905-25 Мишљење у поступку по притужби због дискриминације на основу политичког убеђења у области рада и запошљавања

бр. 07-00-584/2025-02  датум: 5.11.2025.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби АА, изјављеној против Центра за социјални рад, због дискриминације на основу политичких убеђења. У притужби је, између осталог, наведено да је 24.4.2025. године, била у просторијама Центра за социјални рад, по позиву в.д. директорке установе, на разговору за посао поводом конкурса објављеног на сајту Националне службе за запошљавање, за радно место водитељ случаја. У притужби истиче да ју је том приликом в.д. директорка питала да се изјасни у вези свог политичког опредељења и да сматра да је дискриминисана због тога, и да из тих разлога није примљена у радни однос. У изјашњењу, в.д. директорка Центра је спорила наводе из притужбе указујући да лично својство није било разлог због кога је на радно место водитељ случаја примљена друга кандидаткиња, већ чињеница да је она једина испуњавала услове за ово радно место. Даље је навела да подноситељка притужбе и други кандидат нису испуњавли услове за место водитеља случаја, те да су примљени морали би бити у својству приправника, што није тражено. У изјашњењу је даље указано да су неопходни услови за обављање послова водитеља случаја у центрима за социјални рад према Правилику о ораганизацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад најмање једна година радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује област социјалне заштите, знање рада на рачунару, завршена обука по акредитованом програму за водитеља случаја, лиценца за обављање послова, у складу са законом којим се уређује социјална заштита и прописима донетим на основу закона. Из притужбе, изјашњења и достављених доказа, неспорно је утврђено да је обављен разговор за посао између директорке и подноситељке притужбе, међутим шта је тачно речено приликом разговора није могло бити утврђено с обзиром да су наводи из притужбе и изјашњења контрадикторни. Имајући у виду овакво стање ствари Повереник је даље ценио разлоге због којих је в.д. директорка Центра за социјални рад одлучила да у радни однос за радно место водитељ случаја прими другу  кандидаткињу, а не подноситељку притужбе. Увидом у прописе из области социјалне заштите (Закон о социјалној заштити, Правилник о стручним пословима у социјалној заштити, Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад, Правилника о приправничком стажу и испиту за лиценцу у социјалној заштити, Правилник о организацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад) може се закључити да послови радног места: водитељ случаја подразумевају послове који траже самосталност у раду, те да ови послови спадају у стручне послове у области социјалне заштите и да су законом прописани услови шта лице треба да испуни да би их обављало. Услови који су прописани односе се на стручну спрему, поседовање сертификат о успешно завршеној одговарајућој обуци по акредитованом програму за рад на основним пословима, односно за рад са конкретном корисничком групом и поседовање лиценце за обављање основних послова у социјалној заштити (у које спада и посао водитеља случаја). Такође, анализом прописа који се односе на рад запослених у социјалној заштити (Закон о социјалној заштити, Закон о раду као и правилницима из области социјалне заштите којима је уређен рад и ангажовање запослених) произлази да је приправник лице које не може самостално да обавља посао већ му се одређује ментор, као и да се приликом обављања приправничког стажа утврђује програм, начин и место обављања овог стажа у складу са актом који прописује министар надлежан за социјалну заштиту. Поред тога, Законом о социјалној заштити је прописано да стручни радници и стручни сарадници у социјалној заштити не могу самостално радити док не обаве приправнички стаж, а стручни радници су дужни да положе и испит за лиценцу. С тим у вези, у поступку је утврђено да у тренутку конкурисања подноситељка притужбе није испуњавала услове прописане законом за радно место за које је расписан конкурс, а да је кандидаткиња која је примљена у радни однос на одређено време у односу на све остале кандидате једина имала потребно радно искуство, полежену обуку и поднет захтев Комори социјалне заштите за полагање испита за лиценцу. Стога, Повереник је донео мишљење да пријемом друге кандидаткиње по објављеном конкурсу за радно место – водитељ случаја у радни однос на одређено време, уместо подноситељке притужбе, Центар за социјални рад није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, с обзиром да се у поступку није могло утврдити шта је тачно речено приликом обављања разговора са кандидаткињом за пријем у радни однос на одређено време на радно место – водитељ случаја и која су питања постављана, Повереник је указао на одредбе Закона о забрани дискриминације којима је забрањена дискриминација на основу политичког убеђења као личног својства. С обзиром да је Повереник овим поводом већ поступао упутивши препоруку мера Центру за социјални рад, односно одговорном лицу у овој установи (број 07-00-589/2025-02 од 22.10.2025. године) да у наредном периоду приликом пријема у радни однос води рачуна да се кандидатима не постављају питања која се тичу личних својстава кандидата, а која у складу са чланом 16. Закона о забрани дискриминације не представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла, препорука није поново дата у овом предмету.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА, против в.д. директорке Центра за социјални рад, због дискриминације на основу политичког убеђења, приликом конкурисања за посао.

