446-26 Мишљење поводом притужбе због дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама

07-00-434/2026-02   датум: 1. 10. 2026. године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да поступа по притужбама због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације[1], даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере, на основу члана 33. став 1. тачка 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), поводом притужбе  AA против ББ, Повереник за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

У поступку поводом притужбе AA  против ББ, због дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио AA против ББ, због дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама. У притужби је, између осталог, наведено да од 2024. године обавља функцију председника скупштине В. синдиката Србије и председника синдикалне групе С. М., да је као цивилно лице распоређен на формацијско место Механичар за радио уређаје и системе у одељењу  за одржавање Вода за логистику Командне чете 15. тб команде 1. Бригаде КоВ, са местом службовања у С. M. Даље истиче да је Наредбом Команданта 1. бр. КоВ П од 9.4.2026. године, привремено упућен у 1. бригаду КоВ у 19. Лог.батаљон, у место службовања Н. С., почев од …, а најдуже до …. године, након чега је дужан да се јави у јединицу из које је упућен. Сматра да у конкретном случају постоји дискриминација због његовог синдикалног деловања, јер постоји потреба за радом на његовом формацијском месту,  а упућен је на привремени рад на удаљеност већу од 50 км од места његовог становања, без његове сагласности.

 

У прилогу притужбе достављена су: решење о коефицијенту плате, жалба на наредбу од 9.4.2026. фодине, потврда о чланству у В. синдикату.

 

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење ББ.

 

У изјашњењу бригадног генерала ВВ, наведено је да су сви наводи у из притужбе у целости неосновани, имајући у виду целокупне списе предмета који се односе на привремено упућивање подносиоца притужбе на рад у 19. логистички батаљон, место службовања Н. С. почев од .. године до … године, као и прописе који прописују привремено упућивање лица на рад у другу јединицу. Наведено је да је одредбом чл. 72. став 5. Закона о Војсци Србије прописано  да професионално војно лице може бити по потреби службе привремено упућено у другу команду, јединицу или установу Војске Србије, односно у други државни opган или правно лице ради извршења одређених задатака, a ставом 6. истог члана прописано je да ово привремено упућивање може трајати најдуже годину дана у току три године. Даље, чланом 134. истог закона прописано je да се на војне службенике и војне намештенике примењују одредбе овог закона које се односе на професионална војна лица, и то о привременом упућивању по потреби службе у другу команду, јединицу или установу Војске Србије, односно у други државни орган или правно лице ради извршења одређених задатака, осим за лице чији делокруг захтева да се послови радног места обављају ван седишта јединице, односно установе Војске Србије – теренски рад (члан 72. ст. 5. и 6). Наиме, како je и наведено у наредби команданта 1. бригаде КоВ од 09.04.2026. године, подносилац притужбе je на привремени рад у 19. логистички батаљон, место службовања Н. С. упућен на основу потреба службе, пошто се Команда 19. логистичког батаљона обратила Команди 1. бригаде КоВ актом П од 13.03.2026. године (поменути акт 19. логистичког батаљона садржи податке о попуни 19. логистичког батаљона категоријом кадра цивилних лица и није могуће са наведеног акта опозвати степен тајности и податке учинити доступним јавности) ради приоритетне попуне формацијског места цивилног лица у свом саставу, Механичар за РУ и системе, војни службеник, ФВЕС 4К31Ђ, Група РМ 6, број бодива 695, место службовања Нови Сад, a у циљу реализације редовних задатака јединице. Како je подносилац притужбе распоређен на идентично формацијско место у саставу 15. тенковског батаљона, место службовања С. М., a послове наведеног формацијског места обавља у складу са својом преосталом здравственом способношћу (имајући у виду здравствена ограничења наведена у поменутом налазу Више ВЛК у Београду и извештају Службе за здравствену заштиту радника од 18.05.2021. године), изведен je закључак да не постоје сметње да именовани истоветне послове привремено обавља и у 19. логистичком батаљону. Такође, у диспозитиву поменуте наредбе jе наведено да ће командант 19. логистичког батаљона одредити дужности и задатке које ће АА обављати на овом формацијском месту, из чега очигледно произилази да ће надлежни старешина узети у обзир преосталу здравствену способност именованог при обављању послова механичара за РУ и системе у 19. логистичком батаљону. Даље је наведено да је наредбом подносилац притужбе привремено упућен у 19. логистички батаљон по потреби службе, јер постоји потреба за његовим ангажовањем, узимајући у обзир поред осталог велико знање и искуство именованог у обављању послова наведеног формацијског места. У изјашњењу је појашњено да je 19. логистички батаљон носилац логистичке подршке за цео гарнизон Нови Сад, у којем je распоређен много већи број јединица Министарства одбране и Војске Србије него што je случај у гарнизону Сремска Митровица, из чега произилази логичан закључак да je за редовно функционисање логистичке подршке гарнизона Нови Сад потребан већи број извршилаца на формацијском месту механичар за РУ и системе него у гарнизону Сремска Митровица и самим тим надлежни старешина мора рационално прерасподелити расположиви кадар услед повећаног обима посла и потреба службе, a у циљу реализације додељених задатака и ефикаске логистичке подршке у гарнизону Н С. Такође, у поступку доношења поменуте наредбе, подносиоцу притужбе je омогућено да се изјасни о привременом упућивању, о чему je сачињен записник, заведен у 15. тенковском батаљону под бројем И број 518-1 од 31.3.2026. године. Увидом у овај записник. утврђено je да су подносиоцу притужбе том приликом саопштени разлози за предметну одлуку, те да се о томе изјаснио, док на сам записник није имао примедби и као таквог га je својеручно потписао. Ha овај начин му је омогућено да учествује у поступку и да се изјасни о предметној ствари привременог упућивања у 19. логистички батаљон, на основу члана 11. Закона о општем управном поступку.

