бр. 030-03-3/2019-02 датум:   23. децембар 2019.године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији у периоду од 2020. до 2025. године

Министарство културе и информисања је дописом број 011-00-120/2019-01 од 17. децембра 2019. год. доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији у периоду од 2020. до 2025. године (у даљем тексту: Предлог стратегије), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Предлог стратегије, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Најпре указујемо да Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 48. прописано је да мерама у образовању, култури и јавном обавештавању, Република Србија подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика које постоје због посебности етничког, културног, језичког или верског идентитета њених грађана.

Такође, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације, док су одредбама прописаним у члану 13. Закона утврђени тешки облици дискриминације, међу којима је и пропагирање дискриминације путем јавних гласила и ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање.

Такође, указујемо да је имајући у виду да је приступање Европској унији један од главних стратешких циљева Републике Србије, који је дефинисан и у Програму рада Владе у којем је између осталог наведено да процес приступања Европској унији представља најбољи могући оквир за свеукупне реформе, модернизацију и развој Србије, приликом креирања свих стратешких докумената неопходно узети у обзир препоруке садржане у документима Европске уније о напретку Републике Србије.

Сагласно наведеном указујемо на последњи извештај о напретку Републике Србије у 2018. години у којем је оцењујући стање у вези са слободом изражавања Европска комисија указала да Србија јесте остварила известан ниво припремљености у вези са слободом изражавања, али да у овом извештајном периоду није било напретка, те да је овај недостатак напретка сада разлог за озбиљну забринутост. Приликом отклањања недостатака који су у овом извештају представљени, Европска комисија је између осталог указала да Србија треба нарочито да: створи подстицајно окружење у коме се неометано може остварити слобода изражавања и обезбеди да органи за спровођење закона и правосудни органи адекватно и ефикасно прате претње, физичке нападе, подстрекавање на насиље и случајеве нарушавања приватности новинара и блогере, као и да владини функционери јавно осуде овакве случајеве; обезбеди потпуно спровођење медијских прописа и ојача независност Регулаторног тела за електронске медије и повећа његов капацитет да делује проактивно; усвоји и спроведе нову медијску стратегију, на транспарентан и инклузиван начин; обезбеди одговарајуће финансирање јавних радиодифузних услуга, транспарентно и правично суфинансирање за медијске садржаје који служе јавном интересу и повећану транспарентност у власништву на медијима и оглашавању.

Такође, у најновијем „Non-paper“ документу којим Европска комисија два пута годишње извештава Савет о стању у вези са напретком у преговорима са Републиком Србијом у оквиру поглавља 23 и 24, који је објављен у новембру 2019. године, истакнуто је да је у погледу слободе изражавања и медија, председница Владе у септембру 2019. године поново сазвала Радну групу за израду нове медијске стратегије и нацрт стратегије је завршен у октобру 2019. године, уз постигнут консензус. Међутим, указано је да су медијска удружења напоменула да ранији нацрт, послат Комисији у мају 2019. године, није био одобрен од стране Радне групе. Поновљена је констатација из Извештаја о напретку да су случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима и даље разлог за забринутост, нарочито на локалном нивоу, као и да је после анализе кривичног законодавства од стране сталне радне групе за безбедност новинара, РЈТ је припремило обавезну инструкцију за поступање јавног тужиоца у кривичним случајевима везаним за насиље над новинарима. Такође, политички и економски утицај на медије и даље је разлог за забринутост. Недостатак транспарентности власничких структура и финансирања из државних средстава, посебно на локалном нивоу, одлика је медијског окружења од приватизације државних медија, као и да уопштено гледано, суфинансирање треба ускладити са постојећим законодавством, и спровести га на правичан и транспарентан начин који није штетан за тржишну равноправност, посебно на локалном нивоу. Често одбијање јавних тела да објаве информације, или њихова административна тишина по захтевима поднетим у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и даље омета рад новинара. Још увек је потребно ојачати независност РЕМ-а како би било у могућности да заштити медијски плурализам, а нарочито му дозволити да обавља послове реагујући на програмске промене које нарушавају информативни садржај и програмску шему, како је наведено у фреквенцијским дозволама, и дајући му овлашћење да прописује одговарајуће новчане казне.