У притужби је, између осталог наведено:

 

–    да је АА дана 24.4.2025. године, била у Центру за социјални рад, ради селекционог интервјуа водитељ случаја – дипломирани социјални радник;

 

– да је разговор започео уобичајено, али да је у наставку разговора директорка рекла: „ја знам да ово не треба да питам“ и да је питала да ли је политички опредељена и да ли иде на протесте;

 

– да је директорка указала да је политичка подобност предност приликом запошљавања и да је Центар државна институција и да се тражи лице које ће бити лојално;

 

–  да је путем електронске поште два пута покушала да добије информацију да ли су њени лични ставови, уверења и активизам утицали на доношење одлуке о запослењу али да није добила одговор;

 

– да је у огласу који је објављен код НСЗ од 24. марта до 23. априла 2025. године наведено да се траже два социјална радника за позицију водитеља случаја, али да је примљен један;

 

– да поседовање лиценце није било услов  за заснивање радног односа, међутим у образложењу решења је наведено да је поиседовање лиценце критеријум који се подразумева;

 

– да је била позвана на разговор упркос томе што се из радне биографије закључује да не поседује лиценцу;

 

– да сматра да је дискриминисана и да због политичке неподобности није примљена иако су оглашена два радна места а примљена је једна кандидаткиња.

 

  • Уз притужбу је достављен документација-преписка између подноситељке притужбе и Центра за социјални рад, оглас за посао објављен на сајту Националне службе за запошљавање, обавештење ЦСР од 4.7.2025. године, решење ЦСР од 20.5.2025. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење в.д. директорке Центра за социјални рад.
  • У изјашњењу в.д. директорке Центра за социјални рад на наводе из притужбе, између осталог, наведено је:
  • да су наводи из притужбе неосновани;

 

  • да је конкурс био објављен на сајту Националне службе за запошљавање што подразумева јављање свих заинтересованих лица из целе Србије, да је конкурс био јаван, те да је хтела да политички попуни радна места не би објављивала овај конкурс;

 

– да о наведеном говори и пријем радника из свих крајева Србије: Пећи, Ниша, Књажевца, Крушевца, Бајине Баште и Грделице;

 

  • да се на објављени конкурс јавило четири кандидата, да је у радни однос на одређено време, примљен један кандидат, док друго место није попуњено, јер је један кандидат био у статусу приправника (неиспуњеност услова за полагање за лиценцу – 12 месеци и није похађао акредитовану обуку при Комори социјалне заштите која се бодује са 15 активних бодова, a што je услов за полагање испита за лиценцу, нити бар обуку за водитеља случаја у Центрима за социјални рад), као и да други кандидат нема радно искуство у Центру за социјални рад, нема акредитовану обуку, нити бар обуку за водитеља случаја и не поседује лиценцу за рад у Центру за социјални рад, док је трећи кандидат након пријаве одустао;

 

  • да је у радни однос на одређено време примљена кандидаткиња која је у односу на остала два кандидата имала квалификације неопходне за рад без менторства, јер je имала пријављен испит за лиценцу код Коморе социјалне заштите, коју je и стекла 30.5.2025. године;

 

  • да АА и други кандидат нису испуњавли услове за место водитеља случаја дипломираног социјалног радника, а у случају да су примљени били би у својству приправника, што није тражено, требало би са њима додатно да се ради, да им се одреди ментор, не би могли самостално да раде и потписују, што би још више оптеретило запослене у Центру, који су и онако претерано оптерећени предметима, којих има пo стручном раднику између 250-300 годишње;

 

  • да је конкурс и расписан како би се водитељи случаја растеретили превеликим бројем предмета, с обзиром на материју којом се баве Центри за социјални рад, па тако и Центар, све већа обимност и разноврсност послова, при том и све већи број предмета који се баве насиљем у породици, дежурства запослених стручних радника 24 сата, свакако изискују бар обучен кадар – завршен приправнички стаж, похађање акредитоване обуке, лиценцу за рад у социјалној заштити;

 

  • да у конкурсу стоји да није битно радно искуство, међутим свакако je важно и пожељно да oнaj који буде изабран треба одмах да крене са радом, самостално, као водитељ случаја без ментора, a овде се показало да је кандидаткиња која је примљена са својим квалификацијама и искуством најближа испуњењу тог циља у складу са одредбама Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад и Правилика о ораганизацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад;

