бр. 07-00-128/2020-02  датум: 12.02.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења AA поднете против ББ, новинарке телевизије ВВ из Ниша. У притужби је, између осталог, наведено да је новинарка ББ, 4. децембра 2019. године, у оквиру јутарњег програма када је приказана ТВ колума „М.ћ., изнела ставове којима се вређа достојанство ЛГБТ лица и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. У изјашњењу на притужбу ББ је навела да је „М.ћ.“ колумна чији је аутор неколико година уназад, а да као основ увек има неку званично објављену информацију коју затим коментарише из свог угла гледања, као и да је њена суштина и основна нит промишљања  Екологија духа, а не дискриминацијa полне оријентације. У току поступка утврђено је да је 4. децембра 2019. године у јутарњем програму телевизије ВВ, приказана колумна „М.ћ“ у којој је новинарка ББ изнела своја схватања и мишљење у вези неколико различитих друштвених догађаја. Такође, утврђено је да су наводи ББ из ове колумне у целости пренети у текст под називом: „Што да не кажем – Еколгуја духа“ који је објављен 4. децембра 2019. године на сајту Градског портала 018. Овом приликом, између осталог, новинарка ББ, је, питајући се, „хоће ли неко да проговори о загађивачима људских душа и умова, или ћемо сви да ћутимо, лагано се претварајући у амебе“, навела: „А ми то већ јесмо. Сви ми, који гледамо Задруге и Парове, којима је лажна слика на фејсу највеће животно достигнуће, сви ми који смо жене а својој (бог те пита како дошлој на свет деци) бивамо очеви, сви ми који урламо и скачемо на некаквим геј парадама промовишући ненормалност, као нормалност, сви ми који смо залутали у погрешну улицу јер нас је неко тамо упутио, обећавајући нам брда и долине. Сви смо ми амебе, којима управља највећи загађивач људских душа и умова, а коме смо потребни такви какви смо постали да би га слепо следили.“ Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, ставове и мишљења новинарке ББ које је изнела у својој колумни, релевантне домаће и међународне правне прописе, као и ставове и праксу Европског суда за људска права. Приликом анализе идеја и ставова које је изнела новинарка ББ, Повереник је најпре имао у виду да право на слободу изражавања није неограничено, те да је заштита угледа и права других једно од легитимних ограничења овог права. Анализирајући посебно наводе ББ: „Сви ми који на некаквим геј парадама урламо и скачемо, промовишући ненормалност, као нормалност“, Повереник је указао да овакав став ЛГБТ особе ставља у контекст ненормалности и болести, иако је Светска здравствена организација још 1990. године уклонила хомосексуалност са листе болести. Такође,  стављати особе другачије сексуалне оријентације у било какав контекст болести и ненормалности, дискриминаторно је, увредљиво и понижавајуће. Овакви ставови и идеје подстичу дискриминацију и стигматизацију припадника ЛГБТ популације и осећај изолованости од већинске популације само зато што је њихова сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне. Поред тога, Повереник је истакао да новинарка ББ има потпуно право и слободу да коментарише и да изрази свој став о одређеној друштвеној појави, али је недопустиво да се став о одређеној друштвеној појави, колико год тај став био критикујући, исказује увредом целе једне друштвене групе само због тога што имају одређено лично својство,као што је, у конкретном случају, сексуална оријентација. Због тога је Повереник донео мишљење да идејама и ставовима које је новинарка ББ изнела у својој колумни која је емитована 4. децембра 2019. године у јутарњем програму  телевизије ВВ и тексту под назовом „Што да не кажем- екологија духа“, који је објављен на Градском порталу 018, повређен члан 12. Закона о забрани дискриминације. Повереник је препоручио ББ да приликом следећег емитовања своје колумне упути извињење особама другачије сексуалне оријентације због изнетих ставова који представљају повреду достојанства групе лица на основу личног својства., као и да се убудуће суздржи од изјава које представљају дикскриминацију лица на основу било ког личног својства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење АА, притужбом против ББ, новинарке нишке телевизије ВВ. Притужба је поднета због изјава и ставова које је новинарка изнела 4. децембра 2019. године у својој колумни, а која је приказана у оквиру јутарњег програма телевизије ВВ.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 4. децембра 2019. године, у оквиру јутарњег програма телевизије ВВ приказана тв колумна „М.ћ“ новинарке ове телевизије ББ;
• да је ББ на почетку најпре похвалила недоношење антидискриминаторног закона у Руској федерацији и председника Владимира Путина јер је „лупио шаком од сто и рекао доста“ током расправе о руском националном идентитету, а на којој је очигледно било речи и о родној равноправности;
• да је затим поздравила и то што је Владимир Путин забранио одржавање геј параде у наредних 100 година, а затим се запитала и ко ће у нашем друштву да каже стоп „менталном тровању људског рода“. Говорила је о могућностима да истополни парови буду родитељи, па је закључила да би таква могућност ускраћивала права већине;
• да је новинарка, између осталог, рекла да учесници на геј паради промовишу ненормалност;
• да се оваквим наводима шире негативни стереотипи о ЛГБТ лицима и за та лица се ствара непријатељско и увредљиво окружење;
• да је неспорно да свако има право да коментарише актуелна друштвена питања, унутрашњу политику Руске федерације и сл. али да је недопустиво да се у оквиру тога неоправдано ЛГБТ лица повезују са ненормалностима;
• да на основу наведеног сматрају да је остварен облик дискриминације из члана 12. Закона о забрани дискриминације;
• да су спорни наводи новинарке из колумне у целости пренети у текст под називом „Што да не кажем – Екологија духа“ који је објављен 4.12.2019 године на сајту Градског портала 018.
  • Уз притужбу је достављена фотокопија текста „Што да не кажем – Екологија духа“ објављеног 4. децембра 2019. године на Градском порталу 018 и изјава сведока који је 4. децембра 2019. године гледао ТВ колумну „М.ћ“.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење новинарке ББ.