Имајући у виду део Предлога стратегије у којем је дат Преглед и анализа постојећег стања посебно указујемо на праксу Повереника за заштиту равноправности који у складу са надлежностима из члана 33. Закона о забрани дискриминације прати стање у области заштите равноправности, како кроз поступке које води по притужбама због повреде одредаба овог закона и мишљења и препоруке које даје, односно мере које изриче у конкретним случајевима, али и препоруке мера које упућује органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности, тако и кроз стратешке парнице које води у своје име а уз сагласност и за рачун дискриминисаног лица, али и кроз упозорења јавности на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације, праћење спровођења закона и других прописа и истраживања која о стању у области заштите равноправности спроводи.

Сагласно наведеном најпре истичемо да је анализом рада Повереника у 2018. години утврђено да се у погледу области друштвених односа на које се притужбе односе, област јавног информисања и медија, као и у 2017. години (7%), налази на петом месту, односно да је 6,1%, од укупног броја поднетих притужби, поднет због дискриминације у овој области. Напомињемо, да је у односу на податке из 2016. године, када је ова област била на шестом месту са 4,6% дошло до пораста броја притужби због дискриминације у области јавног информисања и медија које су поднете Поверенику, а дискриминацији у област јавног информисања и медија најчешће су изложене жене и ЛГБТИ особе. Такође, Поверенику су се и у претходном периоду обраћали и локални медији који су кроз притужбе које су подносили посебно указивали на неадекватно финансирање локалних медија и то како у погледу критеријума за финансирања, тако и у погледу недовољног износа финансијских средстава намењених финансирању појединих тема које се односе на положај младих, припадника националних мањина. ЛГБТИ особа и слично. У наведеним притужбама указивано је и на фаворизовање појединих локалних медија у процесу финансирања у којим је случајевима Повереник констатовао да није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, али да то не значи да нису повређене одредбе неких других прописа. Такође, Повереник је у својој пракси уочио и да одређени интернет портали, крoз различите канале комуникације онлајн медија и онлајн издања, на својим профилима на друштвеним мрежама објављују садржаје, као и коментаре корисника, који по свој природи могу да подстичу мржњу или насиље против лица или група лица због њиховог личног својства или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Стога је Повереник 2018. године упутио препоруку мера за остваривање равноправности интернет порталима којима је препоручено да предузму потребне мере у циљу спречавања објављивања садржаја и коментара корисника на интернет порталу и профилима на друштвеним мрежама, као и уклањања оних коментара који су већ објављени, а који по својoj природи могу да подстичу мржњу, насиље или изазивају страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Повереник за заштиту равноправности такође истиче да је и 2018. гoдину oбeлeжилo нeдoпустивo извeштaвaњe jeднoг брoja штaмпaних мeдиja и пoртaлa, кojи су oбjaвљивaли сeкстиcтичкe, мизoгинe и шoвинистичкe сaдржaje, врeђaли углeд и дoстojaнствo пojeдиних личнoсти и кршили прoфeсиoнaлнe и eтичкe стaндaрдe извeштaвaњa, као и да је у јавном простору и у овој години био је присутан и говор мржње као и најразличитије увреде и дискриминаторни ставови, а друштвене мреже су често биле полигон за међусобна вређења и, у најгорем случају, претње. Стoгa je Пoвeрeницa само у току ове године 23 пута рeaгoвaлa упoзoрeњимa зa jaвнoст, од којих је у највећем броју случајева оштро осудила објаве и ставове којима су подстицани насиље, нетрпељивост и дискриминација, указујући да је слобода говора јасно одвојена од говора мржње и да не сме бити алиби за ширење мржње. Измeђу oстaлoг, реаговано је збoг нaслoвнe стрaнe Илустрoвaнe Пoлитикe, oмaлoвaжaвaњa пojeдиних пoлитичaрки и из влaдajућих и из oпoзициoних стрaнaкa, кao и збoг кршeњa прaвa жeнa жртaвa нaсиљa и прaвa дeцe. И сама новинарска удружења скретала су пажњу да је у медијима и даље присутан говор мржње, сензационализам, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање, нарочито о женама и припадницима ЛГБТ популације. Мeдиjскa удружeњa у прeтхoднoj гoдини су укaзивaлa и нa пoвишeн нивo кршeњa Кoдeксa нoвинaрa Србиje, нa услoвe зa oбaвљaњe пoслa бeз стрaхa зa личну бeзбeднoст, зaтим нa случajeвe врeђaњa и oмaлoвaжaвaњa нoвинaрa и нoвинaрки oд нoсилaцa пoлитичких и jaвних функциja, нa лoш eкoнoмски и сoциjaлни пoлoжaj зaпoслeних у мeдиjимa, као и на проблеме са конкурсима за доделу средстава којима се финансирају медијски садржаји од јавног значаја.