 

  • да је формирана комисија која је разматрала oно што je остало од докумената кандидата – CV, јер су кандидати АА и још један кандидат након обављеног иницијалног разговора, на њихов захтев преузели остала документа која су јој само презентована. Комисија je извршила бодовање кандидата о чему постоји записник;

 

  • да су неопходни услови за обављање послова водитеља случаја у Центрима за социјални рад према Правилику о ораганизацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад града најмање једна година радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује област социјалне заштите, знање рада на рачунару, завршена обука по акредитованом програму за водитеља случаја, лиценца за обављање послова, у складу са законом којим се уређује социјална заштита и прописима донетим на основу закона;

 

  • да је у конкурсу јасно наведено да се тражи водитељ случаја, a не приправник, да je у питању теренски рад, a остало није наведено, јер су сматрали да ће приликом разговора са кандидатима сазнати о њиховим компетенцијама и евентуално завршеним обукама које ће им ићи у прилог приликом избора и да су као дипломирани социјални радници бар упућени у одедбе правилника и закона који се тичу водитеља случаја;

 

  • да АА и други кандидат нису примљени, јер нису испуњавали услове који су потребни за водитеља случаја у Центру. Ha питање да ли су радили са жртвама насиља, a што запослени у Центру свакодневно раде, одговорили су са не, на питање „да ли су икада радили збрињавања одраслих и старих и деце и младих у неку установу социјалне заштите, одговорили су са не“, „да ли су вични смештању корисника у хранитељске породице, одговорили су са не“, „да ли су икада радили поступке усвојења, одговорили су са не“, „да ли су радили икада домски и породични смешај, одговор je био не“, „да ли су икада радили привремено старатељства одговор je био не“, на питање шта знају о почетној процени, одговор je био да никад нису то радили, исти одговор je био и поводом питања како би урадили налаз и мишљење водитеља случаја.

 

  • да су разговори са сваким кандидатом обављени понаособ са обостраним уважавањем, уз сензибилност и усредсређеност на тему, односно на конкретна питања везана за посао и личне компетенције кандидата уз неконфликтно понашање обе стране;

 

  • да од подноситељке притужбе није тражила да се изјасни о политичкој опредељености ни у ком смислу и да је шокирана овим наводима и да речи које су написане у притужби није изговорила;

 

  • да је АА питала у вези са пројектом на коме је радила, са каквим је НВО сарађивала и да није било инсинуација на тему грађанског активизма;

 

– да није било никакаве дискриминације по политичком основу ни према једном кандидату;

 

  • да ни у једном моменту није спомињала скупове СНС-а, блокадере итд. Није чак ни упозната како се изабрани кандидат политички декларише, јер нема времена за такве ствари, нити права да о томе питa, нити je неко из ове установе питао о томе;

 

– да је без обзира на све, подноситељка притужбе по професији и образовању неопходна не само Центру за социјални рад у, него и свим осталим центрима у Србији, a конкретно Центар у X, када буде имала елементарне услове за водитеља случаја, попут изабране кандидаткиње и да може бити позвана када се укаже прилика за потребом овог профила о чему је подноситељка притужбе обавештен у Обавештењу бр.112-11-351/2025 од 04.7.2025. године.

 

Уз изјашњење на притужбу, између осталог, достављене су фотокопије конкурсне документације и материјала за пријем у радни однос на радно место водитељ случаја – дипломирани социјални радник у Центру за социјални рад.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1.  Центар за социјални рад је преко Националне службе за запошљавање објавио оглас за радно место водитељ случаја-дипломирани социјални радник, у временском трајању од 24.3.-23.4.2025. године. У огласу је наведено: врста рада – одређено; број радника – 2; место рада -; радно искуство – није битно; степен образовања – факултет-VIII степен (4-6 година); образовање – социјални рад и старање.

2.2. Увидом у Одлуку Центра за социјални рад од 14.3.2025. године, утврђено је да је формирана Комисија за расписивење конкурса за пријем радника, коју су чинили в. д. директорка центра и двоје запослених дипломираних правника.

2.3. Увидом у Записник о критеријумима конкурса за запослење водитеља случаја -дипломирани социјални радник, сачињен  14.3.2025. године, утврђено је да је једногласно усвојен дневни ред – одређивање општих и посебних компетенција за избор на одређено време водитеља случаја дипломираног социјалног радника. Такође, једногласно су усвојени критеријуми, односно опште и посебне компетенције за избор кандидата на месту водитеља случаја дипломираног социјалног радника на одређено време са условом поседовања лиценце или да је у поступку за полагање лиценце.

