бр. 07-00-406/2026-02 датум: 14.7.2026.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Стоматолошком факултету Универзитета у Београду:
- да, у оквиру својих надлежности, настави са предузимањем мера и активности у циљу обезбеђивања адекватне, континуиране и благовремене доступности стоматолошких услуга у општој анестезији особама са инвалидитетом којима је којима је стоматолошко лечење у општој анестезији неопходно, унапређења услова за пружање ових услуга и смањења времена чекања, при томе водећи рачуна да не дође до смањења постојећег обима пружања ових услуга, односно до укидања постојећих термина за њихово пружање.
Стоматолошки факултет Универзитета у Београду обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратио се Савез за церебралну и дечију парализу Србије, као кровна организација која окупља 51 локалну организацију, а која заступа интересе више од 5.000 особа са церебралном и дечијом парализом и њихових законских заступника широм Републике Србије. Притужба је поднета у име свих особа са инвалидитетом којима је потребно пружање стоматолошких услуга у општој анестезији, против Центра за стоматолошко збрињавање лица ометених у психофизичком развоју – Клинике за болести зуба.
У притужби је наведено да се Савез дужи низ година, као одговоран партнер државним институцијама у креирању и доследној примени закона и прописа, залаже за унапређење положаја особа са церебралном и дечијом парализом, као и да се у последње време суочава са великим бројем притужби и молби за помоћ у остваривању права на неопходну и правовремену здравствену заштиту деце и одраслих са инвалидитетом. Указано је да проблем представљају предугачке листе чекања у оквиру Центра за стоматолошко збрињавање лица ометених у психофизичком развоју за интервенције које се врше под потпуном анестезијом. Даље је наведено да је најављено укидање једног од постојећа два термина недељно за пружање ових услуга, што би, према наводима из притужбе, имало за последицу додатно продужење листа чекања. Савез сматра да се на овај начин особе са инвалидитетом доводе у неравноправан положај у погледу остваривања права на неопходну и правовремену здравствену заштиту, због чега је затражио хитно уређивање и решавање овог проблема.
У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, Повереник је затражио изјашњење Клинике за болести зуба – Центра за стоматолошко збрињавање лица ометених у психофизичком развоју.
У изјашњењу Стоматолошког факултета Универзитета у Београду бр. 1123/4 од 16. јуна 2026. године наведено је да је Стоматолошки факултет високошколска установа која обавља просветну и научну делатност, а да, у складу са одредбама Закона о здравственој заштити, има право да обавља и здравствену делатност. Истакнуто је да је Факултет јединствено правно лице у оквиру којег су, према стоматолошким специјалностима, установљене организационе јединице које немају правну самосталност, као и да Факултет није здравствена установа у плану мреже, већ здравствене услуге пружа према плану и уговору закљученим са Републичким фондом за здравствено осигурање.
Даље је наведено да на Стоматолошком факултету не постоји „Центар за стоматолошко збрињавање лица ометених у психофизичком развоју“, како је наведено у притужби. Према наводима из изјашњења, пацијентима „ометеним у психофизичком развоју“ стоматолошке услуге пружају наставници и сарадници на клиникама, односно у просторијама које су посебно опремљене за стоматолошко збрињавање у стању опште седације, уколико стање пацијента то захтева. Наведено је да се те просторије називају Служба за рад са лицима ометеним у развоју, у којој се стоматолошки збрињавају пацијенти свих узраста, од дечијег до одраслог доба. У изјашњењу је наведено и да у оквиру ове службе радне задатке обављају наставници и сарадници запослени у другим организационим јединицама Факултета, према распореду заказаних пацијената. Посебно је истакнуто да су, за обављање ових задатака, ангажована само три лекара – анестезиолога, који су примарно радно ангажовани на Клиници за максилофацијалну хирургију.
Факултет је даље указао да је државна институција која послује у складу са важећим прописима о запошљавању у јавном сектору, што подразумева ограничен број одобрених радних места и забрану запошљавања, те да због тога постоје проблеми кадровског дефицита. Посебно је наглашено да не постоји довољан број ангажованих анестезиолога, што, према наводима Факултета, доводи до проблема у организацији рада и може утицати на квалитет пружања услуга. У изјашњењу је даље наведено да, упркос наведеним кадровским и просторним ограничењима, лекари Клинике за болести зуба у јуну 2026. године збрињавају 18 одраслих пацијената, а у јулу 10 пацијената. Наведено је да, услед недостатка просторних и кадровских капацитета, односно чињенице да су запослена само три анестезиолога, постоји листа чекања за месец септембар за 15 пацијената, као и да просечно време чекања износи два месеца.
