бр. 011-00-14/2021-02 датум: 18. 6. 2021. године
МИНИСТАРСТВО ЗА БРИГУ О ПОРОДИЦИ
Радомир Ратко Дмитровић, министар
11070 НОВИ БЕОГРАД
Булевар Михајла Пупина 2
Предмет: Иницијатива за измену Закона о финансијској подршци породици са децом
Поштовани господине Дмитровићу,
Министарство за бригу о породици и демографију је дописом број 011-00-00004/2021-01 доставило Поверенику за заштиту равноправности 19. маја 2021. године текст Нацрта закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, ради давања мишљења.
Као што Вам је познато, на наведени текст Повереник је доставио мишљење у којем је, између осталог, користећи своја законска овлашћења из члана 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације упутио иницијативу Министарству, као овлашћеном предлагачу овог закона да изменама обухвати одредбе које се односе на положај жена које самостално обављају делатност тако што ће се предвидети да се и њима врши накнада доприноса као што је то случај када су у питању запослене жене код послодавца којима се надокнађује зарада са свим припадајућим доприносима.
Након давања мишљења на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом, Поверенику је Министарство здравља доставило Нацрт закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању (допис број 011-00-6/2021-05 од 7.6.2021. године), ради давања мишљења. Изменама овог закона је предвиђено да право на новчане накнаде обухвати и право на новчани износ због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће за осигуранике и то: лица која обављају привремене и повремене послове у складу са законом којим се уређује рад (тачка 13); лица која обављају послове по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о породичном смештају према прописима о социјалној заштити, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању уз накнаду, као и по основу других уговора код којих се за извршен посао остварује накнада, односно награда (у даљем тексту: уговорена накнада) (тачка 16) и 17) лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава у складу са законом, који у њима раде без заснивања радног односа (тачка 17); спортисти, који у складу са законом којим се уређује спорт обављају спортску делатност као самосталну делатност (тачка 19); пољопривредници који се баве пољопривредном производњом у складу са прописима којима се уређује пољопривреда, односно пољопривредна делатност, ако нису: осигураници запослени, осигураници из тач. 17) и 18) овог става, корисници пензија, лица на школовању (тачка 21); лица која обављају пољопривредну делатност као једино или основно занимање, а уписани су у регистар пољопривредних газдинстава у својству носиоца или члана породице носиоца пољопривредног газдинства, ако нису: осигураници запослени, осигураници из тач. 17) и 18) овог става, корисници пензија, лица на школовању (тачка 22); као и лица која раде на територији Републике Србије за страног послодавца, који нема регистровану делатност у Републици Србији, код кога за обављен посао остварују накнаду (у даљем тексту: уговорена накнада), а нису осигурани по другом основу (додата тачка 29).
Повереник је поздравио новине које по овом питању доноси Нацрт закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању и указао да су у току и измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом. Повереник је у мишљењу указао овом министарству да у складу са позитивним прописима, примера ради предузетница у периоду док је на трудничком или породиљском одсуству може да привремено затвори своју радњу, тј. да одјави делатност у АПР-у (замрзне предузетничку радњу). У том случају предузетница има прекид у осигурању и прима само накнаду у складу са чланом 17. Закона о финансијској подршци породици са децом, а од добијене накнаде уплаћује доприносе за обавезно социјално осигурање (доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и за осигурање у случају незапослености) уместо да као и друге запослене жене ову накнаду користи за потребе бриге о деци и породици. Друга могућност коју имају предузетнице јесте да поставе пословођу који може бити члан породице (који не мора бити у радном односу) или запослeно лице у радном односу. У том случају, предузетничка радња наставља са пословањем и предузетница је у обавези да запосленима и себи уплаћује доприносе за обавезно социјално осигурање. Даље је указано да је Законом о привредним друштвима[1] уређен правни положај привредних друштава и других облика организовања, па тако и правни положај предузетника (члан 1. став 1.). Одредбама члана 89. овог закона прописано је да предузетник може пословођење поверити пословно способном лицу (пословођа), који мора бити у радном односу код предузетника. Изузетно, ако је предузетник из оправданих разлога привремено одсутан (болест, школовање, избор на функцију и сл.), а нема запосленог пословођу, он/она може опште пословођење поверити члану свог породичног домаћинства за време тог одсуства, без обавезе да га запосли (члан 89. став 4.). Одредбама члана 90. овог закона прописан је прекид обављања делатности предузетника. Такође, одредбама чл. 7, 8. и 9. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање[2] прописано је да су предузетници, између осталих, обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, за здравствено осигурање и за осигурање у случају незапослености, а у складу са законима који уређују одређене системе.