2.4. Увидом у  Записник о избору кандидата по основу конкурса објављеног 24.3.2025. године, код Националне службе за запошљавање за место водитеља случаја дипломираног социјалног радника, од 20.5.2025. године, утврђено је да је једногласно усвојен дневни ред -преглед приспелих пријава и бодовање кандидата по основу општих и посебних компетенција. У записнику је наведено да је пристигло четири пријаве за место водитеља случаја социјалног радника путем мејла, као и да је један кандидат након пријаве убрзо и одустао, те се сматра да се није ни пријавио. Такође, наведено је да је разговор са првим кандидатом обављен у Центру за социјални рад, дана 24.4.2025. године у 11 часова. Даље је наведено да приликом објављивања конкурса код Националне службе за запошљавање, на сајту није тражен приправник. Један кандидат ради у Центру за социјални рад Гаџин Хан као водитељ на пословима стручног радника при материјалним давањима, као и у пријемној канцеларији. Није похађао ни једну акредитовану обуку при Комори социјалне заштите, као ни обуку за водитеља случаја и још увек има статус приправника. За водитеља случаја потребно је да има 12 месеци радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује област социјалне заштите. Утврђено је да је приликом бодовања посебних компетенција (укупно 20 бодова) и то специфична знања и вештине и способности потребне за обављање послова водитеља случаја у Центру за социјални рад – 1 бод уз напомену да кандидат није завршио приправнички стаж, не поседује лиценцу за рад у социјалнј заштити и нема акредитовану обуку, нити обуку за водитеља случаја. Даље је наведено у записнику да се кандидат који је освојио 1 бод у провери одређене компетенције искључује из даљег изборног процеса. Након једногласно усвојеног бодовања за кандидата, у записнику се образлаже следећа кандидаткиња са којом је обављен разговор. У записнику је наведено да она нема радно искуство у Центру за социјални рад, нема положену обуку за водитеља случаја, ни једну другу акредитовану обуку и не поседује лиценцу за рад у Центру за социјални рад, као ни обуку.  Наводи се да за водитеља случаја потребно је да кандидат има 12 месеци радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује област социјалне заштите. Утврђено је да је приликом бодовања посебних компетенција (укупно 20 бодова) и то специфична знања и вештине и способности потребне за обављање послова водитеља случаја у Центру за социјални рад – 1 бод уз напомену да кандидаткиња не поседује лиценцу за рад у социјалној заштити, није у поступку полагања и нема акредитоване обуке. Даље је наведено у записнику да кандидат који је освојио 1 бод у провери одређене компетенције искључује се из даљег изборног процеса. У записнику је даље наведено да трећа кандидаткиња има завршену акредитовану обуку при Комори социјалне заштите, завршен приправнички стаж, да је пријавила испит за лиценцу при Комори и да очекује позив на испит. Констатовано је да је само ова кандидаткиња испунила услове прописане конкурсом.

2.5. Увидом у Обавештење број 112-11-35/2025 од 4.7.2025. године утврђено је да је в.д. директора Центра за социјални рад подноситељку притужбе, обавестила да је након прегледане документације и обављеног разговора са кандидатима, а на основу члана 28. ст. 1. и 2. тачка 4. Статута центра за социјални рад, донела одлуку да у радни однос на одређено време прими дипломирану социјалну радницу из разлога што је имала пријаву код Коморе социјалне заштите за полагање испита за лиценцу за рад у социјалној заштити. Такође, у обавештењу је наведено да је Ј.Ј. положила наведени испит 30.5.2025. године.

