Старење не сме да значи мање права, могућности или активног живота. Унапређење положаја старијих подразумева стварање услова за њихово пуно учешће у заједници, али и јачање веза између генерација, рекао је повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић на отварању конференције „Моја будућност – чија је брига? Инклузивно друштво за све (III део)“, одржане поводом Међународног дана старијих особа, 1. октобра у Народној скупштини Републике Србије.
„Подаци из праксе Повереника показују да је старосно доба континуирано међу пет најчешће навођених основа дискриминације. Зато морамо да се боримо против предрасуде да су старији људи само они којима је потребна подршка. Они су и радници, предузетници, потрошачи, ментори, ствараоци и активни чланови заједнице. Повереник је у претходном периоду реализовао бројне активности усмерене на унапређење положаја старијих, а једна од последњих је сарадња на оснивању Центара за међугенерацијску солидарност у Пироту, Свилајнцу и Трстенику. Овакви простори показују да се стварањем прилика за сусрет, дружење и заједничке активности могу градити заједнице у којима године нису граница, већ прилика за повезивање и размену искустава. Посебно је важно да старије особе буду препознате као активни учесници у животу заједнице, а не само као корисници подршке“, рекао је Антонијевић.
У уводном делу конференције говорила је и Матилде Мордт, стална координаторка Уједињених нација у Србији, која је истакла значај дужег животног века и потребу да додатне године живота буду здраве, сигурне и испуњене учешћем у заједници. „Дужи животни век представља једно од највећих достигнућа нашег доба. Питање које се сада поставља јесте како да те додатне године учинимо здравијим, сигурнијим и снажније повезаним са животом у заједници. Србија је кроз своје политике активног и здравог старења поставила јасне смернице, док се на глобалном нивоу истовремено ради на јачању права старијих особа. Уједињене нације пружају подршку Србији кроз прикупљање доказа који служе као основа за креирање политика и локалних иницијатива усмерених на подршку старијима. У том процесу слушамо саме старије особе и радимо заједно са њима.“
„Демографске промене нису препрека, већ прилика да друштва учинимо јачим. Да бисмо изградили демографску отпорност, морамо у потпуности искористити потенцијал који носи сваки становник једне земље, укључујући и старије особе, на које треба да гледамо као драгоцен ресурс знања, животног искуства и стваралачке снаге. То захтева системску подршку и прилагођавање социјалних, економских и других политика. Нови програми, као што је промоција дигиталне писмености, могу да унапреде приступ услугама за старије особе, док ’сребрна економија’ може да отвори бројне нове прилике за старије особе и друштво у целини. Када улажемо у здраво и активно старење, ми улажемо у стабилност и напредак читаве заједнице“, истакла је Борка Јеремић, шефица Канцеларије Популационог фонда УН у Србији.
Амбасадор Републике Аустрије Ено Дрофеник навео је да искуство из Аустрије показује да политика према старијима не почиње тек када им је потребна нега, већ стварањем услова за њихову самосталност и активну улогу у друштву. „Иако делују у различитим околностима, Србија и Аустрија се суочавају са сличним демографским изазовима, због чега је размена практичних искустава од непроцењиве важности. Чињеница да се ова конференција одржава већ трећу годину заредом потврђује да наша сарадња прераста у трајан континуитет међу институцијама које се баве старењем, демографијом и социјалном заштитом“ рекао је Дрофеник.
Током конференције представљени су кључни резултати досадашњих активности усмерених на унапређење положаја, добробити и заштите старијих особа, а било је речи и о даљем унапређењу политика и пракси у области старења. Конференцију су заједнички организовали Канцеларија аташеа за рад, социјална питања, здравље и заштиту потрошача Републике Аустрије у Републици Србији, Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) у Србији, Повереник за заштиту равноправности и Црвени крст Србије.