На крају изјашњења наведено је да Факултет сматра непримереним да се у званичном акту једном професору обраћа са „Поштована госпођо“, будући да, према ставу Факултета, такав начин обраћања не одговара академском статусу и представља повреду основних правила службене комуникације. Факултет је истакао да је, у складу са Законом о забрани дискриминације, као и начелима професионалне етике и академског достојанства, свако одступање од ових стандарда потенцијално подобно да буде схваћено као повреда начела равноправности и професионалног интегритета. Полазећи од начела тачности, професионалног уважавања и поштовања академског достојанства, Факултет је оценио да је у будућој комуникацији потребно користити исправне и примерене облике обраћања, као и наводити чињенице засноване на проверљивим информацијама, ради спречавања даљег ширења нетачних навода и погрешног представљања стања у овој установи.
Након представљања навода из притужбе и изјашњења Повереник указује на међународне и домаће стандарде везане за пружање здравствених услуга особама са инвалидитетом.
Одредбом члана 21. Устава Републике Србије[2] забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 68. став 1. Устава Републике Србије прописано је да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.
Конвенција о правима особа са инвалидитетом[3], коју је Република Србија ратификовала 2009. године, у члану 25. прописује да државе стране уговорнице признају особама са инвалидитетом право на остваривање највишег могућег здравственог стандарда без дискриминације засноване на инвалидитету, као и да ће предузети све одговарајуће мере како би им обезбедиле приступ здравственим услугама, укључујући и здравствене услуге које су конкретно потребне због њиховог инвалидитета. Конвенцијом је, такође, прописано да су државе дужне да особама са инвалидитетом обезбеде исти избор, квалитет и стандард бесплатне или приступачне здравствене заштите као и другим лицима, као и да спрече свако дискриминаторско ускраћивање здравствене заштите или здравствених услуга на основу инвалидитета. Такође, одредбама члана 9. Конвенције прописано је да ће, у циљу омогућавања самосталног живота и пуног и равноправног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе стране уговорнице предузети одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом обезбедиле приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, као и другим погодностима и услугама које су отворене, односно стоје на располагању јавности. У том циљу, државе су дужне да предузму одговарајуће мере ради идентификовања и уклањања препрека и баријера за приступ, као и да утврђују, промовишу и прате примену минималних стандарда и смерница за приступачност објеката и услуга које су доступне јавности.
Комитет за права особа са инвалидитетом је у Општем коментару бр. 2 о приступачности[4] нагласио да приступачност представља предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима живота, као и за остваривање свих људских права гарантованих Конвенцијом. Комитет је посебно указао да се обавеза обезбеђивања приступачности односи и на услуге које су намењене јавности, укључујући здравствене услуге, те да државе имају обавезу да благовремено идентификују и отклањају препреке које особама са инвалидитетом онемогућавају или отежавају равноправан приступ тим услугама.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је прописано да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбом члана 26. став 1. овог закона одређено је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6] прописано је да је дискриминација у погледу доступности услуга посебно забрањена. Одредбама члана 13. овог закона прописано је да дискриминација у погледу доступности услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, одбије да пружи услугу особи са инвалидитетом, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других корисника услуга, односно ако особи са инвалидитетом пружи услугу под другачијим и неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако су другачији услови оправдани објективним разлозима.
Законом о правима пацијената[7] прописано је да пацијент има право на доступну и квалитетну здравствену заштиту, у складу са својим здравственим стањем, а у границама материјалних могућности система здравствене заштите. У поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може бити узрок дискриминације.
Ценећи наводе из притужбе, изјашњење Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, као и релевантне домаће и међународне прописе, Повереник најпре констатује да није спорно да се на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду пружају стоматолошке услуге у општој анестезији особама са инвалидитетом којима је овакав вид здравствене заштите неопходан. Такође, није спорно ни да, услед просторних и кадровских ограничења, постоје листе чекања за пружање ових услуга, као и да, према наводима из изјашњења, просечно време чекања износи око два месеца.