2.6. У образложењу решења Центра за социјални рад од 20.5.20205. године којим се кандидаткиња Ј.Ј. прима у радни однос на одређено време од шест месеци почев од 20.5.2025 године до 20.11.2025. године наведено је да је са свим кандидатима обављен разговор и да је прегледана конкурсна документација. У образложењу је наведено да је примљена кандидаткиња по занимању дипломирани социјални радник, да испуњава услове конкурса, да је приправнички стаж у трајању од 12 месеци обавила у Дому за одрасле и старе у Лесковцу, да је стекла услов за полагање испита за лиценцу након акредитоване обуке код коморе социјалне заштите и да је добила 15 активних бодова, као и да је током разговора добијена информација да је пријавила испит за лиценцу која информација је потврђена провером. Даље је у образложењу решења наведено из којих разлога први кандидат и подноситељка притужбе не испуњавају услове из конкурса при чему је за подноситељку притужбе наведено: „Кандидат АА, по занимању дипл. Соц радник, не испуњава услове из конкурса. Свој приправнички стаж у трајању од 12 месеци имала је у заводу за васпитање омладине као васпитач-приправник, а након тога у заводу за васпитање омладине у РЈ Центар за смештај малолетних странаца без пратње родитеља односно старатеља, као васпитач у трахању од 8 месеци. У току трајања конкурса а и током разговора, кандидат није имала пријаву за полахгање испита за лиценцу, нити положен испит за лиценцу при Комори социјалне заштите. Није похађала ни једну акредитовану обуку при Комори социјалне заштите, при чему би стекла један од услова за добијање лиценце или бар обуку за водитеља случаја. Члан 39. правилника о организацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад бр. 4-55100-7/2018 од 5.3.2018. године са Изменама и допунама од марта месеца 2024. године, предвиђа да водитељ случаја у центру за социјални рад, мора да има 1 годину радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује социјална заштита. На крају решења је наведено „Водитељ случаја, дипломирани социјални радник подразумева да има положен испит за лиценцу при Комори социјалне заштите, а како је кандидат Ј.Ј. пријавила тај испит са датумом полагања 30.5.2025. године, била је најближа испуњењу услова за то радно место, јер нам је социјални радник већ дужи временски период био одсутан због коришћења годишњег одмора, потом је отишао у пензију, а овај профил је био неопходан у даљем раду установе. Конкурсом није тражен приправник него водитељ случаја-дипломирани социјални радник.“ На крају решења дата је поука о правном средству. Испод потписа в.д. директорке написана је доставна наредба у којој је наведено: „Доставити: 1. Кандидатима; 2. Досије; 3. Архива.

2.7. Увидом у биографију подноситељке притужбе која је приложена уз конкурсну документацију утврђено је завршила Филозофски факултет у Нишу и да има радно искуство као васпитач- приправник.

2.8. Увидом у електронски допис АА упућеном ЦСР утврђено је да је тражила информације о исходу поступка и увид у конкурсну документацију. Једно од постављених питања је и да ли су теме које се тичу личних уверења и грађанског активизма утицале на доношење одлуке.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[1]  као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.

3.3. Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 16. овог закона прописано је да је забрањена дискриминацијау областу рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, док заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива, између осталих и лице које тражи запослење, док је чланом 25. став 1. овог закона забрањена дискриминација због политичких убеђења.

3.5. Законом о раду[3] у члану 18. забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Чланом 36. овог закона је прописано да је приправник лице које први пут заснива радни однос у свом занимању ради оспособљавања за самосталан рад у том занимању, као и да се радни однос приправника заснива на одређено време, до испуњења услова за самосталан рад, а најдуже за период утврђен актом о систематизацији, односно колективним уговором, а најдуже за једну годину. Даље је прописано да по истеку приправничког стажа лице полаже приправнички испит, ако је то актом о систематизацији или посебним прописом предвиђено.

 

3.6. Чланом 62. Закона о социјалној заштити[4] прописано је да се на оснивање и рад установе социјалне заштите примењују одредбе закона којим се уређују јавне службе, ако овим законом није другачије одређено. Чланом 142. став 1. Закона о социјалној заштити је прописано да стручни радници и стручни сарадници у социјалној заштити не могу самостално радити док не обаве приправнички стаж, а стручни радници су дужни да положе и испит за лиценцу. Приправнички стаж могу обављати и стручни радници и стручни сарадници који су ангажовани у својству волонтера, као рад ван радног односа (став 2). Приправнички стаж се изводи по утврђеном програму ради стручног оспособљавања за самостални рад у установи социјалне заштите и код пружаоца услуге социјалне заштите, под непосредним надзором стручног радника односно стручног сарадника (ментора) који има најмање пет година радног искуства у социјалној заштити (став 3). Приправнички стаж за стручне раднике и стручне сараднике у социјалној заштити са стеченим високим образовањем на студијама другог степена, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године траје 12 месеци (став 4). Програм, начин и место обављања приправничког стажа и програм и начин полагања испита за лиценцу прописује министар надлежан за социјалну заштиту (став 7).