• У изјашњењу на притужбу, ББ, је између осталог навела:

• да је аутор колумне неколико година уназад, а да као основ увек има неку званично објављену информацију коју затим коментарише из свог угла гледања. У конкретном случају, у спорном делу на самом почетку цитирала је текст објављен у ТАСС-у;
• да се „спорна“ колумна уопште није односила на „дискриминацију полне оријентације“, већ је њена суштина и основна нит промишљања Екологија духа, што се из текста и види;
• да је игром случаја кренула од Путиновог амандмана који се односи на забрану употребе термина „родитељ 1 и родитељ 2“ у Русији, који би заменио термине мајка и отац;
• да у наставку текста говори о људским правима у глобалу, укључујући и лично људско право да као појединац има право да мисли шта је за њу најбоље, а и за већину човечанства које слично или исто размишља;
• да не осуђује ставове и мишљења мањине која има апсолутно право да мисли другачије од ње и осталих, и да је то њено људско право, којим не угрожава друге;
• да у тексту спомиње и еколошке проблеме и злоупотребу мале Грете зарад постизања неких високох циљева, као и да текст садржи елаборацију на тему „Задруга“ и „Парови“, питајући се има ли то икакве везе с сексуалном оријентацијом или је овде реч само о загађењу нашег духа и отуђењу из природе;
• да се осећа повређено при самој помисли да се уз њено име залепи етикета „дискриминација“, да људска права по њеном схватању обухватају све људе, не само појединце и не само одређене групације;
• да се извињава уколико ју је неко погрешно схватио, у ком случају ће то бити одузимање њеног права да мисли, а да при томе никога не вређа, наглашавајући да једноставно другачије мисли;
• да је дугогодишњи новинар и да никада ни у једном тексту није промовисала дискриминацију, већ да различитост подржава на сваком кораку и у свим текстовима. Такође, као новинарка заједно је у борби са родитељима чија деца болују од неизлечивих болести, велики је пријатељ удружења НОРБС, пријатељ удружења деце ометене у развоју, свих организација особа са инвалидитетом у Нишу. У дугогодишњем новинарском искуству никада није имала случај да било ко има притужбу на њен рад.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода притужбе и изјашњења утвђено је да је колумна новинарке ББ, која је 4. децембра 2019. године приказана у јутарњем програму телевизије ВВ из Ниша, којом приликом је новинарка ББ изнела своја схватања и мишљење у вези неколико различитих друштвених догађаја. Такође, утврђено је да су наводи ББ из ове колумне у целости пренети у текст под називом. „Што да не кажем – Екологија духа“ који је објављен 4. децембра 2019. године на сајту Градског портала 018.

