бр. 011-00-5/2/2020-02  датум: 26.3.2020. године

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, председница

11000 БЕОГРАД
Немањина 11

Поштована госпођо Брнабић,

Поверенику за заштиту равноправности обратила се дописом Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС) и Национална организација за ретке болести Србије (НОРБС) указујући на проблеме са којима се суочавају особе са инвалидитетом и особе оболеле од ретких болести након усвајања Одлуке о проглашењу ванредног стања[1] на територији Републике Србије. Наиме, НОРБС између осталог у свом допису истиче да је реч о најугроженијим категоријама грађана, јер особе оболеле од ретких болести имају „хронично рањиве имунитете и изузетно компликована и прогресивна здравствена стања по које корона вирус може да буде фаталан“, те их је према наводима из дописа неопходно „третирати са највишом дозом опреза и пружити им неопходну здравствену и социјалну заштиту“. Такође, у допису указују да је недавно обавештење „да се до даљњег укида исплата социјалне помоћи у свим поштама због ванредног стања“, и изостанак информације о начину на који ће се она исплаћивати особама оболелим од ретких болести, код њих изазвало забринутост, јер се ове особе „и у редовним ситуацијама једва сналазе, а камоли сада када је несташица свега, и када морају и самостално да набаве одређене терапије и помагала“. Са друге стране НООИС у свом допису указује да су особе са инвалидитетом од увођења ванредног стања, суочене са бројним проблемима од којих је решавање неких ургентно, те да очекују да је њихово преживљавање приоритет свих надлежних институција због чега упућују апел држави „да обезбеди јасне протоколе у случајевима угрожености јавног здравља како би се осигурало да приступ здравственој заштити, укључујући и друге мере заштите, нису дискриминаторне за особе са инвалидитетом“. Као ургентан проблем наводе функционисање сервиса персоналне асистенције, односно „проблем доласка асистената у куће особа са инвалидитетом у условима ограничења кретања, посебно у случајевима када раде двократно, односно који у вечерњим часовима помажу корисницима да обаве припреме за спавање и слично, а то је касније од 17 часова“. С тим у вези у допису је посебно указано на неопходност давања сагласности овим особама за несметано кретање и након 17 часова, уз предлог да сви лиценцирани пружаоци ове услуге доставе имена персоналних асистената и њихових корисника, како би биле спречене евентуалне злоупотребе. Такође, једнако ургентан проблем је како је у допису наведено и пружања подршке особама са инвалидитетом од стране „особа које нису у систему, тј. од стране родбине, пријатеља или особа које појединци лично ангажују“, те позивају на предлагање адекватног решења. У допису је указано и на проблем са којим су се у условима обуставе рада дневних боравака, клубова за особе са инвалидитетом, као и наставе у основним и средњим школама, суочиле многе особе са инвалидитетом и сметњама у развоју које остају код својих кућа, а о којима се брину или запослени родитељи, или самохрани родитељи или други чланови породице и којима би „требало омогућити рад од куће или плаћено одсуство без обзира на старост особе са инвалидитетом“. На крају у свом допису НООИС предлаже да и особе са инвалидитетом буду експлицитно наведене као категорија грађана којима се на локалном нивоу пружа подршка која се састоји у достављању намирница, лекова и медицинских средстава.

У циљу борбе коју Република Србија у овим тренуцима води на сузбијању ширења ЦОВИД-19 вируса и заштите свих својих грађана донета је  Одлука о проглашењу ванредног стања[2] од 15 марта 2020. године на територији Републике Србије.

Уредбом о мерама за време ванредног стања[3], прописане су мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права за време ванредног стања, која је обавезујућа за све, и којом је између осталог у члану 3. прописано да Министарство унутрашњих послова може да нареди да се изврши затварање свих прилаза отвореном простору или објекту и онемогући напуштање тог простора или објекта без посебног одобрења, као и да нареди обавезан боравак одређеним лицима или групама лица на одређеном простору и одређеним објектима.

Наредбом о ограничењу и забрани кретања лица на територији Републике Србије[4] прописано је да се ради сузбијања и спречавања ширења заразне болести Цовид-19 и заштите становништва од те болести, забрањује кретање лицима са навршених 65 година у урбаним, односно 70 година у сеоским срединама, осим недељом у периоду од 03 до 08 часова, односно у времену од 17 до 05 часова, осим суботом када забрана траје од 17 до 03 часова свим лицима. Такође, Наредбом је у тачки 3. прописан круг лица на које се забрана не односи, а у подтачки 3) ове тачке утврђено да Министарство унутрашњих послова издаје дозволу за кретање, док је у тачки 4. утврђено да се забрана не односи ни на физичка лица којима је неопходно потребна здравствена помоћ и највише два лица у пратњи тог лица.