 

  1. 7. Правилником о стручним пословима у социјалној заштити[5] у члану 1. је прописано да се овим правилником утврђују стручни послови у социјалној заштити, као и ближи услови и стандарди за њихово обављање. Чланом 4. овог правилника је прописано да основни стручни послови социјалне заштите у зависности од делатности пружаоца услуге, обухватају послове водитеља случаја, васпитача, односно стручног радника за одрасле и старије у домовима за смештај, стручног радника у прихватилишту, саветника за хранитељство и осамостаљивање, стручног радника који пружа услуге у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, персонална асистенција, лични пратилац, предах смештај) и других услуга које подржавају живот у природном окружењу. Чланом 5. овог правилника прописани су услови за обављање ових послова на начин да основне стручне послове социјалне заштите обављају стручни радници: социјални радник, психолог, педагог, андрагог, дефектолог и специјални педагог, који: 1) имају завршене основне струковне студије, основне академске студије и студије другог степена из: социјалног рада, психологије, педагогије, андрагогије, дефектологије или специјалне педагогије; 2) су стекли сертификат о успешно завршеној обуци по акредитованом програму за рад на основним пословима (васпитача, саветника за хранитељство, саветника за осамостаљивање), односно за рад са конкретном корисничком групом (жртве насиља, лица са инвалидитетом, старији); 3) имају лиценцу за обављање основних послова у социјалној заштити, у складу са законом којим се уређује социјална заштита.

 

3.8. Чланом 7. Правилника о приправничком стажу и испиту за лиценцу у социјалној заштити[6] између осталог је прописано да се приправнику одлуком директора установе, односно пружаоца услуге социјалне заштите одређује ментор. Чланом 13. овог правилинка је прописано да приправник у центру за социјални рад стиче знања и вештине за обављање следећих стручних послова, у складу са својом струком: 1) Процена стања, потреба, снага и ризика деце и младих, односно одраслих и старих корисника, као и старатеља, хранитеља и усвојитеља; 2) Израда индивидуалних планова услуга за децу и младе, односно одрасле и старе; 3) Упућивање корисника другим установама социјалне заштите и другим пружаоцима услуга социјалне заштите; 4) Спровођење поступака и одлучивање о правима на материјална давања и пружање услуга социјалне заштите; 5) Спровођење услуга неодложне интервенције, 6) Предузимање мера, покретања судских и других поступака, у складу са законом; 7) Сагледавање ефеката, односно евалуације предузетих услуга и мера заштите; 8) Пословима из области старатељске и породичноправне заштите; 9) Вођењу евиденције и документације о пруженим услугама и предузетим мерама у оквиру своје делатности и у складу са прописима; 10) Иницирање и развијање превентивних и других програма који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана, односно спречавању и сузбијању социјалних проблема у заједници; 11) Обављање и других послова у складу са законом и другим општим актима којима је регулисан рад центра за социјални рад и који су у надлежности центра за социјални рад. Ставом 2. овог члана је прописано да приправник који приправнички стаж обавља у центру за социјални рад у обавези је да од предвиђених 12, односно шест месеци, најмање 30 дана стажа обави у оквиру једне од група услуга социјалне заштите.

 

3.9. Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад[7], у члану 31. прописује да је водитељ случаја стручњак задужен за конкретан случај који процењује и координира поступком процене потреба конкретног корисника, предузима мере и координира предузимање мера у заштити и подршци кориснику, користећи потенцијале центра и других служби и ресурса у локалној заједници.

 

3.10. Правилник о организацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад у члану 10. став 1. тачка 8. прописује да директор одлучује о пријему и престанку радног односа, а у тачки 20. истог члана прописано је да директор доноси одлуку о потреби  заснивања радног односа/врши избор пријављених кандидата. Овај правилник за радно место водитељ случаја прописује услове: дипл. социјални радик, социјални радник, психолог, педагог, специјални педагог, андрагог; затим  радно искуство:  најмање  једна година радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује област социјалне заштите; и посебни услови: знање рада на рачунару; завршена обука по    акредитованом    програму за  водитеља  случаја; лиценца за обављање послова, у складу са законом којим се уређује социјална заштита и прописима донетим на основу закона.

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Имајући у виду предмет притужбе у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Центра за социјални рад приликом пријема у радни однос на одређено време  на радно место дипломирани социјални радник – водитељ случаја по објављеном конкурсу извршио акт дискриминације према подноситељки притужбе, АА на основу политичког убеђења као личног својства.

3.12. Повереник најпре истиче да је предмет притужбе разматран само са аспекта примене антидискриминационих прописа, док евентуалне друге повреде права које се односе на сам конкурс, садржај конкурса, рокове за достављање и сл, односно постојање евентуалних других повреда радноправних прописа није разматрано, имајући у виду да је утврђивање ових повреда у надлежности других органа.

3.13. Повереник даље указује да се у поступцима за заштиту од дискриминације примењује посебно правило о терету доказивања (члан 45. Закона о забрани дискриминације) које правило се примењује и у поступку пред Повереником. Наиме, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога је поднео притужбу извршило акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза лежи на ономе против кога је притужба поднета.