Према пракси Повереника изнетој у Посебном извештају о дискриминацији у области рада и запошљавања, према броју поднетих притужби два најучесталија лична својства као основа дискриминације који су навођени у притужбама су пол и брачни и породични статус. С тим у вези, најчешћа је вишеструка дискриминација жена на тржишту рада по основу ових личних својстава. У Финалном извештају евалуације Акционог плана за спровођење Националне стратегије за родну равноправност Републике Србије[3] наведено је да родни јаз на тржишту рада опстаје упркос поклањању пажње овом проблему у националним стратегијама у области запошљавања и родне равноправности. Жене имају непрекидно и доследно мању стопу активности и запослености од мушкараца и већу стопу неактивности. Неке групе жена се суочавају са посебно високим препрекама запошљавању, попут младих жена, „старијих радница“, жена у руралним подручјима, жена из маргинализованих група – са инвалидитетом и Ромкиња.[4] У периоду спровођења Акционог плана, удео жена међу предузетницима се незнатно повећао (са 26% 2011. године на 34% 2017. године). Међутим, највећи део женског предузетништва вођен је неопходношћу да се самостално запосле суочене са препрекама на тржишту рада, а не због добрих пословних ресурса, што умањује шансу женским предузећима да постану одржива и успешна. Родни јаз у зарадама опстаје иако није тако висок као у неким другим земљама. Разлика између просечне плате мушкараца и жена континуирано расте од почетка 2000. године.[5] У овом извештају је наведено да су мере за повећање запослености, предузетништва и пољопривредне активности део системских услова који омогућавају економско оснаживање жена, али да се само делимично могу приписати спровођењу овог акционог плана, јер потичу из ранијег периода реформе политика запошљавања, социјалног укључивања и родне равноправности. Ефекти на родне односе, родне праксе и положај жена релативно су слаби и могу се видети кроз незнатан пораст запослености жена и доступност разних облика подршке економској активности жена, док је највећи утицај остварен у области родно осетљиве статистике коју прикупља и објављује Републички завод за статистику, као и у области успостављања механизама и тела за родну равноправност. За родно одговорно буџетирање и даље није могуће оценити ефекте, упркос нивоу делотворности, јер су ови процеси и даље у почетној фази и потребно је време да би се показали први ефекти.[6]
На основу спроведених истраживања и праксе Повереника, може се закључити да жене које самостално обављају делатност услед изостанка адекватне финансијске подршке у току трудноће и породиљског одсуства, морају да оптирају између пословног и породичног живота на начин да одлажу трудноћу или се опредељују за трудноћу али на начин да излазе из посла или гасе предузетничку радњу (фризерски, козметички, кројачки салон и сл).
Имајући у виду све наведено, а како су оба закона у процедури, верујемо да још увек постоји могућност измена Закона о финансијској подршци породици са децом и Закона о здравственом осигурању на начин да се жене које самостално обављају делатност у потпуности изједначе са женама које су запослене код послодавца у погледу остваривања права на накнаду зараде са свим припадајућим доприносима, односно да се женама које самостално обављају делатност као и другим запосленим женама не врши исплата нето него бруто зараде за време породиљског одсуства.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон, 5/15, 44/18, 95/18 и 91/19
[2] „Службени гласник РС“, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 7/12 – усклађени дин. изн., 8/13 – усклађени дин. изн., 47/13, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 57/14, 68/14 – др. закон, 5/15 – усклађени дин. изн., 112/15, 5/16 – усклађени дин. изн., 7/17 – усклађени дин. изн., 113/17, 7/18 – усклађени дин. изн., 95/18, 4/19 – усклађени дин. изн., 86/19, 5/20 – усклађени дин. изн. и 153/20
[3] Финални извештај евалуације Акционог плана за спровођење Националне стратегије за родну равноправност Републике Србије, СеЦонс – група за развојну иницијативу, 2018, доступно на интернет адреси: https://www.secons.net/files/publications/99-publication.pdf
[4] Финални извештај евалуације Акционог плана за спровођење Националне стратегије за родну равноправност Републике Србије, стр. 28-29
[5] Исто, стр. 30
[6] Исто, стр. 91 и 92
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Иницијатива за измену Закона о финансијској подршци породици са децом 
