бр.  011-00-37/2017-02  датум: 26. јул 2017.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о високом образовању

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је дописом број: 011-00-15/2017-06 од 4. јула 2017. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о високом образовању (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

С тим у вези, обавештавамо вас да смо размотрили наведени нацрт закона и указујемо на следеће.

Приликом одређивања органа надлежног за избор 17 чланова Националног савета за високо образовање потребно је узети у обзир принципе на којима се заснива делатност високог образовања (члан 4. Нацрта закона), а првенствено академске слободе, аутономију и академски интегритет, као и поштовање људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације. Наведени принципи би требало да омогуће да се делатност високог образовања одвија ослобођена од било какавих утицаја који би нарушили остваривање циљева високог образовања (члан 3. Нацрта закона). Имајући у виду да се Национали савет образује ради обезбеђивања развоја и унапређења квалитета високог образовања потребно је у највећој могућој мери осигурати његов независан рад, посебно у односу на извршну власт.

Значајан број одредаба Нацрта закона уређује питања састава појединих органа у систему високог образовања као што су нпр. Национални савет за високо образовање, Комисија за акредитацију, савет високошколске установе и сл. Указујемо да се састав органа који су предвиђени Нацртом закона нужно мора заснивати на поштовању принципа једнаких могућности који подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца.

Такође, указујемо да Нацрт закона не садржи одредбу о родно диференцираном језику, односно да су у тексту наведеног нацрта закона употребљене речи у мушком роду (нпр. директор, студент, професор, асистент), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика.

Чланом 69. Нацрта закона уређена је намена средстава високошколској установи од оснивача. Повереник за заштиту равноправности у том смислу указује да је потребно размотрити могућност прописивања обавезе обезбеђивања средстава за рад са студентима са инвалидитетом, као и са студентима који су уписани по основу афирмативних мера. Тиме би се значајно допринело њиховом пуном укључивању у процес високошколског образовања и олакшало учешће у животу друштвене заједнице. Посебно указујемо да је Република Србија потврдила Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[2] и тиме се обавезала на поштовање општих начела Конвенције, која уједно представљају смернице државама чланицама како да тумаче и усклађују домаће законодавство, а то су, између осталог, начело зaбрaне дискриминaциje, пунo и eфикaснo учeшћe и укључивaњe у друштвo, jeднaкe мoгућнoсти, дoступнoст, рaвнoпрaвнoст жeнa и мушкaрaцa.

С тим у вези сматрамо да је потребно преиспитати и одредбу члана 96. став 1. Нацрта закона према којој се, поред осталог, општим актом високошколске установе уређује обавеза те установе да, у складу са својим могућностима, обезбеди услове за студенте са инвалидитетом. Предложено решење је потребно ускладити са одредбама наведене конвенције, Устава Републике Србије, као и са антидискриминационим прописима, посебно Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[3] и прописати обавезу високошлске установе да обезбеди услове за студенте са инвалидитетом. Наиме, предложена формулација члана 96. став 1. би у практичној примени могла довести и до тога да високошколска установа својим општим актом не уреди обавезе у погледу обазбеђења услова за студенте са инвалидитетом, уколико за то нема могућности (при чему оне нису опредељене тако да могу бити финансијске, техничке, кадровске и сл.). Посебно истичемо да из смисла наведене одредбе није у потпуности јасно шта се подразумева под условима (обезбеђење приступачности простора, прилагођавање начина организовања студија, односно извођења наставе), те је наведену одредбу потребно и у том смислу прецизирати.

Такође, у тексту Нацрта закона неопходно је извршити терминолошко усклађивање са антидискриминационим прописима, првенствено са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. У члану 66. став 4. Нацрта закона која уређује питање одговарајуће заступљености  у студентском парламенту студената уписаних по афирмативним мерама, потребно је термин „студенти са хендикепомˮ заменити са термином „студенти са инвалидитетомˮ.

У Глави XIII. Евиденције и јавне исправе, одредбе које уређују прикупљање, унос и ажурирање података у регистру о студентима (члан 119), као и у евиденцијама и регистру запослених у високошколским установама (члан 120) у делу који се односи на податаке о националној припадности, потребно је ускладити са одредбама Устава Републике Србије. Члан 47. Устава утврђује право на слободно изражавање националне припадности и да нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности. Стога је и у чл. 119. и 120. потребно прецизирати, како је учињено члану 118. Нацрта закона, да се подаци о националној припадности прикупљају, односно уносе у евиденције и регистре у складу са законом. Овде указујемо и на одредбу члана 5. став 2. Закона о заштити права и слобода националних мањина[4] којом је забрањена свака регистрација припадника националних мањина која их противно њиховој вољи обавезује да се изјасне о својој националној припадности.

Имајући у виду да се ради о једном од системских прописа у области образовања неопходно је при уређивању права и обавеза у вези са високим образовањем водити рачуна да се ниво људских права достигнут применом важећих прописа не смањује.

С поштовањем,

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. тачка 7)

[2] „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09

[3] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/06 и 13/16

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. Закон и 97/13 – УС

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о високом образовању