бр. 011-00-57/2013-02 датум: 20. 12. 2013.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације из члана 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ
НА НАЦРТ ОДЛУКЕ О ПРИНЦИПУ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ У ОРГАНИМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И ОРГАНИМА МЕСНИХ САМОУПРАВА У ГРАДУ УЖИЦУ

Нацрт одлуке о принципу родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месне самоуправе у граду Ужицу у складу је са антидискриминационим прописима.

О б р а з л о ж е њ е

Председница Савета за равноправност полова града Ужица С. Ј, доставила је Поверенику за заштиту равноправности Нацрт одлуке о принципу родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месних самоуправа у граду Ужицу и тражила је мишљење о усаглашености овог акта са антидискриминационим прописима.

Имајући у виду конкретан предмет и надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе ограничен је на питање усклађености текста Нацрта Одлуке о принципу родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месне самоуправе у граду Ужицу са антидискриминационим прописима, тако да његова усаглашеност са другим прописима није била предмет разматрања.

Садржина Нацрта одлуке о принципу родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месне самоуправе у граду Ужицу показује да се овом Одлуком регулише принцип родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месних самоуправа у граду Ужицу. Прописано је да се принцип равноправности полова примењује приликом избора, постављања, именовања и конституисања нарочито у Скупштини града и њеним радним телима, Градском већу и његовим радним телима, радним телима и комисијама које формира градоначелник по овлашћењима, градским управама, органима управљања јавних предузећа, установа и организације чији је оснивач град Ужице и саветима месних заједница на територији града Ужица и њиховим радним телима. Овим нацртом је регулисано да се приликом избора чланова органа и радних тела и приликом постављања руководилаца у Градској управи обезбеђује заступљеност најмање 30% представника мање заступљеног пола.
На основу целовите и свеобухватне анализе и сагледавања Нацрта одлуке о принципу родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месне самоуправе у граду Ужицу, Повереница за заштиту равноправности констатује да је Нацрт одлуке усклађен са међународним прописима и стандардима родне равноправности, као и са прописима домаћег антидискриминационог права. У прилог томе говори неколико чињеница.

Пре свега, Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује обавезу државе да у свим областима, посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној, предузима одговарајуће мере како би обезбедила потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно са мушкарцима. Чланом 7. Конвенције одређено је да државе чланице предузимају све потребне мере за отклањање дискриминације жена у политичком и јавном животу, а посебно су дужне да обезбеде да под једнаким условима жене гласају на свим изборима и буду биране у сва тела која се бирају путем јавних избора, као и да учествују у креирању и спровођењу владине политике и да заузимају руководеће положаје и обављају све јавне функције на свим нивоима власти. Обавеза да се женама обезбеди равноправни приступ и пуно учешће у структурама моћи и одлучивања, регулисана је и Пекиншком декларацијом и Платформом за акцију из 1995. године, у којима се наводи да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем афирмативних мера. Такође, релевантни су и Миленијумски циљеви развоја из 2006. године, према којима је један од постављених циљева које треба остварити до 2015. године, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на најмање 30%.

Од значаја су и бројна документа Савета Европе и органа Европске уније: Резолуција о уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању (1995), Резолуција Европског парламента о женама у одлучивању (2000), Резолуција Европског парламента о женама у међународној политици (2006), Резолуција Савета Европе 95/ц 168/02 (1995), Препорука о уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању (2003) и др.

Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у чл. 21. прописује забрану дискриминације по било ком основу, укључујући и пол, а одредбом чл. 15. прописано је да држава јамчи равноправност жена и мушкараца и, што је посебно значајно, да развија политику једнаких могућности.

Законом о равноправности полова из 2009. године („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009) у чл. 2. ст. 1. прописано је да равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије и законима, док је чл. 3. ст. 2. прописано да политика једнаких могућности подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца. Надаље, одредбом чл. 37. прописано је, између осталог, да се равноправност полова обезбеђује и приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Oдрeдбoм чл. 20. oвoг зaкoнa oдрeђeнo je дa дискриминaциja нa oснoву пoлa пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, oднoснo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa. Одредбом члана 14. Закона о забрани дискриминације прописано је да се посебне мере не сматрају дискриминацијом ако су уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

Законом о равноправности полова уређено је стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступака правне заштите лица изложених дискриминацији. Органи јединице локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности, али и подстичу и унапређују и равноправност полова.

Такође, Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009 – 2015), као један од стратешких циљева, утврђено остваривање права жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању, а за остваривање овог циља предвиђено је предузимање мера како би се доследно спровело право на учешће мање заступљеног пола у свим структурама представничких тела (т. 4.1.1), и то са најмање 30% у почетној фази, а са 40% учешћа, што спада у стандарде ЕУ, до краја примене стратегије. У овој стратегији је наведено да би у циљу обезбеђивања равноправног и равномерног утицаја жена на одлучивање, чиме би се на бољи начин заступали посебни женски интереси, није довољно имати одговарајући број жена у представничким телима, него је потребно да учествују и у извршној власти (т. 4.1.2).

С обзиром да је Нацрта Одлуке о принципу родне равноправности у органима локалне самоуправе и органима месне самоуправе у граду Ужицу у складу са антидискриминационим прописима, Повереница за заштиту равноправности изражава наду да ће овај акт у најскорије време бити усвојен.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ
РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Mишљeњe нa нaцрт oдлукe o принципу рoднe рaвнoпрaвнoсти у oргaнимa ЛС и MС у Грaду Ужицу