У прилог наведеном говоре и резултати истраживања која је спровео Повереник за заштиту равноправности, попут истраживања „Однос медија у Србији према дискриминацији“, чији је циљ био дa се идeнтификуje кaпaцитeтe зa извeштaвaњe и информисање jaвнoсти сa фoкусoм нa пeрцeпциjу и сeнзибилисaнoст нoвинaрa/ки за извештавање о феномену и случајевима дискриминације, стaвoвe o дискриминaциjи и мeрaмa зa рaвнoпрaвнoст и зaштиту oд дискриминaциje и нoвинaрску прaксу, као и дa се пoнуде oдгoвoри нa кojи нaчин би трeбaлo унaпрeдити и дaљe рaзвиjaти сaрaдњу нoвинaрa и нoвинaрки сa пoвeрeницoм и радом институције у оквиру којег је анкeтирaнo 164 представника/ца медија. Резултати истраживања показали су да међу анкетираним новинарима/кама, већина препознаје дискриминисане друштвене групе и препознаје дискриминаторне тврдње. Такође, они су изразили висoк стeпeн сaглaснoсти o пoстojaњу гoвoрa мржњe у Србиjи. Даље, мeђу анкетиранима пoстojи висoк стeпeн сaглaснoсти сa мeрaмa зa ствaрaњe jeднaких мoгућнoсти зa припaдникe рaзличитих мaргинaлизoвaних групa, док бoрбу зa рaвнoпрaвнoст угрoжeних групa виде као вaжан циљ зa дoбрoбит цeлoг друштвa. Стeрeoтипи и прeдрaсудe o пojeдиним дискриминисaним групaмa прeпoзнajу сe и кoд нoвинaрa/ки, мaдa вeћинa пoкaзуje висoк стeпeн нeслaгaњa сa тaквим тврдњaмa. Пoзитивнe трeндoвe илуструje и пoдaтaк o благој прoмeни стaвa o вaжнoсти рoднo сeнзитивнoг jeзикa зa пoштoвaњe жeнa. Нoвинaри/кe смaтрajу дa o дискриминaциjи извeштaвajу кoмпeтeнтнo, мaдa вeћинa ниje спeциjaлизoвaнa зa тeмe из oвe oблaсти. У рeдaкциjaмa су рeтки спeциjaлисти зa пojeдинe oблaсти и вeћинa je у ситуaциjи дa извeштaвa o рaзличитим тeмaмa из вишe oблaсти. Aнкeтирaни/не нoвинaри/кe нe oбрaђуjу чeстo тeмe o дискриминaциjи. Рeдaкциje имajу рaзумeвaњa зa тeмe o рaвнoпрaвнoсти и дискриминaциjи, aли у прaкси прeднoст дoбиjajу тeмe кoje дoнoсe публицитeт.

