бр. 6-00-1/2016-01 датум: 9. јун 2016 године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности , Повереница за заштиту равноправности, даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт акционог плана за спровођење инклузивног образовања 2015-2020

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је дописом број 011-00-124/2016-06 од 24. маја 2016. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности други Нацрт акционог плана за спровођење инклузивног образовања 2015-2020 (у даљем тексту: Нацрт акционог плана), ради достављања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење на Нацрт акционог плана, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неправедно правити разлику и неједнако поступати према њима. Такође, релевантне су и одредбе члана 22. којима је прописано да свако дете има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова/њена лична својства или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице, као и одредбе члана 26. којима је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбама члана 3. став 1. тачка 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС“, број 33/06) дискриминација је дефинисана као свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или на разлозима у вези са њом.

Уставом Републике Србије прописано је да свако има право на образовање, као и да је основно образовање обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно.

Република Србија преузела је одређене обавезе ратификацијом међународних конвенција – Конвенције о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97), која у чл. 23. и 28. утврђује једнакост деце са сметњама у развоју са осталом децом и право на образовање за сву децу, као и Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09), која се у члану 7. посебно бави децом са инвалидитетом и обавезује државе потписнице да предузму све потребне мере како би осигурало да деца са инвалидитетом уживају сва људска права и основне слободе на основу једнакости са другом децом, а у члану 24. утврђује право на образовање особа са инвалидитетом без дискриминације и на основу једнакости са другима.

Појединим одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15-аутентично тумачење и 68/15), прокламовани су принципи инклузивног образовања, којим се тежи пуној друштвеној инклузији, за коју се Република Србија јасно определила. Овај закон садржи низ мера са циљем спречавања дискриминације и омогућавања укључивања деце са сметњама у развоју и деце са инвалидитетом у образовни систем Србије, чиме се доприноси остваривању уставног начела једнакости и пуној социјалној инклузији.

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године („Службени гласник РС“, број 107/12), одређује систем образовања као први и најважнији елемент животне и развојне структуре сваког појединца, друштва и државе и његова мисија у Србији у 21. веку је да осигура основни темељ живота и развоја заснован на знању. Особе са инвалидитетом и сметњама у развоју, особе са тешкоћама у учењу и особе из дефаворизованих средина и социјалних група имају пуно право на квалитетно образовање и васпитање са инклузивним приступом у образовању које је и основно стратешко опредељење у образовању ових особа.

Акциони план за спровођење Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године („Службени гласник РС“, број 16/15), у активности развоја инклузивног образовања за све категорије деце, ученика и студената има за циљ подизање квалитета инклузивног образовања, као и напредовање деце и младих из осетљивих група.

По разматрању достављеног дописа и другог Нацрта акционог плана, истичемо начелне примедбе које се односе на недостатак аката који се по Пословнику Владе достављају уз захтев за давање мишљења (Предлог закључка, Образложење, процена финансијских средстава потребних за спровођење акта…). Имајући у виду важност ових аката, неопходна је њихова комплетна и прегледна садржина, ради квалитетне анализе и давања мишљења.

Такође у Нацрту акционог плана не постоји листа скраћеница, односно листа значења скраћених појмова.

Поред тога, сматрамо да треба преиспитати и временске оквире предвиђене за реализацију неких активности где је наведена 2015. година и да је због конзистентности акта потребно уместо речи „и даље“ навести 2020. годину. Сагласно одредбама Закона о основама система образовања и васпитања сматрамо да уместо наведене категорије деца и ученици у Нацрту акционог плана треба да буду наведени деца, ученици и одрасли, имајући у виду да се ради о свим нивоима образовања.

Поводом појединих решења садржаних у Нацрту акционог плана, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да:

1. У Нацрту акционог плана, код наведеног специфичног циља „4. Стварање инклузивног окружења за развој, учење и учешће“, потребно је довршити назив овог циља у смислу навођења учешћа где или у чему или брисати речи „и учешће“, као сувишно.

2. У Нацрту акционог плана, у специфичном циљу „4. Стварање инклузивног окружења за развој, учење и учешће“, у мери 4.1. под називом „Унапређивање доступности и квалитета средине за учење и развој „, предлажемо да се као једне од активности предвиде и активности које би се односиле на обезбеђивање и доступност уџбеника на језику и писму националних мањина и уџбеника са прилагођеним садржајем и/или форматом у складу са чл. 3, 4. и 9. Закона о уџбеницима („Службени гласник РС“, број 68/15).

3. Такође у наведеном специфичном циљу 4. у мери 4.2. под називом „Унапређивање културе, политике и праксе ИО“, предлажемо да се преиспита активност 4.2.6. која се односи на „Оснаживање установе за спровођење мера антидискриминације и повећање учешћа деце, ученика и младих“ и да Повереник за заштиту равноправности буде наведен као партнер који ће пружати подршку и помоћ Министарству просвете, науке и технолошког развоја у спровођењу антидискриминационих мера, а не као носилац активности. Треба имати у виду да ће се Повереник, самоиницијативно или по позиву укључивати да саветодавно или на друге начине допринесе реализацији активности у оквиру мера утврђених акционим планом, које су у вези са обављањем послова из надлежности Повереника у обиму и на начин који не угрожава независност овог државног органа.

4. У Нацрту акционог плана, у специфичном циљу „5. Развијање и примена механизма за праћење и вредновање ИО“, неопходна је техничка корекција нумерације активности 5.1.1. која се два пута понавља.

5. Даље у претходно наведеном циљу у мери „5.2. Управљање процесом ИО засновано на доказима“, код активности „5.2.3. Анализа ефеката афирмативних мера уписа у средње школе и факултете“, поред наведеног носиоца активности-партнера „Национални савет ромске националне мањине“, трба навести и друге могуће партнере.

6. Законом о основама система образовања и васпитања прописано да Министарство просвете, науке и технолошког развоја има дужност да обезбеди услове и предузме све неопходне мере у остваривању права ученика на образовање и друга права која су утврђена овим законом, а међу којима је и право на додатну подршку у образовању и васпитању. Ангажовање педагошког асистента у образовно-васпитном раду представља вид додатне подршке деци. Стога, Повереник за заштиту равноправности сматра да је потребно предузети све како би деци, независно од друштвене групе којој припадају, а за које је процењено да им је потребна додатна помоћ и подршка педагошког асистента, обезбедили услови за остваривање права на овај вид додатне образовне подршке. Ово посебно ако се има у виду да управо Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписује конкурс за програм обуке за педагошког асистента и да полазници током трајања обуке стичу знања која их оспособљавају за пружање подршке и помоћи деци за коју је процењено да је та помоћ потребна. У пракси Повереника за заштиту равноправности било је више притужби због необезбеђивања услова за ангажовање педагошких асистената те је у том смислу потребно предвидети и активности које се односе на овај вид подршке.

Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, заинтересован је да се питање инклузивног образовања, уреди на начин који ће омогућити да се деца, ученици и одрасли образују у духу толеранције, уважавања различитости и поштовања начела равноправности, како би се свима обезбедило право на квалитетно образовање и спречила свака евентуална неједнакост и неравноправност.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Мишљење на Нацрт акционог плана за спровођење инклузивног образовања 2015-2020