бр. 07-00-331/2026-02    датум: 21.7.2026. године

ОСНОВНА ШКОЛА „ДРАГОМИР МАРКОВИЋ“

Марија Марјановић, директорка

37000 КРУШЕВАЦ

Ћирила и Методија 3

Предмет: Препорука мера за остваривање равноправности

Поштована госпођо Марјановић,

Повереник за заштиту равноправности обуставио је поступак по притужби Дијане Вујичић против Вас као директорке Основне школе „Драгомир Марковић“ у Крушевцу због дискриминације мал. Анастасије Живковић на основу националне припадности, због одустанка подноситељке притужбе. Притужба се односила на третман ученика и ученица ромске националности приликом обележавања Дана Рома, 8. априла 2026. године, који је код одређених ученика изазвао узнемирење или осећај стигматизације, како је наведено у притужби.

У изјашњењу, између осталог, навели сте да је активност поводом обележавања Дана Рома, спроведена добровољно и да ју је спроводила школска полицајка, а Полицијска управа овакве активности спроводи и у другим школама у оквиру сарадње школе са локалним заједницама. Наведено је да је активност спроведена планом Полицијске управе и да се спроводи годинама уназад. Указали сте да је активност спроведена у најбољој намери у виду интерактивног предавања школског полицајца са ученицима ромске националности о њиховим правима и безбедности. Промовисана је инклузија, права Рома и сарадња са локалном заједницом.

Пракса Повереника показује да се највећи број притужби по основу националне припадности односи се на дискриминацију Рома. Према резултaтима истрaживaњa „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“[1] чак 75% испитаника сматра да ромска деца иду или у претежно или у искључиво етнички хомогене школе, без пуно могућности да се срећу са децом из других етничких група. То нам говори о значајној перцепцији, али и пракси етничке сегрегације којој су изложена ромска деца. Затим, 25% испитаника сматра да учитељи дискриминишу ромску децу тако што их смештају у последње редове у учионици, а 28% сматра да их искључују из школских приредби и такмичења. Готово две трећине испитаника (64%) сматра да су ромска деца често малтретирана због свог етничког порекла, додатних 15% да се то понекада дешава, а тек сваки пети испитаник (21%) сматра да се то не дешава.

Већина испитаника (85%) слаже се да је образовање Рома најважније за равноправан положај у друштву, док 11% није сигурно, а свега 4% се не слаже са овом тврдњом. Готово половина испитаника (45%) сматра да Роми не користе могућности образовања које им стоје на располагању, чак половина је неодлучна (48%), док 7% не сматра да Роми не користе доступне могућности. Чак 89% се слаже да Роми треба да имају посебне олакшице у процесу образовања, приликом уписа у средње школе и на факултете. Додатно, 77% сматра да је досадашња подршка ромској деци у процесу образовања адекватна, а сваки десети испитаник (9%) сматра да није адекватна и корисна.

С тим у вези Повереник налази да је подизање свести и унапређење положаја ромске деце у образовном систему од пресудног значаја за процес даље инклузије Рома и Ромкиња, смањење социјалне дистанце и омогућавање бољег положаја на тржишту рада, а самим тим и боље економске ситуације.

Приком спровођења активности треба имати у виду да Устав Републике Србије[2], одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама. Закон, такође, детаљно регулише заштиту националних мањина од свих облика дискриминације у њиховом остваривању права и слобода. Овим законом се осигурава правна основа за заштиту и промоцију једнакости националних мањина у Републици Србији, те пружа оквир за борбу против дискриминације и унапређење њиховог друштвеног положаја.

Имајући у виду да због повлачења притужбе није било могуће даље водити поступак и одлучивати о наводима из притужбе, као и узимајући у обзир Ваше наводе да је активност поводом обележавања Дана Рома, спроводила школска полицајка, односно Полицијска управа, Повереник, у циљу превентивног деловања и унапређења равноправности, школи препоручује да, приликом организовања обележавања Међународног дана Рома и других сличних догађаја, њихову припрему и реализацију треба спроводити у консултацији са припадницима ромске заједнице, како би се избегле ситуације у којима би се било које дете могло осетити искљученим, стигматизованим или на други начин доведеним у другачији положај због припадности ромској националној мањини.

Верујемо да ће спровођење ове препоруке потврдити Вашу приврженост начелу једнакости и изградњи друштва у коме сви имају једнаке шансе.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

[1] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/percepromzajodiskr/

[2] „Службени гласник РС“, бр.98/06, 115/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/29 и 52/21

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

339-26 Препорука мера за остваривање равноправности Основној школи „Драгомир Марковић“ у Крушевцу