Такође, и резултати последњег истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији“, које је Повереник за заштиту равноправности спровео по шести пут и у 2019. години, показују да као актера који у највећој мери подстиче, односно доводи до дискриминације, грађани и грађанке препознају медије (59%), затим политичке странке и грађане. Такође, као институције које највише могу да допринесу смањењу дискриминације анкетирани виде медије (84%), али и породицу, школу, Владу и саме грађане. Дакле, грађани и грађанке препознају двоструку улогу медија, које са једне стране посматрају као институцију која у највећој мери доприноси проблему дискриминације, а са друге стране као институцију која може да смањи појаву дискриминације. Истоветан резултат је био уочљив и 2016. године. Затим, чак преко половине грађана и грађанки сматра да се у медијима мало прича о дискриминацији, а сагласни су у оцени да питање равноправности сиромашних треба да буде најзаступљенија тема у медијима, као и равноправност особа са инвалидитетом и равноправност старијих. Истраживање показује и да највећи број испитаних сматра да најмање треба да буду заступљене теме које се тичу равноправности припадника и припадница ЛГБТ популације. Исто тако, резултати су показали да око трећине грађана и грађанки одобрава издвајање буџетских средстава како би се омогућило да припадници и припаднице националних мањина између осталог могу да имају штампане и електронске медије на свом матерњем језику (37%). Горе наведене тврдње су исте као и оне дате приликом истраживања спроведених 2012, 2013, и 2016. године, што омогућава упоређивање података. Такође, у наведено истраживање била су укључена питања која се односе на област медија и информисаности грађана о дискриминацији, управо зато што важан аспект супротстављања дискриминацији представља информисање грађана и грађанки о проблему дискриминације. Тако је у овом делу истраживања посебна пажња посвећена ставовима испитаника и испитаница о улози медија у подизању свести и информисаности грађана и грађанки о проблему дискриминације и њеним штетним последицама. Испитаницима и испитаницама је постављено неколико питања, анализом ставова дошло се до податка да половина испитаних (52%) сматра да се у медијима мало прича о дискриминацији. Резултати истраживања су показали да дискриминација као друштвена тема од приоритетног значаја треба да буде много заступљенија у медијима, али медијски садржаји треба у већој мери да буду прилагођени свим друштвеним групама и тако конципирани да их разумеју сви грађани и грађанке.

На крају указујемо и на препоруке за сузбијање дискриминације и унапређење заштите равноправности које је Повереник дао у Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2018. годину који је разматран на Првој седници Другог редовног заседања Народне скупштине у 2019. години и закључак који је поводом разматрања овог извештаја Народна скупштина усвојила, а у којем је између осталог утврђено да Народна скупштина подржава препоруке Повереника да се приступи изради стратешких докумената и акционих планова чије је важење истекло у претходном периоду или истиче у 2019. години, као и да је управо полазећи од налаза Повереника, неопходно посебну пажњу посветити одговорном извештавању које не сме да карактерише говор мржње, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање. Тачком 10. овог закључка утврђено је и да Народна скупштина позива Владу да континуирано извештава Народну скупштину о спровођењу овог закључка.

Након извршене анализе Општих и посебних циљева који су дати у другом делу Предлога стратегије, Повереник посебно указује да је приликом реализације свих појединачних активности утврђених Предлогом стратегије, неопходно поштовати начело једнакости. Такође, имајући у виду да је за реализацију неких мера утврђених Предлогом стратегије, као што су мере 3.2, 3.3, 4.1, предвиђено спровођење активности које се односе на утврђивање критеријума за избор чланова појединих органа/тела, као и на питања састава појединих органа, као што су управни одбори, Савет РЕМ-а и слично, Повереник је мишљења да је приликом реализације ових активности потребно посебно водити рачуна о обезбеђивању заступљености мање заступљеног пола.

