дел. бр. 1346/2011 датум: 11. 11. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (члан 33. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

Новим Законом о општем управном поступку, који је у припреми, требало би на адекватан начин конкретизовати и операционализовати право детета на слободно изражавање мишљења у управним поступцима у којима се одлучује о његовим правима и интересима и право детета на независног заступника у случајевима конфликта интереса између детета и његовог законског заступника у управном поступку. Потребно је, такође, прописати правила о начину саслушања детета као странке и сведока у поступку, водећи рачуна о потреби да се спречи сваки вид секундарне виктимизације детета.

О б р а з л о ж е њ е

Право детета на слободно изражавање мишљења је једно од фундаменталних права детета, гарантовано чл. 12. Конвенције о правима детета. Признање и гарантовање овог права у складу је са савременим појмом права детета, чија се имплементација одвија кроз два паралелна процеса: кроз проширивање граница пословне и процесне способности детета и кроз конституисање посебних, тзв. партиципативних права, која су од круцијалног значаја за остваривање правног субјективитета детета и неопходна претпоставка за уживање свих осталих права и слобода детета.

Право детета на слободно изражавање мишљења утврђено је чл. 65. Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр. 18/2005), којим је прописано да дете које је способно да формира своје мишљење има право слободног изражавања тог мишљења, што укључује право детета да благовремено добије сва обавештења која су му потребна за формирање свог мишљења и дужност органа да мишљењу детета посвети дужну пажња у свим питањима која га се тичу и у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, а у складу са годинама и зрелошћу детета. Породичним законом је прописано да дете које је навршило 10. годину живота може слободно и непосредно изразити своје мишљење у сваком судском и управном поступку у коме се одлучује о његовим правима, да може само, односно преко неког другог лица или установе, обратити суду или органу управе и затражити помоћ у остваривању свог права на слободно изражавање мишљења, а да суд и орган управе утврђују мишљење детета у сарадњи са школским психологом односно органом старатељства, породичним саветовалиштем или другом установом специјализованом за посредовање у породичним односима, а у присуству лица које дете само изабере (чл. 65).

Правила којима је конкретизован начин остваривања права детета на слободно изражавање мишљења у судском поступку садржане су у чл. 266. Породичног закона и она се , сагласно чл. 286. ст. 2. Породичног закона, примењују и пред органима који воде друге поступке ако се ти поступци односе и на права детета.

Право детета на колизијског заступника регулисано је у чл. 265. Породичног закона. Законом је прописана могућност да дете старије од 10 година које је способно за расуђивање тражи од органа старатељства постављање колизијског старатеља, односно да тражи од суда постављање привременог заступника. Према чл. 286. ст. 2. Породичног закона, одредбе којима је регулисано постављање колизионог заступника детету примењују се и у поступцима пред другим органима који воде друге поступке ако се ти поступци односе и на права детета.

У погледу саслушања детета као странке и сведока у поступку, Породични закон не садржи посебна правила, тако да се примењују општа процесна правила о саслушању странака и сведока у судском, односно управном поступку. Искуство показује да поједина општа процесна правила о саслушању детета као странке и сведока нису адекватна и да је потребно прописати посебна правила која обезбеђују да се приликом саслушања детета узму у обзир његов узраст, својства његове личности, образовање и прилике у којима живи, уз настојање да се избегну могуће штетне последице поступка по његову личност и развој.

Важећи Закон о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС“, бр. 30/2010) не садржи правила о начину остваривања права детета на слободно изражавање мишљења и других права која дете има у поступцима у којима се одлучује о његовим правима. Примена прописа садржаних у Породичном закону, којима је регулисано право детета на слободно изражавање мишљења и остала права која дете има када у различитим процесним улогама учествује у поступку, показује да постоје бројни проблеми и тешкоће у примени прописа јер многи од њих нису довољно јасни и међусобно усклађени, а постоје извесне законске празнине.

Имајући у виду потребу за адекватном конкретизацијом и операционализацијом начина остваривања права детета као учесника у управном поступку како би се предупредио сваки вид арбитрерности и дискриминације у остваривању ових права, Повереница за заштиту равноправности препоручује да се новим Законом о општем управном поступку детаљно регулише начин остваривања права детета на слободно изражавање мишљења и права на независног заступника, као и начин саслушања детета као странке и сведока у управном поступку, уз поштовање међународних стандарда у области права детета.

Повереница истиче да је усвајање правила о начину остваривања права детета као учесника у управном поступку значајно и с аспекта заштите детета од дискриминације, у оним случајевима када се ова заштита остварује пред Повереником за заштиту равноправности, будући да је у чл. 40. Закона о заштити од дискриминације прописано да се на поступак пред Повереником сходно примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Иницијатива за регулисање начина остваривања права детета у управном поступку, упућена Министарству за држaвну упрaву, лoкaлну сaмoупрaву, људскa и мaњинскa прaвa