2.2.  Утвђено је да је овом приликом, у колумни, а затим и у тексту  под називом „Што да не кажем – Екологија духа“[2] од 4. децембра 2019. године, између осталог наведено: „Не долазе у обзир термини родитељ 1 и родитељ 2, Руси имају оца и мајку -рекао је током расправе о националном идентитету председник Владимир Путин, и нагласио да никакви родитељ 1 и родитељ 2 неће заменити оца и мајку. Живео Путин, рекла бих ја сада, али се бојим да ме не чују ови што заговарају којекакве глупости, видно окренуто против свега што је нормално и људско. Само да подсетим, тај исти Путин је иницирао изгласавање закона о доживотној робији за педофиле, тај исти Путин је забранио одржавање геј параде у Русији у наредних 100 година, а сада затвара врата родитељу 1 и родитељу 2. Да је жив и здрав Путин и да се клонира, ако је могуће у више примерака. Шалу на страну, у овом лудом свету, мора да постоји неко ко има храбрости да лупи шаком о сто и каже: не може и доста.“

2.3. Затим, након навођења да је „доста са измишљотинама и новотаријама, које, тобож, граде нови савременији и напреднији систем, укидају различитости, уводе демократију на велика врата и поштју људска права“, даље наводи: „Не драга господо… ви не поштујете људска права, ви као људска намећете своја права, која називате људским. Ја, као мајка, не желим да будем родитељ ни један, ни два, ни било који… желим да будем мајка. Ви ми, као човеку, одузимате то право, да бисте омогућили ректим примерцима у малом проценту које нису ни мајке ни отац, да могу да бирају шта ће бити-мајка или отац. И да, при том, не буду повређени од других, извргнути руглу или обесправљени јер су, рецимо очеви, а нису очеви… или мајке, а нису мајке. Њима дајете право, а мени га одузимате зарад њих. То ли су та ваша људска права? Речи „мајка“ , и „отац“ и „родитељ“ функционално су исте, али носе врло различиту биолошку и емоционалну тежину, баш као и речи „домовина“ и „земља“. Ко разуме, схватиће… али кад прихвати овакве изопачености, е онда није у реду. Баш није у реду. Једнако као и правило једне канадске авио компаније да се путници у авиону не ословљавају са госпођо и господине, већ су они „сви“, или да васпитачице у једном британском обданишту децу не ословљавају са девојчица и дечко, него су то „они“.

2.4. Након ових навода, новинарка се пита: “Ма хоће ли овде још неко да каже доста, или се усудио само Путин“ а затим даље наводи: „Да каже доста том менталном тровању људског рода, којим неко жели да створи унифицирани свет ретардираних људи без мозга и без способности да мисле, људи послушних и љигавих попут амебе, свет у којем неће бити различитости, већ ћемо сви једнако бити ретардирани“.

2.5. У наставку текста, наводећи како се упорно намеће тема еколошке пропасти планете земље, новинарка се пита: „А шта ће бити са загађивачима људских душа и умова? Која инспекција ће њих хватати и кажњавати? Ко ће њих спречити да нам не натурају разноразне јадне мале Грете да нас спашавају од еколошких катастрофа? Хоће ли неко да проговори о овој теми, или ћемо сви да ћутимо, лагано се претварајући у амебе“.  Након тога, ББ наводи: „А ми то већ јесмо. Сви ми, који гледамо Задруге и Парове, којима је лажна слика на фејсу највеће животно достигнуће, сви ми који смо жене а својој (бог те пита како дошлој на свет деци) бивамо очеви, сви ми који урламо и скачемо на некаквим геј парадама промовишући ненормалност, као нормалност, сви ми који смо залутали у погрешну улицу јер нас је неко тамо упутио, обећавајући нам брда и долине.  Сви смо ми амебе, којима управља највећи загађивач људских душа и умова, а коме смо потребни такви  какви смо постали да би га слепо следили“.