Повереник указује да је у оквиру посебног циља 3. Функционалне, компетентне, професионалне и отворене институције располажу механизмима заштите од спољних притисака и доследно примењују јавне политике и прописе, мере 3.3. обезбеђена независност јавних медијских сервиса, унапређена његова професионалност, остваривање програмских функција у јавном интересу, као и одговорност према јавности, посебно имајући у виду предложене активности за њену реализацију, као партнера у реализацији потребно предвидети и Повереника за заштиту равноправности. Наиме, значајна пракса Повереника за заштиту равноправности у области заштите равноправности, како кроз поступке које води по притужбама због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и мишљења и препоруке које даје, односно мере које изриче у конкретним случајевима, али и препоруке мера које упућује органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности, тако и кроз стратешке парнице које води у своје име а уз сагласност и за рачун дискриминисаног лица, али и кроз упозорења јавности на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације, праћење спровођења закона и других прописа и истраживања која о стању у области заштите равноправности спроводи, од посебног је значаја за реализацију оних активности које се односе на остваривање обавезе јавних медијских сервиса да пружају медијске садржаје који су од значаја и који представљају све друштвене групе, жене, децу, старије особе, сеоско становништво, особе са инвалидитетом, етничке и националне заједнице и друго.

Такође, истичемо да је у оквиру посебног циља 4) квалитетни, плурални и разноврсни медијски садржаји задовољавају потребе за информисањем различитих друштвених група, мере 4.2. као један од показатеља на нивоу мере потребно предвидети да се кроз измену закона који уређује јавно информисање и медије пропишу не само јасне обавезе за издавача медија у циљу повећања доступности садржаја особама са инвалидитетом, већ и посебне обавезе носилаца јавног медијског сервиса да производи и емитује програме намењене особама са инвалидитетом. Наведено предлажемо пре свега имајући у виду одредбе Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом, коју је Република Србија ратификовала, као и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом којим је у члану 35. између осталог утврђено да су органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе надлежни за послове културе и медија дужни да предузму мере, с циљем да се особама са инвалидитетом учине приступачним информације и комуникације путем употребе одговарајућих технологија, а нарочито дневно саопштавање информација намењених и особама са инвалидитетом одговарајућом технологијом симултаног писаног текста.

Даље, како је као један од партнера носиоцу активности за реализацију мере 4.7. Предлогом стратегије предвиђен и Повереник за заштиту равноправности, очекујемо да ће Акционим планом за спровођење ове стратегије за период 2020-2025. године, који ће у складу са обавезама утврђеним у Глави VI Предлога стратегије бити усвојен у року од 90 дана од дана усвајања Стратегије, ради лакшег праћења реализације, бити конкретизоване активности за чије ће спровођење бити надлежан Повереник. Наведену сугестију упућујемо и мери 5.3. Унапређена информациона безбедност грађана у медијском простору.

Такође, Повереник указује да је у оквиру посебног циља 5. унапређена професионална знања и развијене дигиталне компетенције грађана, институција, медија, новинара и медијских радника у медијском окружењу, у оквиру мере 5.1. унапређена медијска писменост, посебно имајући у виду прописане показатеље на нивоу мере, али и предложене активности за њену реализацију, као партнера у реализацији потребно предвидети и Повереника за заштиту равноправности. Имајући у виду да је Повереник једини нeзaвисни, сaмoстaлни и спeциjaлизoвaни држaвни oргaн надлежан за спрeчaвaњe свих облика дискриминaциje, зaштиту рaвнoпрaвнoсти физичких и прaвних лицa у свим oблaстимa друштвeних oднoсa, као и чињеницу да у оквиру своје надлежности спроводи обуке различитих друштвених актера у погледу препознавања и заштите од дискриминације, али и резултате истраживања које смо представили, мишљења смо да је потребно још једном размотрити овај предлог и као партнера у реализацији активности која се односи на унапређење професионалних знања у области забране дискриминације и унапређења равноправности, предвидети Повереника за заштиту равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији у периоду од 2020. до 2025. године