 

У изјашњењу се даље истиче да су неосновани и наводи подносиоца притужбе да je наредба донета због његовог синдикалног деловања као Председника скупштине В. синдиката Србије и Председника синдикалне групе „С. М.“, из разлога што се поменутом наредбом и привременим упућивањем на период од годину дана не укидају нити суспендују права подносиоца притужбе која произилазе из функција које обавља у В. синдикату Србије. Синдикалне активности подносиоца притужбе никада нису биле предмет разматрања, нити су имале било какав утицај на доношење поменуте наредбе. Такође, у изјашњењу се даље истиче да су наводи подносиоца притужбе који се тичу притисака према члановима и представницима В. синдиката С. у потпуности неосновани, с обзиром да  1. бригада КоВ никада није вршила притиске на рад синдикалних органа и притиске на чланове синдиката (не постоје било какве притужбе на 1. бпигаду КоВ због било каквих притисака на чланове синдиката). Такође наводе да 1. бригада КоВ у потпуности спроводи Споразум о техничко-просторним и другим условима за рад В. синдиката С., који је закључен између министра одбране и овлашћеног представника синдиката. У изјашњењу истичу да ове наводе поткрепљују чињеницом да су Синдикалној групи В. синдиката С. огранка у Сремској Митровици, на основу Споразума о техничко-просторним и другим условима за рад Војног синдиката Србије, који je закључен између министра одбране и овлашћеног представника синдиката, од стране команданта 1. бригаде КоВ као послодавца, додељене просторије на коришћење, без накнаде, у касарни „Б.П. П“ у С М, a такође подносиоцу притужбе, je на основу истог споразума решењем ВП … С. М. И број 7- 342 од 11.09.2024. године одобрено право на одсуство из јединице због обављања функција у В. синдикату С., ради обављања синдикалних активности у износу од 64 часа на месечном нивоу,  почев од дана 01.9.2024. године. У изјашњењу је даље наведено да је подносилац притужбе уложио жалбу на наредбу о привременом упућивању КоВ  од 09.04.2026. године, као и да је жалба решењем надлежног другостепеног органа, ВП 1097 Н. УП-2 број 64-2/26 од 17.06.2026. године одбијена у целости, при чему je потврђено да je наредба команданта 1. бригаде КоВ од 09.04.2026. године законита и да je донета у складу са свим позитивно правним прописима. На основу свега наведеног истиче се да је притужба у целости неоснована, јер је очигледно да je подносилац притужбе овом наредбом правилно привремено упућен на рад у 19. логистички батаљон, место службовања Н. С., почев од дана 20.04.2026. године, a најдуже до дана 19.04.2027. године, након чега се враћа у јединицу из које je упућен, те да je целокупни поступак привременог упућивања именованог на рад у другу јединицу спроведен у складу са важећим позитивно правним прописима који регулишу предметну материју и да нема говора о било каквој дискриминацији, a посебно да нема говора о дискриминацији подносиоца притужбе због синдикалног деловања.