2.6. На крају, новинарка наводи: „Враћам се Путину. Свака част човеку, који уме и сме да каже доста. Велики је, рећи ћете, па може. Није ствар у величини, ствар је у храбрости. И Давид је, у борби против Голијата, био мали. Али се усудио. Стисо петљу и успротивио се. Што не бисмо и ми једном рекли оно што мислимо и осећамо. И што је исправно. Или ћемо ћутати и дозволити да, уместо неко, будемо нико…и постанемо СВИ.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије^[4] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других^[5].

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредба  члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа навода притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.5. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли идеје и ставови које је новинарка ББ изнела у својој колумни у оквиру  јутарњег програма  телевизије ВВ 4. децембра 2019. године, који су  затим у целости пренети у текст под називом: „Што да не кажем – Екологја духа“ који је објављен истог дана на Градском порталу 018, представљају повреду одредаба Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду предмет притужбе, потребно је утврдити да ли овакво поступање ББ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њима ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике и припаднице ЛГБТ популације.

3.6. Повереник најпре констатује да Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Слично томе, Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода^[7], чланом 10, регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.7. Дакле, право на слободу изражавања није неограничено. Према одребама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења права на слободу говора у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста у којем су изјаве дате, те утврђује да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу^[8].

3.8. О дискриминацији на основу сексуалне оријентације, Европски суд за људска права је у предмету Вејделанд и други против Шведске^[9] истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела. Европски суд за људска права уважио је став Врховног суда Шведске, да чак иако је циљ подосилаца представке био да покрену дебату о одсуству објективности у образовању у шведским школама као прихватљив циљ, пажња је морала бити усмерена и на то који се изрази користе у спорним лецима. У њима је између осталог неведно да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“, има „морално погубно дејство“ на друштво и одговорна је за развој ХИВ-а и сиде. Суд је навео да су све те тврдње представљале тешке наводе пуне предрасуда, чак иако нису биле непосредни позив на дела мржње. Затим, у пресуди из 2010. године, Kozak против Пољске^[10], Европски суд за људска права констатовао је да државе треба да признају друштвени развој и промене у перцепцији друштвених питања, питања грађанског статуса и других повезаних питања, укључујући и чињеницу да не постоји само један пут или само један избор у сфери вођења и живљења породичног или приватног живота. Такође у  предмету Беизарас и Левицкас против Литваније (пресуда од 14. јануарa 2020.) први подносилац предствке је на фејсбук страници објавио слику на којој се љуби са другим подносиоцем представке, објављујући на тај начин да су у вези. Подносиоци представке су се обратили Европском суду јер су сматрали да  је њихова сексуална оријентација била разлог одбијања и непредузимања предистражних радњи. У поступку испитивања прихватљивости представке, Европски суд је навео да је један од разлога одбијања предузимања предистражних радњи био преовлађујући стереотипни став друштва према ЛГБТ заједници, што је касније узроковало и пропуштање надлежних органа да спроведу одговарајући поступак. Европски Суд наводи да с обзиром да је Конвенција живи инструмент који треба тумачити у светлу данашњих услова, држава у свом избору средстава намењених заштити породице и обезбеђивању поштовања породичног живота, како то захтева члан 8. мора нужно узети у обзир развој друштва и промене у перцепцији социјалног, грађанског статуса, укључујући чињеницу да не постоји само један начин или један избор у сфери вођења и живљења породичног или приватног живота. Европски суд је узимајући у обзир све чињенице утврдио да су подносиоци представке доказали да је њихова сексуална оријентације играла улогу у начину на који су према њима поступали државни органи.