Анализирајући ситуацију у којој су се нашле особе са инвалидитетом доношењем Одлуке проглашењу ванредног стања на територији Републике Србије, као и усвајањем мера у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса, Повереник предлаже да се, имајући у виду одредбу из тачке 3, подтачке 3) ове наредбе, размотри могућност да се у круг лица којима Министарство унутрашњих послова издаје дозволу за кретање уврсте и персонални асистенти особа са инвалидитетом који услугу пружају у вечерњим часовима, односно који корисницима помажу да обаве припреме за спавање и слично, јер је пружање услуге персоналне асистениције у овим случајевима онемогућено због утврђене забране кретања свим лицима у времену од 17 до 05 часова. Повереник наведено предлаже јер један број особа са инвалидитетом који користи услугу персоналне асистенције, због природе свог инвалидитета апсолутно није у могућности да самостално задовољи основне животне потребе, те им је наведена услуга неопходна и након 17 часова, посебно уколико живе саме или са старијим родитељима.

Такође, исти предлог Повереник упућује и када услугу помоћи и подршке особи са инвалидитетом пружа особа која није лиценцирани персонални асистент, већ сродник или пријатељ особе са инвалидитетом, који не живи у заједничком домаћинству са особом са инвалидитетом, јер услуга персоналне асистенције није доступна свим особама са инвалидитетом.

Повереник указује да се са истим проблемом суочавају и особе које се налазе у терминалној фази неке болести и које користе услугу палијативне неге у кућним условима, као и особе оболеле од деменције, које користе услуге мобилних тимова или неформалних неговатеља са којима не живе у заједничком домаћинству. Стога, Повереник сматра да је потребно предвидети да се и пружаоцима ових услуга, посебно уколико су корисници особе које због свог здравственог стања нису у могућности да самостално задовоље основне животне потребе, а нарочито уколико живе саме, омогући кретање и након 17 часова, без обзира да ли им услугу пружају лиценцирани пружаоци, или сродници, пријатељи, односно неформални неговатељи који не живе у истом домаћинству.

Сагласно наведеном, предлажемо да уколико услуге пружају лиценцирани пружаоци који поседују све потребне податке о корисницима и о пружаоцима услуге, они достављају Министарству унутрашњих послова обједињене захтеве за издавање дозвола за кретање, а у случајевима када услугу пружају неформални неговатељи или сродници и пријатељи који не живе у истом домаћинству са корисником, захтеве за издавање дозволе за кретање подносе пружаоци лично за сваки појединачни случај уз обавезну сагласност корисника увек када је могуће прибавити је. Наиме, у ситуацијама када је због здравственог стања корисника услуге сагласност немогуће прибавити (на пример од особе оболеле од деменције), предлажемо да се контрола оправданости изврши провером на адреси на којој живи, а коју је пружалац навео у свом захтеву, као адресу на којој пружа услугу.

Анализирајући проблем са којим су се суочили запослени родитељи особа са инвалидитетом, подсећамо да је Повереник за заштиту равноправности дописом бр. 011-00-5/2020-02  од 18. марта 2020. године обавестио Владу о проблему усклађивања рада и родитељства са којим су се суочили запослени родитељи малолетне деце након усваја одлуке о затварању предшколских и школских установа и предложио израду Инструкције о поступању послодаваца за време ванредног стања према запосленим родитељима малолетне деце у складу са Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања од 16. марта 2020. године. Наведеном инструкцијом између осталог предложили смо да се запосленим родитељима малолетне деце омогући да обављају послове ван просторија послодавца на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад, односно да се самохраним запосленим родитељима омогући да остану код куће, како би се бринули о својој малолетној деци и у случају да су запослени код послодаваца чија је природа делатности таква да није могуће организовати рад на начине предложене овом уредбом. Сагласно наведеном, Повереник упућује идентичан предлог и у случају запослених родитеља особа са инвалидитетом, без обзира да ли су малолетне или не, посебно уколико су лишене пословне способности или је над њима продужено вршење родитељског права. Повереник предлаже да иста могућност буде пружена и запосленим родитељима деце оболеле од ретких болести. Наведени предлог упућујемо јер је управо ове категорије особа са инвалидитетом најчешће била корисник услуге дневног боравака, коју им у условима ванредног стања није могуће пружити, те су као и деца која су похађала предшколске и школске установе, остали код куће.