 

У прилогу изјашњења достављена су следећа документа: 1) наредба команданта 1. бригаде КоВ од 9.4.2026. године, записник о обављеном службеном разговору са подносиоцем притужбе од 31.3.2026. године, одлука ВП 1414 Н. С. о скидању ознаке тајности са наредбе и записника о обављеном службеном разговору, решење ВП 1097 Н. од 17.6.2026. године.

 

Увидом у Наредбу Команданта 1. бригаде Ков од 9.4.2026. године, утврђено је да је подносилац притужбе, АА, цивилно лице на служби у 15 тенковском батаљону Команде 1. бригаде копнене војске, место службовања С. М. пиривремено упућен у Копнену војску у 1.бригаду копнене војске у 19. логистички батаљон, место службовања Н С. У образложењу решења, наведено је, између осталог да се команда 19. логистичког батаљона обратила захтевом  од 13.3.2026. године, Команди 1. бригаде Ков за приоритетну  попуном формацијског места цивилног лица у свом саставу, а у циљу реализације редовних задатака јединице. Због потребе службе и одржавања радио уређаја и система у гарнизону Н. С. и 19. логистичном батаљону 1. бригаде Копнене војске и повећаног обима посла, као и непопуњености ФМ Механичар за радио-уређаје и системе 19. логистичном батаљону,  указала се потреба за привременим упућивањем војног службеника АА у 19. логистички батаљон 1. бригаде Копнене војске. Наведено је и да је командант 1. бригаде Копнене војске одлучио, ценећи потребе службе, да се АА привремено упути јер од свих кандидата има највише искуства, стручних знања и здравствено је способан за извршавање задатака који проистичу из функционалне надлежности.

 

Увидом у записник о обављеном службеном разговору од 31.3.2026. године, утврђено је да је разговор обављен између команданта 15. тенковског батаљона, потпуковника З.К са подносиоцем притужбе, АА (уз присуство команданта команде чете и референта, заставника) ради упознавања подносиоца притужбе да ће бити предложен за привремено упућивање у 19. логистички батаљон, као и да се Командант 1. бригаде одлучио да га привремено упути у 19. логистички батаљон 1. бригаде КоВ, место службовања П. Утврђено је и да је на овом разговору, подносилац притужбе изјавио да није сагласан са упућивањем, али да ће поступити у складу са наређењем претпостављене команде.

 

Утврђено је да је подносилац притужбе изјавио жалбу на наредбу команданта 1. бригаде Копнене војске од 9.4.2026. године, као и да је жалба одбијена решењем Војне поште бр. 1097 од 17.6.2026. године.

 

Увидом у потврду  о чланству у В. синдикату Србије од 16.6.2026. године утврђено је да је подносилац притужбе, АА члан В. синдиката Србије и да обавља дужност председника синдикалне групе С. М. и председника скупштине  В. синдиката Србије.

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета (члан 21).

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 25. овог закона прописано је да је забрањена дискриминација лица, односно групе лица, с обзиром на њихова политичка уверења или припадност, односно неприпадност политичкој странци, односно синдикалној организацији.

Одредбом члана 72. Закона о Војсци Србије прописано је да се официр, односно подофицир може у току службе премештати. Под премештајем подразумева се промена места службовања због постављења на нову дужност или због организацијских промена у размештају команди, јединица и установа Војске Србије. Ставом 5. овог члана прописано је да професионално војно лице може бити по потреби службе привремено упућено у другу команду, јединицу или установу Војске Србије, односно у други државни орган или правно лице ради извршења одређених задатака.

Привремено упућивање професионалног војног лица по потреби службе у другу команду, јединицу или установу Војске Србије, односно у други државни орган или правно лице може трајати најдуже годину дана у току три године.