3.9. Такође, Апелациони суд у Београду је у својој пресуди заузео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва и да представља и слободу говора, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. Слобода информација не подразумева само оне „информације“ које су опште прихваћене и које се сматрају безопасним или безначајним, већ и оне које вређају, шокирају или узнемиравају људе, јер су то захтеви плурализма и толеранције. Међутим, суд је закључио да у конкретном случају пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву и развој друштва у целини^[11].

3.10. Анализа навода новинарке ББ показала је да је новинарка ББ овом приликом у колумни изнела своје ставове и мишљење у вези неколико различитих друштвених догађаја. Том приликом је, коментарисала и износила лични став и мишљење, између осталог, и о председнику Русије, Владимиру Путину, односно његовом амандману који се односи на забрану употребе термина родитељ 1 и родитељ 2, подсетивши и на неколико других закона у Русији који се односе на педофиле, силеџије и забрану геј параде, затим о еколошким проблемима уз које се надовезује и поставља питање санкционисања „загађивачима људских душа и умова“. С тим у вези новинарка се пита: „Хоће ли неко да проговори о овој теми, или ћемо сви да ћутимо, лагано се претварајући у амебе“, након чега констатује: „А ми то већ јесмо. Сви ми, који гледамо Задруге и Парове, којима је лажна слика на фејсу највеће животно достигнуће, сви ми који смо жене а својој ( бог те пита како дошлој на свет деци) бивамо очеви, сви ми који урламо и скачемо на некаквим геј парадама промовишући ненормалност, као нормалност, сви ми који смо залутали у погрешну улицу јер нас је неко тамо упутио, обећавајући нам брда и долине.  Сви смо ми амебе, којима управља највећи загађивач људских душа и умова, а коме смо потребни такви  какви смо постали да би га слепо следили.“

3.11. Имајући у виду посебно изјаву новинарке која је предмет ове притужбе: „Сви ми који на некаквим геј парадама урламо и скачемо, промовишући ненормалност, као нормалност“, Повереник најпре указује да овакав став ЛГБТ особе ставља у контекст ненормалности и болести, иако је Светска здравствена организација 1990. године извршила ревизију међународне класификације болести и сродних здравствених проблема (МКБ-10) и уклонила хомосексуалност са листе болести. Такође,  стављати особе другачије сексуалне оријентације у било какав контекст болести и ненормалности, дискриминаторно је и увредљиво. Овакви ставови и идеје подстичу дискриминацију и стигматизацију припадника ЛГБТ популације и осећај изолованости од већинске популације само зато што је њихова сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне.

3.12. У изјашњењу на притужбу новинарка наводи и да у тексту, између осталог, говори о људским правима у глобалу „укључујући и лично људско право, да као појединац има право да мисли шта је за њу најбоље. И разуме се, за већину човечанства које слично, или исто размишљају“. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности најпре истиче да новинарка има потпуно право и слободу да коментарише и да изрази свој став о одређеној друштвеној појави. Наиме, јавна дебата о различитим друштвеним феноменима, посебно када је реч о питањима о којима и даље не постоји општи друштвени консензус, је увек пожељна и представља темељну вредност једног демократског друштва. Међутим, оно што је недопустиво је да се став о одређеној друштвеној појави, колико год тај став био критикујући, исказује увредом целе једне друштвене групе само због тога што имају одређено лично својство, као што је, у конкретном случају, сексуална оријентација. Право на слободу говора, без обзира што представља основ сваког демократског друштва, није неограничено, већ како је прописано чланом 46. Устава Републике Србије, може се законом ограничити, а нарочито ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Другим речима, Повереник указује да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове о свим друштвеним појавама, међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