Такође, Повереник предлаже да се приликом организације подршке која се пружа грађанима на локалном нивоу, размотри предлог НООИС-а да и особе са инвалидитетом, као и особе оболеле од ретких болести, буду обухваћене овом подршком, посебно оне које се због природе свог инвалидитета или здравственог стања приликом задовољавања животних потреба суочавају са великим бројем баријера, које је у условима ванредног стања веома тешко, за неке чак и немогуће превазиђи, а живе саме или са старијим родитељима, и да им се када је то могуће неопходне намирнице, лекови и медицинска средства достављају на адресу становања.

Повереник је анализирао и проблеме са којим су се у условима ванредног стања суочиле особе оболеле од ретких болести на које је у свом допису указао НОРБС, које су осим забринутости због високог степена ризика од обољевања ЦОВИД-19 вирусом ових особа, додатно узнемирене и недавно објављеним обавештењем „да се до даљњег укида исплата социјалне помоћи у свим поштама због ванредног стања“, јер је информација о начину на који ће се она исплаћивати особама оболелим од ретких болести изостала. Повереник истиче да су особе оболеле од ретких болести једна од најугроженијих категорија грађана и да су услед пандемије ЦОВИД-19 вируса додатно угрожени, јер је највећи број њих због изузетно компликованих и прогресивних здравствених стања у повећаном ризику од обољевања. Сагласно наведеном Повереник предлаже да се приликом доношења одлуке о начину на који ће се вршити исплата накнада по основу права из система социјалне заштите у обзир узме степен угрожености ових особа, и чињеница на коју су у свом допису указали из организације НОРБС да се особе оболеле од ретких болести „и у редовним ситуацијама једва сналазе, а камоли сада када је несташица свега, и када морају и самостално да набаве одређене терапије и помагала“. Повереник истиче да се са наведеним проблемом суочавају и друге категорије корисника права из система социјалне заштите, али и из система пензијског и инвалидског осигурања и система борачко-инвалидске заштите (особе са инвалидитетом, старији и др.) те је о свима њима потребно посебно водити рачина имајући у виду сва њихова ограничења.

Повереник за заштиту равноправности ће у складу са надлежностима утврђеним Законом о забрани дискриминације наставити да прати стање и континуирано указује на теже проблеме са којима се суочавају и поводом којих нам се обраћају најугроженије категорије грађана, а које је потребно узети у обзир и размотрити приликом креирања различитих мера у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса.

Свакако треба узети у обзир и чињеницу да последице пандемије, али и мере које се у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса предузимају не погађају једнако све категорије становништва. Примера ради последице пандемије различито погађају жене и мушкарце продубљујући тако постојеће неједнакости, јер жене представљају 70% радне снаге у системима здравствене и социјалне заштите у готово свим земљама које су погођене последицама пандемије и у већем су ризику од излагања вирусу, те је у току борбе против ширења вируса потребно посебну пажњу посветити начину на који их радно окружење може изложити овом ризику, као и размишљању о њиховим здравственим и психосоцијалним потребама. Такође, у кризним временима, попут избијања епидемије, жене и девојке могу бити изложене већем ризику од насиља у партнерским односима и другим облицима насиља у породици због повећаних тензија у домаћинству, које је немогуће избећи због мере ограничења, односно забране кретања и препорука које се односе на обавезан останак код куће. Стога је потребно применити посебне мере заштите жена и девојака које су у ризику од насиља, прилагодити их променама у погледу капацитета сигурних кућа/ прихватилишта за жене и децу жртве насиља, уз неопходно информисање кључних актера у заједници и пружаоца услуга о тим променама. Један од могућих проблема може се јавити и када је у питању безбедна трудноћа и порођај који умногоме зависе од функционалности здравственог система и строгог придржавања превенције инфекције и слично.

Уз подршку напорима које у овом тренутку предузимају Влада и Председник Републике Србије у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса, Повереник своје капацитете, уз организацију рада на начин предвиђен Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, ставља на располагања свим грађанима и грађанкама у циљу заштите права и давања потребних информација и обавештења у условима ванредног стања.

[1] „Службени гласник Републике Србијеˮ, бр. 29/20

[2] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 29/20

[3] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 31/20, 36/20, 38/20 и 39/20

[4] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 34/20, 39/20 и 40/20

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Инициjaтивa Влaди пoвoдoм дoзвoлe крeтaњa нeфoрмaлним нeгoвaтeљимa и пружaњa услугe пoмoћ у кући у врeмe вaнрeднoг стaњa