бр.  011-00-63/2017-02  датум: 6. децембар 2017.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

Мишљење

на Нацрт закона о националном оквиру квалификација

Републике Србије

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је електронским дописом од 14. новембра 2017. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о националном оквиру квалификација Републике Србије (у даљем тексту: Нацрт закона), који је предмет јавне расправе, ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

На почетку желимо да укажемо да се из назива Нацрта закона не може јасно и недвосмислено утврдити коју област овај пропис уређује, те би било потребно, ради бољег разумевања ове материје, назив закона прецизирати тако да указује да се ради о образовним квалификацијама.

Повереник за заштиту равноправности указује и на то да су Нацртом закона успостављају врсте и нивои квалификација, знања, вештина и способности. На овај начин област коју регулише Нацрт закона у директној је вези са прописима који уређују област образовања, као и област рада и запошљавања. С тим у вези, а полазећи од одредбе члана 20. став 2. Устава Републике Србије којом је прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати, мишљења смо да је потребно још једном размотрити одредбе Нацрта закона са аспекта примене овог уставног принципа, односно са аспекта одржавања или унапређења већ достигнутог нивоа људских права у погледу врсте и нивоа образовних квалификација.

Поред тога, из анализе текста Нацрта закона произлази да члан 2. не уређује све основне појмове и њихово значење. Примера ради у члану 2. нису прецизирани одређени појмови, нити дате њихове скраћенице, као што су: ЈПОА, КЛАСНОКС, ЕНИЦ/НАРИЦ,НКТ, дескриптори нивоа квалификација, што би према нашем мишљењу требало уредити у овој одредби Нацрта закона.

Према нашем мишљењу, потребно је преиспитати одредбе Нацрта закона које уређују обезбеђивање квалитета у примени НОКС-а, посебно у погледу положаја и улоге органа, односно тела и институција који су надлежни за развој и примену НОКС-а. Наведена примедба се односи на Савет за НОКС, као саветодавно тело које је основано законом, а чије чланове бира Влада (члан 12), као и Секторско веће (члан 21) које на предлог Савета оснива Влада и именује његове чланове. Повереник указује да није у потпуности јасан положај наведених тела имајући у виду да се ради о органима који се оснивају законом, а њихове чланове бира Влада (Савет за НОКС), или када се ради о телу које Влада оснива на предлога Савета, а да при томе није опредељено да ли је у питању повремено радно тело Владе или има другачији статус у смислу Закона о Влади[2] и Закона о државној управи[3]. Поред тога, сматрамо да није у потпуности дефинисан ни положај Агенције коју образује Влада ради обављања послова обезбеђивања квалитета и координације надлежних институција у свим аспектима развоја и имплементације НОКС-а. У складу са одредбама члана 3. Закона о јавним агенцијама[4] прописано је да се јавној агенцији могу посебним законом , као јавно овлашћење поверити следећи послови државне управе: доношење прописа за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и Владе, решавање у првом степену у управним стварима и издавање јавних исправа и вођење евиденција. С тим у вези сматрамо да је у Нацрту закона потребно прецизирати које ће послове Агенција вршити као поверене.

Такође, не улазећи у сложеност самог поступка обезбеђивања квалитета у примени НОКС-а, сматрамо да решења предвиђена Нацртом закона која се односе на поступак израде предлога стандарда квалификације нарушавају принцип двостепенитости у одређеним случајевима, односно доводе до тога да је орган који је подносилац иницијативе за развијање и усвајање стандарда за нову квалификацију истовремено и орган који ће у крајњој инстанци одлучивати о жалби поводом поднете инцијативе. Таква решења налазимо на пример у чл. 24. и 25. Нацрта закона у случају када против одлуке директора Агенције о одбијању иницијативе у прописаним случајевима, подносилац иницијативе жалбу може да изјави министарству надлежном за послове образовања, које истовремено може бити и подносилац иницијативе (члан 25. став 7). Слична примедба се односи и на решење према коме, под одређеним условима, Секторско веће доноси одлуку о неприхватању иницијативе са образложењем и о томе обавештава Агенцију, при чему Секторско веће може бити подносилац иницијативе (члан 25. став 2). Дакле, у конкретном случају се начелно може поставити питање јасног дефинисања односа и усклађености рада тела и институција који су надлежни за развој и примену НОКС-а.