3.13. Поред тога, новинарка износи и став о могућности да истополни парови буду родитељи, подржавајући и поздрављајући што је Владимир Путин у Русији „забранио геј параду у наредних 100 година, а сада затвара врата родитељу 1 и родитељу 2“, наводећи „доста са новотаријама и измишљотинама, које тобож поштују људска права“, и  сматра да се она „одузимају зарад ретких примерака у малом проценту које нису ни мајке ни отац“. С тим у вези, ББ се пита: „Ма хоће ли овде још неко да каже доста, или се усудио само Путин“ и даље наводи: „Да каже доста том менталном тровању људског рода, којим неко жели да створи унифицирани свет ретардираних људи без мозга и без способности да мисле, људи послушних и љигавих попут амебе, свет у којем неће бити различитости, већ ћемо сви једнако бити ретардирани“. Поводом ових навода, Повереник указује да не постоје никакве сметње да се новинарка залаже за било које друге вредности, све док не дира у права других лица. Међутим, ББ подстиче стереотип да поштовање права једне групе лица, носи са собом губитак права за друге. Односно да ће остваривање права на приватни и породични живот особама другачије сексуалне оријентације, на неки начин угрозити иста права хетеросексуалних особа.

3.14. Када је одлучивао по представкама везаним за изјаве објављене у средствима јавног информисања, Европски суд за људска права је у својим пресудама нагласио важност и значај новинарске професије и објективног извештавања, наводећи при том да новинари не могу прећи одређене границе, које се пре свега тичу права других, угледа, те заштите извора информације^[12]. У пресуди Surek v. Turkey^[13] наведено је да у случајевима када такво извештавање подстиче насиље, стигматизацију друге стране или ширење предрасуда, ограничења која постоје у погледу ширења таквих информација су оправдана. Наиме, улога новинара и медија, који утичу на формирање јавног мишљења, је да својим извештавањем не доприносе даљем развоју конфликата, подела и тензија у друштву, а тиме се не дира у слободу изражавања, као и обавезу коју новинари имају да објективно доприносе дијалогу у друштву и подстичу дебате од јавног интереса. Слобода медија и новинара омогућава јавности да формира своје мишљење о друштвеним догађајима и његовим актерима. Међутим, медији морају да делују у доброј вери и да пружају тачне и поуздане информације у складу са новинарском етиком^[14]. То фактички, значи да новинари уживају слободу изражавања гарантовану чланом 10. Конвенције, све док поступају у складу са професионалним стандардима.

3.15. С тим у вези, и Кодексом новинара Србије дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

3.16. Повереник за заштиту равноправности указује и на положај ЛГБТ популације која је једна од најстигматизованијих друштвених група. Хомофобија и трансфобија имају дубоке корене у друштву. У прилог наведеном, говоре истраживања јавног мњења према којима je ЛГБТ популација једна од група код које постоји највећа социјална дистанца, иако се ова дистанца према припадницима ЛГБТ популације у односу на 2016. годину, смањила  са 2.7 на 2.57[15]. Особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, сусрећу се са неразумевањем и осудом чак и у својим породицама, и неретко су жртве физичког и психичког насиља.

4. МИШЉЕЊЕ

Идејама и ставовима које је новинарка изнела у својој колумни, које је емитована 4. децембра 2019. године у јутарњем програму  телевизије ВВ и тексту под назовом „Што да не кажем- екологија духа“, који је објављен на „градском порталу 018, повређен је члан 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје препоруку новинарки ББ.:

5.1. Да приликом следећег емитовања своје колумне упути извињење особама другачије сексуалне оријентације због изнетих ставова који представљају повреду достојанства групе лица на основу личног својства.

5.2. Да се убудуће суздржи од изјава које представљају дикскриминацију лица на основу било ког личног својства.

Потребно је да новинарка ББ, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико новинарка ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења  није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] https://gradskiportal018.rs/2019/12/04/sto-da-ne-kazem-ekologija-duha/

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Устав Републике Србије, члан 46.

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[7] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, – бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 12/10)

[8] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[9] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, представка број 1813/07, пресуда од 21.12.1999. године

[10] Представка број  13102/02, пресуда од 2.06.2010. године

[11] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

[12] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[13] Surek v. Turkey, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[14] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[15] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, новембар 2019. године, Београд

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

287-20 Мишљење у поступку поводом притужбе удружења AA поднете против ББ, новинарке телевизије ВВ из Ниша