Повереница Бранкица Јанковић и запослени и запослене у Поверенику за заштиту равноправности, потписали су Иницијативу за проглашење 18.маја за Дан сећања на све жене убијене у породичном и партнерском насиљу у Србији. Тиме је ова независна институција  прва подржала активност коју су иницирале невладине организације Аутономни женски центар и Мрежа Жене против насиља.

Поручивши да убијене жене нису бројеви и статистика, већ наше пријатељице, мајке, сестре и колегинице, повереница је истакла да је то само један од разлога за постојање дана сећања на њих. Према њеним речима, заштита жена од породичног насиља је неопходна, али ништа мање значајна није превенција.

„Инсистирали смо и указивали и када су се дешавали појединачни случајеви насиља да је оно један од највећих проблема и да треба да буде приоритетет у решавању“, рекла је повереница после потписивање петиције.

Указујући да су најављене мере владе добре и да би требало да успоставе ефикаснији механизам заштите жена од насиља, Јанковић је навела да се мора инсистирати на индивидуалној одговорности, јер ће се ситуација променити тек када се буде знало да ли је дошло до пропуста и ко је за то одговоран.

„Систем мора адекватно да одговори на потребе жртава насиља у породици, а механизми заштите морају да функционишу ефикасно и благовремено, Немогуће је спречити свако убиство и нико у том погледу није нереалан, али држава и друштво не смеју да дозволе да се убиство дешава због пропуста у  систему“ нагласила је Јанковић.

Координаторка Мреже жене против насиља Александра Несторов захвалила је повереници и запосленима на пруженој подршци и објаснила зашто је 18. мај предложен за Дан сећања.

„Зашто 18. мај – то је последњи дан у низу од 72 сата, односно три дана када је у Србији убијено седам жена. Убили су их партнери или чланови породице… једна жена недељно буде убијена у Србији, а овде сте имали ситуацију да је на сваких десет сати убијена по једна жена“, прецизирала је Александра Несторов.