Одредбом члана 134. став 1. тачка 4. овог закона прописано је да се на војне службенике и војне намештенике примењују  одредбе овог закона које се односе на професионална војна лица, о привременом упућивању по потреби службе у другу команду, јединицу или установу Војске Србије, односно у други државни орган или правно лице ради извршења одређених задатака, осим за лице чији делокруг захтева да се послови радног места обављају ван седишта јединице, односно установе Војске Србије – теренски рад (члан 72. ст. 5. и 6);

У конкретном случају задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је наредбом ББ  од 9.4. 2026. године, којим је подносилац притужбе  упућен на привремени рад у 19. логистички батаљон, место службовања Н. С., извршен акт дискриминације према подносиоцу притужбе на основу његовог чланства у синдикату.

Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације, док друга правна питања нису разматрана јер не спадају у надлежност овог државног органа.

Да би у складу са Законом о забрани дискриминације, неки акт био дискриминација неопходно је да постоје три елемента: 1) да је лице или група лица третирана неједнако, 2) да је тај неједнак третман заснован на неком личном својству лица (нпр. према тој особи или особама се поступа другачије због његовог/њеног старосног доба или неког другог личног својства) и 3) да такво поступање није оправдано законитим циљем, као и да не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се жели постићи. Повереник у сваком конкретном случају, односно поступајући по притужби оцењује да ли постоји узрочно-последична веза између различитог поступања и неког законом заштићеног личног својства.

У конкретном случају је неспорно да је подносилац притужбе члан В. синдиката С. и да обавља дужност председника скупштине В. синдиката С. и председника синдикалне групе С. М. Такође је неспорно да је члан синдиката од 2024. године, а да је упућен на привремени премештај од 9.4.2026. године. Подносилац притужбе у притужби није наводио да су му у току радног ангажовања ускраћивана нека синдикална права, већ је уопштено навео да су под притиском чланови синдиката и синдикати, не достављајући доказе за неку од ових тврдњи. У притужби се не наводи да је привремени премешатај уследио након неког конкретног догађаја који би се могао довести у везу са чланством подносиоца притужбе у синдикату.

Повереник даље констатује да је притужба поднета због наредбе од 9.4.2026. године, о упућивању у друго место службовања подносица притужбе, која није достављена као доказ уз притужбу, јер је тада имала ознаку тајности „поверљиво“.

Имајући у виду наведено Повереник је затражио од ББ, да се изјасни на наводе из притужбе и достави спорну наредбу.  ББ је уз изјашњење доставила Одлуку ове војне поште од 8.6.2026. године, којом је опозван степен тајности са наредбе од 9.4.2026. године, као и записника о обављеном службеном разговору од 31.3.2026. године.  Међутим у изјашњењу је наведено да акт 19. логистичког батаљона, односно њихов захтев садржи податке о попуни 19. логистичког батаљона категоријом кадра цивилних лица и да није могуће са овог акта опозвати степен тајности с обзиром на податке који се у њему налазе и који не могу бити доступни јавности. Због тога су у изјашњењу наведени само подаци који се односе на захтев за попуну формацијског места подносиоца притужбе.

У поступку је даље утврђено да је подносилац притужбе на служби у 15. тенковском батаљону на формацијском месту механичар за радио уређаје Команде 1. бригаде Копнене војске са местом службовања у С. М., и да је привремено упућен у другу јединицу, односно у 1. бригаду Копнене војске, у 19. логистички батаљон у место службовања Н. С. Повереник констатује да место упућивања одговара захтеву 19. логистичког батаљона од 13.3.2026. године у делу који се односи на подносиоца притужбе.

У наредби и изјашњењу је даље наведено да за формацијско место на коме је распоређен подносилац притужбе-механичар за радио уређаје и системе није прописан рад на терену. Такође, наведено је да је увидом у радне листе Командне чете 15. тенковског батаљона утврђено да је подносилац притужбе провео само један дан ван гарнизона на терену и то на активности која се тиче обављања послова његовог формацијског места-приликом реализације припремног гађања из пешадијског наоружања.

