бр. 119-01-16/2026-02 датум: 17.7.2026. године
ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА
Бојана Чогурић, председница
11000 БЕОГРАД
Ресавска 42
Предмет: Препорука мера за остваривање равноправности
Поштована госпођо Чогурић,
Поверенику за заштиту равноправности обратио се народни посланик Шаип Камбери указујући на непропорционалну заступљеност судија албанске националности у Основном суду у Бујановцу у односу на број становника албанске националности у тој општини. У свом допису наводи да званични подаци указују да Албанци чине преко 62% укупног становништва, док је заступљеност судија албанске националности у Основном суду у Бујановцу свега 10%, што према њевим речима представља значајно одступање од принципа одговарајуће заступљености националних мањина.
Као што Вам је познато, Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације.
Законом о Високом савету судства прописано је да Високи савет судства између осталог у складу са чланом 17. надлежан да бира судије и судије поротнике.
Устав Републике Србије[2], одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 77. Устава Републике Србије прописано је да припадници националних мањина имају, под истим условима као остали грађани, право да учествују у управљању јавним пословима и да ступају на јавне функције.
Прописи Републике Србије, као изузетак од правила, односно као могући, дозвољени разлог одступања од формалне једнакости предвиђају могућност увођења посебних мера у циљу постизања пуне равноправности наведених друштвених група. Устав Републике Србије[3], поред опште забране дискриминације, у члану 76. додатно наглашава да је забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини, као и да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају. Ове одредбе су даље разрађене Законом о забрани дискриминације[4], као и другим прописима који уређују положај и права националних мањина.
Закон о заштити права и слобода националних мањина[5], прописује да органи власти у Републици Србији у складу са Уставом и законом доносе прописе, појединачне правне акте и предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефективне равноправности између припадника националних мањина и грађана који припадају већини.
Одредба члана 52. Закона о судијама[6] прописује да је при предлагању за избор судије и избору судије забрањена свака дискриминација по било ком основу. При предлагању за избор судије, као и при избору судије води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду. Иста одредба садржана је и у Правилнику о поступку за избор судије и председника суда[7].
Закон о забрани дискриминације, одредбом члана 14. дефинише посебне (афирмативне мере) тако да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Посебне мере, примењују се док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано.
Посебно је важно да у срединама у којима припадници националних мањина чине већи део становништва, правосудне институције одражавају разноликост заједнице којој пружају правну заштиту. Таква заступљеност доприноси јачању поверења грађана у независност, непристрасност и доступност правосуђа, унапређује комуникацију са странкама и представља важан елемент изградње поверења припадника националних мањина у институције.
Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности, у складу са својим надлежностима из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера за остваривање равноправности Високом савету судства:
- да, у оквиру својих законом утврђених надлежности, приликом одлучивања о избору судија и попуњавању судијских места у Основном суду у Бујановцу, посебну пажњу посвети остваривању одговарајуће заступљености припадника албанске националне мањине, имајући у виду национални састав становништва на подручју надлежности тог суда, уз доследно поштовање законом прописаних услова и критеријума за избор судија, укључујући и познавање стручне правне терминологије на језику националне мањине који је у службеној употреби.
Наведена препорука, може се реализовати увођењем посебних (афирмативних) мера у складу са законом.
Молимо Вас да нас обавестите о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци Повереника за заштиту равноправности.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2] „Службени гласник РС“, бр.98/06, 115/21
[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/2006, 115/2021 и 16/2022)
[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/2009 и 52/2021)
[5] „Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/2009 – др. закон, 97/2013 – одлука УС и 47/2018
[6]„Сл. гласник РС“, бр. 10/2023
[7] „Сл. гласник РС“, бр. 34/2024 и 33/2026
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
455-26 Препорука мера Високом савету судства
