Данашњи дан, када обележавамо Међународни дан ненасиља у знак сећања на Махатму Гандија, зачетника идеје о ненасилном отпору, прилика је да се сви замислимо над количином физичког, вербалног, емоционалног и других облика насиља које срећемо на сваком кораку. Широко је распрострањено насиље у породици, вршњачко насиље у школама, насиље на стадионима, насиље које се користи у решавању сукоба на послу, у кафани, на улици, у саобраћају. Младима су данас узори моћници, који не презају ни од чега да остваре свој интерес и другима наметну своју вољу. Овакво стање је неодрживо и вишеструко штетно. Зато без одлагања морамо започети са снажном промоцијом културе мира, ненасиља, солидарности и толеранције, да сви, а посебно деца и млади, научимо како да сукобе између појединаца и група решавамо мирним путем, дијалогом, преговарањем, да научимо како тако разнолики по националној припадности, вери, културном пореклу, политичком опредељењу, сексуалној оријентацији, можемо живети заједно, и хармонично, у Србији која је наша заједничка кућа.