Поред наведених начелних примедаба, Повереник за заштиту равноправности указује и на одредбе члана 4. Нацрта закона којима се утврђују принципи НОКС-а и, између осталих, принцип једнаких могућности (члан 4. тачка 3) када се ради о стицању квалификација без обзира на лична својства, и то година живота, пола, тешкоћа и сметњи у развоју, инвалидитета, расне, националне, социјалне, културне, етничке и верске припадности, језика, сексуалне оријентације, место боравка, материјалног или здравственог стања или других личних својстава. Указујемо да је одредбама члана 2. Закона о забрани дискриминације прописано да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји кож/е, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу,родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.^[5] Имајући у виду наведено мишљења смо да је одредбу члана 4. Нацрта закона потребно ускладити са одредбама Закона о забрани дискриминације у погледу навођења основа или у наведеној одредби упутити на примену овог закона.

Такође, чланом 5. Нацрта закона утврђени су нивои квалификација, те је у тачка 1) овог члана прописано да се први ниво квалификације стиче завршавањем основног образовања и васпитања, основног образовања одраслих, основног музичког, односно основног балетског образовања и васпитања. С тим у вези, Повереник указује да је наведену одредбу Нацрта закона потребно допунити и ускладити са чланом 89. став 1. тачка 2) Закона о основама система образовања и васпитања[6], који прописује да делатност основног образовања и васпитања обављају основна школа, основна музичка школа, основна балетска школа, основна школа за образовање одраслих и основна школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Такође, указујемо на одредбе Закона о дуалном образовању који у одредби члана 1. став 2. прописује да се одредбе овог закона примењују на део средњег стручног образовања и васпитања за образовне профиле у трајању од три, односно четири године и специјалистичког образовања у складу са законом, док је одредбама члана 4. Закона о средњем образовању прописано да делатност средњег образовања и васпитања се обављају у средњој школи и то: гимназији, стручној школи, уметничкој школи, мешовитој школи и школи за ученике са сметњама у развоју. Имајући у виду наведено мишљења смо да је нивое квалификација потребно дефинисати тако да буду усклађени са поменутим законима, а у циљу правилне примене закона. Односно нејасно је да ли су сви облици средњег образовања обухваћени одговарајућим нивоом квалификације.

У члану 6. Нацрта закона прописано је да се за сваки ниво квалификације утврђују дескриптори, као и да дескрипторе нивоа квалификација утврђује министар надлежан за послове образовања. Одредбама члана 16. став 2. Закона о државној управи којом је прописано да министарства и посебне организације не могу прописом одређивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису установљене законом. Имајући у виду да Нацртом закона није дефинисан појам: „дескриптор нивоа квалификације“ мишљења смо да је потребно још једном размотрити да ли предмет правилника може бити њихово утврђивање.

У члану 28. којим је уређен регистар националних квалификација, прописано је да се подаци из регистра воде двојезично, на српском и енглеском језику (став 6). С тим у вези, мишљeњa смo дa je нaвeдeну oдрeдбу пoтрeбнo joш jeднoм рaзмoтрити сa aспeктa примeне зaкoнa кojим je урeђeнa службeнa упoтрeбa jeзикa и писамa.

Одредбом члана 32. став 3. Нацрта закона прописано је да ако се у поступку утврди да страни наставни план и програм знатно одступа од домаћег са којим се упоређује, признавање стране школске исправе се условљава полагањем одређених испита, израдом одређених радова или провером знања. Истовремено, ставом 4. је одређено да министарство може утврђивање испита и проверу наведених способности и вештина поверити посебној стручној комисији. Нацртом закона нису јасно и потпуно постављени услови под којим министарство утврђивање испита и проверу способности и вештина потребних за признавање стране школске исправе поверава посебној стручној комисији.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. тачка 7)

[2] „Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/012-УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14

[3] „Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14

[4] „Службени гласник РС“, бр. 18/05 и 81/05 – исправка9

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 2.став 1.тачка 1

[6] „Службени гласник РС”, број  88/17, члан 89. став 1. тачка 2)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о националном оквиру квалификација Републике Србије