник бити одговоран за спровођење ове мере уколико није носилац, односно експлицитно утврђен као партнер у реализацији појединих активности, као што су активности под бројем 2.1.3.3, 2.1.3.4 и 2.1.3.5. На наведено указујемо зато што се предложене активности између осталог односе и на обуке запослених (у државним органима, ЈЛС, здравству, образовању) из области борбе против дискриминације које Повереник за заштиту равноправности годинама континуирано спроводи, као и на подизање свести друштва о значају забране дискриминације и механизмима заштите, а као што вам је познато управо пред овим органом се води поступак за заштиту од дискриминације.

Такође, активношћу 2.1.3.2. Предлога акционог плана утврђено је између осталог да ће МЉМПДД извршити усаглашавање Закона о забрани дискриминације са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом. Повереник указује да је Закон о забрани дискриминације општи антидискриминациони закон којим је ближе разрађена уставна забрана дискриминације утврђена у члану 21. Устава и којим је на детаљан начин утврђена општа забрана дискриминације, облици и случајеви дискриминације, као и поступак заштите од дискриминације, док су посебним антидискриминационим законима, као што је Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, прописане посебне антидискриминационе одредбе које се односе само на забрану дискриминације по основу инвалидитета. Сагласно наведеном пуну примену одредаба Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, потребно је обезбедити кроз измене и допуне Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом као посебног антидискриминационог прописа. Такође, указујемо да су Нацртом закона о забрани дискриминације у претходном периоду извршене неопходне измене у циљу његовог потпуног усаглашавања са прописима ЕУ, али наравно уколико је наведена активност предложена са циљем да се неке одредбе  овог закона боље дефинишу стојимо на располагању.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[4] Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РСˮ бр. 33/06 и 13/16)

[5] Закон о социјалној заштити („Службени гласник РС” бр. 24/11)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог акционог плана за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020- 2024. године, у периоду од 2021. до 2022. године