3.14. На основу утврђеног чињеничног стања, Повереник констатује да је Центар за социјални рад преко Националне службе за запошљавање објавио оглас за радно место водитељ случаја – дипломирани социјални радник, у временском трајању од 24.3.2025-23.4.2025. године. У огласу је наведено: врста рада – одређено; број радника – 2; место рада – X; радно искуство – није битно; степен образовања – факултет – VIII степен (4-6 година); образовање – социјални рад и старање.

 

3.15. Повереник даље констатује да је неспорно да се поднситељка притужбе АА пријавила на објављени оглас Центра за социјали рад, као и да је 24.4.2025. године, била у просторијама Центра за социјални рад на разговору са в.д. директорком центра поводом објављеног конкурса за радно место водитељ случаја – дипломирани социјални радник.

 

3.16. Подноситељка притужбе је у притужби навела да је на разговору в.д. директорка питала за њена политичка убеђења и саопштила да је Центар државна институција и да је потребно лице које је лојално. Навела је и да је након тога два пута, електронским дописима покушала да добије информацију да ли су теме које се тичу њених личних уверења, грађанског активизма и вредносних ставова утицале на доношење одлуке.

 

3.17. У свом изјашњењу, в.д. директорка је спорила ове наводе, истичући да су разговори са сваким кандидатом обављени понаособ са обостраним уважавањем, да од кандидата није тражила да се изјасне о политичкој опредељености ни у ком смислу и да је шокирана овим наводима, наводећи да реч „лојалност“ не користи у свом речнику, а речи које су написане у притужби није изговорила. Даље је навела да ни у једном моменту није спомињала „скупове СНС-а, блокадере итд.“ и да није упозната како се изабрани кандидат политички декларише, јер нема времена за такве ствари, нити има права да о томе питa. Такође је навела да је у конкурсу јасно наведено да се тражи водитељ случаја, a не приправник, због чега други кандидати нису примљени, јер нису испуњавали услове који су потребни за водитеља случаја у Центру, док је кандидаткиња која је примљена те услове испуњавала.

3.18. Имајући у виду да у разговору за посао нико други сем подноситељке притужбе и в.д. директорке није присуствовао, као и да су наводи из притужбе и изјашњења противречни, Повереник није могао утврдити шта је тачно конкретном приликом речено. Имајући у виду овакво стање ствари  Повереник је даље ценио разлоге због којих је в.д. директорка Центра за социјални рад одлучила да у радни однос за радно место водитељ случаја прими другу  кандидаткињу, а не подноситељку притужбе.

 

3.19. Из утврђеног чињеничног стања произлази да су услови за радно место – водитељ случаја прописани Правилником о организацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад. Прописани услови су: најмање једна година радног искуства на основним стручним пословима у социјалној заштити, у складу са прописима којима се уређује област социјалне заштите, а од посебних услова прописано је, између осталих, завршена обука по акредитованом програму за водитеља случаја; лиценца за обављање послова, у складу са законом којим се уређује социјална заштита и прописима донетим на основу закона.

3.20. Увидом у прописе из области социјалне заштите (Закон о социјалној заштити, Правилник о стручним пословима у социјалној заштити, Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад, Правилника о приправничком стажу и испиту за лиценцу у социјалној заштити, Правилник о организацији и систематизацији послова у Центру за социјални рад) може се закључити да послови радног места: водитељ случаја подразумевају послове који траже самосталност у раду, те да ови послови спадају у стручне послове у области социјалне заштите и да су законом прописани услови шта лице треба да испуњава да би обављало ове послове. Услови који су прописани су да стручни радник: 1) има завршене основне струковне студије, основне академске студије и студије другог степена из: социјалног рада, психологије, педагогије, андрагогије, дефектологије или специјалне педагогије; 2) да је стекао сертификат о успешно завршеној обуци по акредитованом програму за рад на основним пословима (васпитача, саветника за хранитељство, саветника за осамостаљивање), односно за рад са конкретном корисничком групом (жртве насиља, лица са инвалидитетом, старији); 3) да има лиценцу за обављање основних послова у социјалној заштити, у складу са законом којим се уређује социјална заштита. Такође, анализом прописа који се односе на рад запослених у социјалној заштити (Закон о социјалној заштити, Закон о раду као и правилницима из области социјалне заштите којима је уређен рад и ангажовање запослених) произлази да је приправник лице које не може самостално да обавља посао већ му се одређује ментор, као и да се приликом обављања приправничког стажа утврђује програм, начин и место обављања овог стажа у складу са акотом који прописује министар надлежан за социјалну заштиту. Такође, чланом 142. став 1. Закона о социјалној заштити је прописано да стручни радници и стручни сарадници у социјалној заштити не могу самостално радити док не обаве приправнички стаж, а стручни радници су дужни да положе и испит за лиценцу. Приправнички стаж могу обављати и стручни радници и стручни сарадници који су ангажовани у својству волонтера, као рад ван радног односа (став 2). Приправнички стаж се изводи по утврђеном програму ради стручног оспособљавања за самостални рад у установи социјалне заштите и код пружаоца услуге социјалне заштите, под непосредним надзором стручног радника односно стручног сарадника (ментора) који има најмање пет година радног искуства у социјалној заштити (став 3). Приправнички стаж за стручне раднике и стручне сараднике у социјалној заштити са стеченим високим образовањем на студијама другог степена, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године траје 12 месеци (став 4).

