дел. бр. 011-00-5/2018-02 датум: 28.2.2018.год.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности, даје
Мишљење
на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о војној, радној и материјалној обавези
Министарство одбране је дописом број 1913-9/17 од 9.2.2018. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о изменама и допунама Закона о војној, радној и материјалној обавези (у даЉем тексту: Нацрт закона), ради давања мишЉења.
Поступајући по овом допису, дајемо мишЉење на Нацрт закона, у складу са надлежностима Повереника за заштиту равноправности.
Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се Људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовоЉи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво Људских и мањинских права не може смањивати.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано правЉење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искЉучивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, државЉанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпоставЉеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.
С обзиром на то, да се ради о једном од системских прописа у области одбране и безбедности Републике Србије, неопходно је при уређивању права и обавеза у вези са војном, радном и материјалном обавезом, водити рачуна да се ниво Људских права достигнут применом важећих прописа не смањује.
Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности поводом појединих решења садржаних у Нацрту закона, даје следеће мишЉење:
- У члану 27. Нацрта закона, прописано је да се после члана 79. Закона о војној, радној и материјалној обавези, додаје нови наслов „Обучавање грађана“ и члан 79а, којим се прописује да „Поред војних обвезника који су регулисали служење војног рока и имају распоред у резервном саставу, образовање, васпитање и стицање практичних знања и вештина за потребе одбране земЉе у условима ванредног и ратног стања врши се и за следеће категорије грађана: 1) ученици основних и средњих школа; 2) лица која нису одслужила војни рок; 3) лица у резервном саставу која су одслужила војни рок са оружјем, а није им одређен распоред у резервном саставу; 4) лица у резервном саставу која су извршила цивилну службу; 5) жене (војни обвезници и које нису војни обвезници). Категорије грађана које ће за потребе одбране земЉе обучавати Министарство одбране су: 1) лица у резервном саставу која нису одслужила војни рок; 2) лица у резервном саставу која су одслужила војни рок са оружјем, а није им одређен распоред у резервном саставу; 3) жене војни обвезници.“ У Образложењу члана 27. Нацрта закона, наведено је да ће обуку грађана вршити сви државни органи и органи државне управе, док ће категорије грађана за потребе одбране земЉе обучавати Министарство одбране. ДаЉе, у складу са чланом 60а Закона о одбрани, Влада ће на предлог министра одбране донети уредбу којом ће се прецизирати начин обучавања наведених категорија грађана. Повереник указује да из текста Нацрта закона, као и из Образложења Нацрта закона, за категорије грађана које неће обучавати Министарство одбране, остаје нејасно ко ће, када и на који начин вршити обуке ових грађана за потребе одбране земЉе у условима ванредног и ратног стања. С тим у вези, мишЉења смо да је наведене одредбе потребно још једном размотрити и прецизирати, како не би био оставЉен простор за различита тумачења и могуће неједнако поступање и примену закона у пракси.
- ДаЉе, уочено је да су у тексту Нацрта закона наведене речи у мушком роду (нпр. регрут, грађанин, обвезник, министар), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Повереник предлаже да се у Нацрт закона унесе и одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова, што је прописано и у међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику Р (90)4.
- Поред наведеног, уочено је да Нацрт закона, као и важећи Закон о војној, радној и материјалној обавези, не садржи одредбу о забрани дискриминације. Наиме, иако је забрана дискриминације уређена општим антидискриминационим прописима, Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, сматра да би било корисно да се таква одредба нађе у Нацрту закона, како би се омогућило поштовање начела равноправности и свим грађанима и грађанкама обезбедила једнака права и спречила свака евентуална неједнакост и дискриминација.
- Такође, указујемо да је потребно правнотехнички уредити прелазне и завршне одредбе, посебно одредбу у вези са одређивањем рока када ће бити донети подзаконски акти за извршење овог закона.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)
[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о војној, радној и материјалној обавези