Повереник је имао у виду наводе Стоматолошког факултета да су узроци постојећег стања пре свега организационе и кадровске природе, односно да су за пружање стоматолошких услуга у општој анестезији ангажована три лекара – анестезиолога, који су истовремено радно ангажовани и на другим пословима, као и да Факултет послује у условима ограниченог броја одобрених радних места и прописа који уређују запошљавање у јавном сектору. Повереник не занемарује да наведене кадровске и организационе околности значајно утичу и отежавају организацију рада и пружање стоматолошких услуга у општој анестезији. Међутим, значај тих ограничења не може се ценити изоловано од природе здравствених потреба лица којима су ове услуге намењене. Наиме, за значајан број особа са инвалидитетом стоматолошке интервенције у општој анестезији представљају једини начин остваривања права на стоматолошку здравствену заштиту. Због тога се доступност ових услуга не може посматрати искључиво као организационо питање, већ и као питање равноправног остваривања права на здравствену заштиту. Обезбеђивање равноправног приступа не подразумева само формално једнако поступање, већ и предузимање мера које одговарају специфичним потребама особа са инвалидитетом како би оне здравствену заштиту могле стварно да користе под једнаким условима. Такав приступ произлази из Конвенције о правима особа са инвалидитетом, која обавезује државе да особама са инвалидитетом обезбеде приступ здравственим услугама без дискриминације, Закона о правима пацијената, којим је гарантовано право на доступну здравствену заштиту и једнак приступ здравственој служби, као и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, који посебно забрањује дискриминацију у погледу доступности услуга.
Имајући у виду наведене стандарде, Повереник је ценио да ли околности конкретног случаја указују на ризик од даљег смањења доступности ових услуга за особе са инвалидитетом. У том смислу, од посебног значаја је чињеница да се Стоматолошки факултет, иако је детаљно изложио организационе и кадровске околности у којима пружа наведене услуге, није изјаснио о конкретном наводу из притужбе да је најављено укидање једног од постојећа два недељна термина, нити је навео да ће постојећи обим пружања услуга бити очуван. Имајући у виду да је већ неспорно утврђено постојање листа чекања, као и да би евентуално смањење броја термина могло непосредно утицати на даље смањење доступности ове здравствене услуге, Повереник сматра да је потребно превентивно указати на значај очувања постојећег обима њеног пружања.
Истовремено, Повереник сматра да постојеће околности указују на потребу да Стоматолошки факултет, у оквиру својих надлежности, настави са предузимањем мера и активности усмерених на обезбеђивање адекватне, континуиране и благовремене доступности стоматолошких услуга у општој анестезији особама са инвалидитетом којима је овакав вид здравствене заштите неопходан, као и на унапређење услова за њихово пружање и смањење времена чекања. При томе, право на здравствену заштиту не подразумева само формално постојање здравствене услуге, већ и њену стварну и ефективну доступност лицима којима је она неопходна, под условима који обезбеђују равноправно уживање права гарантованих Уставом Републике Србије, Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом и антидискриминационим прописима Републике Србије. Такво разумевање права на здравствену заштиту подразумева и доследну примену приступа заснованог на поштовању достојанства особа са инвалидитетом у свим аспектима поступања.
С тим у вези, Повереник додатно указује да терминологија употребљена у изјашњењу, укључујући употребу израза „лица ометена у развоју“, као и назив просторије „Служба за рад са лицима ометеним у развоју“, није усклађена са терминологијом Конвенције о правима особа са инвалидитетом и савременим приступом инвалидитету заснованим на људским правима. У службеној комуникацији потребно је користити термин „особе са инвалидитетом“, будући да употреба одговарајуће терминологије представља важан елемент поштовања достојанства и унапређења равноправности особа са инвалидитетом. Ово је од посебног значаја имајући у виду да је и сам Факултет у изјашњењу указао на значај тачне и примерене терминологије у службеној комуникацији.
Имајући у виду све наведено, а нарочито значај обезбеђивања адекватне, континуиране и благовремене доступности стоматолошке здравствене заштите особама са инвалидитетом којима је овакав вид лечења неопходан, као и уважавајући кадровска и организациона ограничења на која је Стоматолошки факултет указао у свом изјашњењу, Повереник је, полазећи од надлежности прописане чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упутио препоруку да, у оквиру својих надлежности, настави са предузимањем мера и активности усмерених на унапређење доступности стоматолошких услуга у општој анестезији, побољшање услова за њихово пружање и смањење времена чекања, при томе водећи рачуна да не дође до смањења постојећег обима пружања ових услуга, односно до укидања постојећих термина за њихово пружање.
Стоматолошки факултет Универзитета у Београду обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.
[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[3] „Службени лист СФРЈ“, бр. 7/71
[4] Доступно на: https://docs.un.org/en/crpd/c/gc/2
[5]„Сллужбени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[6]„Сллужбени гласник РС“, бр. 33/2006 и 13/2016
[7]„Сллужбени гласник РС“, бр. 45/2013 и 25/2019 – др. закон
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
417-26 Препорука мера Стоматолошком факултету