Повереник даље констатује да је увидом у изјашњење утврђено да је 19. логистички батаљон носилац логистичке подршке за цео гарнизон Н. С., у којем је распоређен много већи број јединица Министарства одбране и Војске Србије него што је случај у гарнизону С. М, због чега се могу прихватити наводи из изјашњења да је за редовно функционисање логистичке подршке гарнизона Н. С. потребан већи број извршилаца на формацијском месту механичар за РУ и системе него у гарнизону С. М.

Имајући у виду одредбе Закона о Војсци, који се у конкретном случају примењује и односи на професионална војна лица о привременом упућивању по потреби службе у другу команду, Повереник констатује да је наредба донета применом одредба чл. 72. и 134. Закона о војсци Србије. У образложењу ове наредбе наведено је да је постојала стварна и оправдана потреба за извршиоцем на конкретном формацијском месту, које обавља подносилац притужбе, с обзиром да је постојао захтев Команде 19. логистичког батаљона од 13.3.2026. године. Такође, у образложењу наредбе као и у изјашњењу се наводи да је подносилац притужбе одабран за привремени премештај на основу објективног критеријума, с обзиром на то да поседује највише професионалног искуства, стручног знања  и здравствено је способан за извршење задатака потребног за несметано функционисање команде у коју се упућује. Послодавац је истакао да подносиоцу притужбе овим премештајем нису ускраћена, укинута нити умањена његова синдикална права, нити послови које обавља као члан и представник синдиката.

 

Повереник је ценио и наводе из изјашњења да је подносиоцу притужбе, на основу Споразума о техничко-просторним условима за рад В. синдиката С., решењем ВП С. М. И број 7- 342 од 11.09.2024. године одобрено право на одсуство из јединице због обављања функција у В. синдикату С., ради обављања синдикалних активности у износу од 64 часа месечно, почев од дана 01.9.2024. године, те да му ова права привременим премештајем нису одузета.

 

Повереник је такође ценио и наводе из притужбе да је подносилац притужбе члан В. синдиката Србије много пре него што је упућен на привремени премештај, при чему у притужби није наведен ниједан догађај, односно синдикална активност након које је уследило евентуално неповољније поступање послодавца преме подносиоцу притужбе које би се могло довести у узрочно-последичну везу са чланством у конкретном синдикату. Уопштена тврдња да се према синдикатима поступа неповољније није довољна да би се утврдио конкретан акт дискриминације према члану одређеног синдиката, већ је неопходно да лице које сматра да је дискриминисано у складу са чланом 35. и 45. Закона о забрани дискриминације учини вероватним (изјавама сведока или на други начин) да је акт послодавца у узрочно-последичној вези са његовим личним својством, те да се тако према њему не би поступало да то лично својство нема. Имајући у виду захтев за приоритетну попуну 19. логистичког батаљона, као и да према наводима из изјашњења овај захтев садржи низ личних података, а не само податке подносиоца притужбе, не може се закључити да је доношење наредбе о привременом упућивању подносиоца притужбе било у узрочној-последичној вези са његовом синдикалном припадношћу, односно да овакво поступање послодавца није било узроковано потребама службе.

 

Имајући у виду наводе из притужбе, изјашњења и достављене доказе, као и појам дискриминације на основу синдикалне припадности, Повереник констатује да се у конкретном случају не може утврдити да је основ доношења наредбе од 9.4.2026. године којим је подносилац притужбе, АА, упућен у другу команду и друго место службовања, заснован на било ком његовом личном својству, укључујући и лично својство-чланство у синдикату, због чега је донето мишљење као у изреци.

Поводом навода подносиоца притужбе да је одлуку по жалби добио 1.9.2026. године  40 дана након доношења, Повереник истиче да се решење може оспоравати у управном спору, подношењем тужбе Управном суду у року од 30 дана од дана његовог достављања, као и да наведено поступање није релевантно са аспекта примене Закона о забрани дискриминације, већ Закона о општем управном поступку, за чију примену није надлежан овај орган.

У складу са законом није прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против правних аката које Повереник доноси.

[1]  Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21) члан 33. став.1. тачка.1.

[2] „Службени гласник РС”, бр. 98/06 , 115/21 и 16/2022

 

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић


microsoft-word-icon446-26 Мишљење поводом притужбе због дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама Download


back to top