бр. 011-00-14/2018-02    датум: 13. 12. 2018. године

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Младен Шарчевић, министар

Предмет: Иницијатива за измену Правилника о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској устванови

Поштовани господине Шарчевићу,

У складу са чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1], којим је, поред осталог, прописано да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације, подносим овим путем иницијативу за измену Правилника о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској устванови[2], и то члана 3. став 2. којим је прописано да се за дете које из верских разлога не конзумира неке намирнице у предшколској установи припрема храна која одговара захтевима специфичне исхране или омогући да родитељи обезбеђују храну за своје дете.

Одредбом члана 3. став 1. прописано је да послове из члана 2. став 1. овог правилника (планирање, унапређивање и организацију исхране деце у предшколској установи), за дете чије здравствено стање захтева специфичну исхрану, сарадник за исхрану обавља на основу потврде издате од стране доктора медицине, специјалисте одређене гране медицине, док је у ставу 2. прописано да установа може, у складу са могућностима, да за дете из става 1. овог члана, као и за дете које из верских разлога не конзумира неке намирнице припрема храну – појединачне оброке или да на основу писаног упутства стручног тима/комисије установе, чији су чланови сарадник за исхрану и сарадник за превентивно-здравствену заштиту, коју формира директор, омогући да родитељи обезбеђују храну за своје дете.

Евидентно је да је одредбама члана 3. став 2. овог Правилника направљена разлика између деце која из верских разлога не конзумирају неке намирнице и деце која не конзумирају неке намернице из других уверења, а не верских.

Устав Републике Србије у члану 21. утврђује да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације и забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Одредбама члана 43. став 1. и 2. Устава Републике Србије прописано је да се јемчи слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору, као и да нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима. У ставу 5. истог члана Устава прописано је да родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.

Један од општих принципа Конвенције о правима детета[3], коју је Република Србија ратификовала, јесте принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом обезбеди сваком детету, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља.[4] Такође, држава потписница се обавезала да ће предузети све одговарајуће мере како би се обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или кажњавања заснованог на статусу, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, законских старатеља или чланова породице. Важан принцип прокламован Конвенцијом је најбољи интерес детета, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце.[5]

Комитет за права детета донео је Општи коментар број 7 – Остваривање права детета у раном детињству,[6] којим је истакнута чињеница да су деца титулари свих права из Конвенције, као и да је рано детињство период од кључног значаја за остваривање свих права. Рано детињство, у смислу овог документа, обухвата период од рођења детета до поласка у школу. Један од циљева овог коментара је скретање пажње на различитости у раном детињству које треба да се узму у обзир приликом примене Конвенције, укључујући различитости у околностима живота мале деце, квалитета њихових искустава и утицајима који обликују њихов развој. Када је у питању право на недискриминацију, Комитет позива државе уговорнице да идентификују импликације овог принципа на остваривање права у раном детињству. Поред тога, наведено је и да члан 2. Конвенције подразумева да одређене групе мале деце не смеју бити дискриминисане, као и да дискриминација може да се јави у облику смањених нивоа исхране, неадекватне неге и пажње и друго, а обрађено је и питање обезбеђивања здравствене неге, у оквиру којег је наведено да државе уговорнице, између осталог, имају одговорност да обезбеде и приступ доброј исхрани.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], који у члану 2. став 1. прописује да је дискриминација свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Овим законом посебно је забрањена дискриминација у области образовања[8] и прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања[9] прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету,  сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Одредбама члана 3. став 4. Закона о предшколском васпитању и образовању[10] забрањене су све врсте насиља, злостављања и занемаривања и све активности којима се угрожавају, дискриминишу или издвајају деца, односно групе деце, по било ком основу, у остваривању делатности предшколског васпитања и образовања и осталих делатности предшколске установе.

Одредбама члана 3. став 1. Правилника о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској установи^[11] прописано је да планирање, унапређивање и организацију исхране деце у предшколској установи, за дете чије здравствено стање захтева специфичну исхрану, сарадник за исхрану обавља на основу потврде издате од стране доктора медицине, специјалисте одређене гране медицине. У ставу 2. истог члана прописано је да установа може, у складу са могућностима, да за дете из става 1. овог члана, као и за дете које из верских разлога не конзумира неке намирнице припрема храну – појединачне оброке или да на основу писаног упутства стручног тима/комисије установе, чији су чланови сарадник за исхрану и сарадник за превентивно-здравствену заштиту, коју формира директор, омогући да родитељи обезбеђују храну за своје дете.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је Правилником о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској установи, прописано да предшколска установа припрема храну – појединачне оброке за децу чије здравствено стање захтева специфичну исхрану, као и за дете које из верских разлога не конзумира неке намирнице. На овај начин је подзаконским актом ограничен круг деце која имају право на оброке који одговарају њиховим специфичним захтевима исхране – на децу са здравственим проблемом и децу која из верских разлога имају посебан режим исхране. Правилником нису обухваћена деца која из других уверења, која нису верска, имају специфичне захтеве исхране (различити алтернативни начини исхране као на пример вегетаријански, вегански, макробиотички…). С обзиром да Устав Републике Србије гарантује слободу мисли, савести, уверења и вероисповести, правилник је ову уставну гаранцију сузио, искључивши децу која имају специфичне захтеве исхране на основу других уверења а не вероисповести. У складу са тим, овој деци ускраћено је право на оброке у предшколској установи и стављена су у неједнак положај у односу на другу децу а на основу својих уверења, односно уверења својих родитеља.

С обзиром да су Правилник о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској устванови донела два министарства – Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство здравља, иницијатива за измену правилника је упућена на оба министарства. Предлажем да министарства уваже ову иницијативу и споразумно измене члан 3. став 2. Правилника о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској устванови, тако што ће омогућити да се и за дете које и из других уверења, а не само верских, не конзумира намирнице припрема храна у установи или омогући да родитељи обезбеђују храну за своје дете, како би се обезбедило остваривање начела једнаких права и обавеза.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] „Службени гласни РС”, бр. 39/2018

[3] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, број 4/96 и 2/97)

[4] Чл. 2. Конвенције о правима детета

[5] Чл. 3.

[6] УН, Општи коментар бр. 7, „Остваривање права детета у раном детињству“,  CRC/C/GC/7/Рев.1 (2006)

[7] „Службени гласни РС”, број 22/09

[8] Чл. 19. ЗЗД

[9] „Службени гласник РС”, бр, 88/2017 и 27/2018 – др. закон

[10] „Службени гласник РС“, број 18/2010 и 101/2017

[11] „Службени гласник РС“, број 39/2018

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Иницијатива за измену Правилника о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској устванови