 

3.21. Увидом у биографију која је достављена уз притужбу и увидом у конкурсну документацију која је достављена Поверенику уз изјашњење може се закључити да у тренутку конкурисања подноситељка притужбе није испуњавала услове прописане законом за радно место за које је расписан конкурс. Такође, из конкурсне документације произлази да је кандидаткиња која је примљена у радни однос на одређено време у односу на све остале кандидате једина имала потребно радно искуство, полежену обуку и поднет захтев Комори социјалне заштите за полагање испита за лиценцу са датумом 30.5.2025. године.

Дакле, на основу свих достављених доказа може се закључити да је на радно место водитељ случаја – дипломирани социјални радник примљена кандидаткиња која је једина у складу са прописима из области социјалне заштите могла да испуни прописане услове, због тога се сам пријем у радни однос не може довести у узрочно-последичну везу са политичким убеђењем подносиоца притужбе.

 

3.22. Међутим, с обзиром да се није могао утврдити шта је тачно речено приликом обављања разговора са кандидатима за пријем на одређено време на радно место – водитељ случаја и која су питања постављана кандидатима, Повереник користи прилику да укаже на одредбе Закона о забрани дискриминације којима је забрањена дискриминација на основу политичког убеђења као личног својства, при чему Повереник посебно указује на одредбе овог закона које се односе на дискриминацију у области рада. Наиме, чланом 16. овог закона је прописано да је забрањена дискриминација у областу рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, док заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива, између осталих и лице које тражи запослење. Ставом 3, овог члана је између осталог прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

 

Повереник даље указује да се последњих година уочава све чешће обраћање институцији због дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, у највећем броју случајева у области рада и запошљавања. У овој области уочено је да неретко подносиоци притужби или сведоци истичу да не могу да се запосле јер нису политички активни и не припадају ниједној странци, или су чланови странке која није владајућа, те да због свог различитог става или мишљења бивају распоређени на ниже радно место, чак и отпуштени. Наводе да немају поверења у институције, осећају страх од последица пријављивања, да закон није исти за све јер су појединци „заштићени“, имају моћ одлучивања и „могу слободно да крше законе“, због чега не траже заштиту посебно из разлога што не могу да остану анонимни.[8]

 

Повереник указује да је чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације прописано да  Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима препоруке мера за унапређење равноправности и заштите од дискриминације, док је чланом 48. Пословника о раду Повереника[9] између осталог, прописано да Повереник упућује препоруку мера органима јавне власти и другим лицима, када оцени да је то целисходно с обзиром на околности случаја, као и могућност превентивног деловања, унапређења положаја и заштите од дискриминације.

С обзиром да је Повереник овим поводом већ поступао упутивши препоруку мера Центру за социјални рад града, односно одговорном лицу у овој установи (број 07-00-589/2025-02 од 22.10.2025. године) да у наредном периоду приликом пријема у радни однос води рачуна да се кандидатима не постављају питања која се тичу личних својстава кандидата, а која у складу са чланом 16. Закона о забрани дискриминације не представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла, препорука није поново дата.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Пријемом друге кандидаткиње по објављеном конкурсу за радно место – водитељ случаја у радни однос на одређено време, уместо подноситељке притужбе, Центар за социјални рад није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Сл. гласник РС“ бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 и 95/18

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 24/11 и 117/22 – Одлука УС

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 1/12 и 42/13

[6] „Сл. гласник РС“, број 84/16

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 59/08, 37/10, 39/11 – др. правилник, 1/12 – др. правилник, 51/19, 12/20, 83/22 и 10/25

[8] Редован годишњи извештај о стању у области заштите равноправности за 2024. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[9] „Службени гласник РС“, број 78/24

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon905-25 Мишљење у поступку по притужби због дискриминације на основу политичког убеђења у области рада и запошљавања Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top