Наука је женског рода, али је њена примена универзална и не сме се тицати ни пола ни боје коже, већ мора да буде доступна свима, једнако и без предрасуда. Девојке и жене су се избориле за своје место у научној заједници, данас оне предводе захтевна истраживања која ће утицати на човечанство, али још увек нису равноправне“, каже Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, поводом Међународног дана жена и девојака у науци.

Подаци истраживања Унеско говоре да око 30 одсто студенткиња бира факултет из области технологије, инжењерства и математикe. У Србији, око 40 одсто девојака бира факултет из области природних наука. Међутим, бројност не гарантује и њихов равноправан положај у односу на мушкарце. Научнице су и даље мање заступљене у СТЕМ наукама, објављују мање научних радова, добијају мање новца за своја истраживања, суочавају се са различитим облицима дискриминације и не напредују у каријери онолико колико би могле и желеле, чак и чешће напуштају каријеру у науци у поређењу са колегама.

„Бавити се науком као жена, и даље је посебан изазов. Истраживачки рад је сам по себи захтеван, али ако томе додамо још и усклађивање породичног живота који је за жене увек захтевнији, жилаво укорењене предрасуде и родне стереотипе, баријере када је реч о напредовању, онда је потребно много више и вештина и истрајности да би се постигли успеси које жене у науци свакодневно остварују. Стога је важно отклонити све препреке које су пред њима и стварати подстицајно окружење у коме ће девојке и жене у науци успети да остваре своје пуне потенцијале и бити инспирација будућим генерацијама научница“, истиче Јанковић.

Повереница каже да САНУ, као институција од посебног академско-научног значаја, има изузетно важну улогу у промоцији женског научног и уметничког доприноса, због чега им је и упутила препоруку да приликом следећих избора предузме мере за остваривање начела родне равноправности, јер достигнућа жена у научном и уметничком стваралаштву треба да се рефлектују и на њихово чланство у тој институцији.

Да би се остварила пуна равноправност, потребни су разумевање и подршка. За похвалу је програм Националних стипендија „За жене у науци“, кампања научне телевизије „#ЛицаОвогГрада за која ће се тек чути” у оквиру које се на билбордима промовишу лица младих научница, али и изложба у Новом Саду „Милева: Ми смо стена“ која представља живот и значај математичарке Милеве Марић Ајнштајн.

„Све су то добри примери да би видљивост девојака и жена у науци била већа, али и да би се оне заинтересовале за науку и охрабриле да се посвете професионалном усавршавању и научној каријери“, додаје повереница.