бр. 011-00-35/2025-02 датум:  29.10.2025.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника

Министарство одбране је дописом број 1931 – 45 од 23.10.2025. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника (у даљем тексту: Нацрт закона), у поновљеној процедури, са образложењем, и aнализом ефеката закона, ради давања мишљења.

У предметном допису је наведено да су, приликом припреме нацрта Закона, узета у обзир раније добијена мишења надлежних органа, тако да је приложени материјал на одговарајући начин усклађен са предлозима и сугестијама које су оцењене прихватљивим са становишта надлежности Министарства одбране. Анализом достављеног нацрта утврђено је да примедбе које смо доставили на претходни Нацрт, нису усвојене. С озбиром да су примедбоване одредбе идентичне и у последње достављеној верзији Нацрта закона, Повереник понавља и допуњује своје претходно мишљење.

1. Чланом 2. став 1. Нацрта закона дато је значење појмова и наведена су лица која остварују права по овом закону, при чему нису обухваћена лица која имају статус ратних војних инвалида, мирнодопских војних инвалида и цивилних инвалида рата. Имајући у виду да се ради о лицима која су инвалидитет стекла на служењу војног рока, у вези са војним дејствима или на други начин учешћем у оружаним акцијама, да су ова лица у највећем броју случајева лечење започела у оквиру војне здравствене службе, као и да је њихово здравствено стање често дуготрајно нарушено услед стеченог инвалидитета, Повереник је мишљења да је потребно још једном размотрити наведену одредбу у циљу обухватања и ових категорија лица, посебно имајући у виду да Нацрт закона представља свеобухватан пропис којим је обухваћена и здравствена заштита и здравствено осигурање лица на која се закон односи.

2. Такође, у члану 2. Нацрта закона одредбе које су дате објашњавају, тј дефинишу одређене појмове, међу којима су и појмови: у ставу 1. тачка 3) овог члана: осигурано лице и у тачки 10) осигурано лице (осигураник). Имајући у виду исти назив појмова, а различито значење дато у појмовнику, неопходно је још једном размотрити њихово означавање.

3. Појмовник у овом члану не садржи појам здравствене делатности, већ само појам здравствене заштите, супротно верзији Нацрта закона из 2021. године. С тим у вези, Повереник указује да је Нацртом закона прописана примена општих прописа о здравственој заштити и здравственом осигурању, на начин да је чланом 3. овог нацрта прописано само примена начела која су наведена у закону којим се уређује Војска Србије, као и закона којим је уређена област здравствене заштите и здравственог осиграња, док не постоји друга упућујућа норма која се односи и на евентуално друге одредбе ових закона које уређују нпр. задравствену делатност.

4. Одредбама чл. 21-23. Нацрта закона се прописује стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника, према плану школовања и усавршавања здравствених радника и здравствених сарадника. С тим у вези, мишљења смо да приликом доношења овог плана треба имати у виду и мeрe и aктивнoсти којима би се oбeзбeдило укључивaњe и пoдстицaњe рaвнoмeрнe зaступљeнoсти жeнa и мушкaрaцa у програму стручног усавршавања.

5. Одређени број одредаба Нацрта закона (чл. 32 и 34-36.) уређује питања органа и унутрашње организације војноздравствене установе и састава појединих органа у систему војног осигурања (чл. 163,164,165,167. и 170.), као што су, примера ради Управни одбор, Надзорни одбор, разне комисије сл, а одредба члана 34. став 4. Нацрта закона прописује да састав и начин рада стручних органа уређује министар одбране. Имајући у виду антидискриминационе прописе мишљења смо да приликом одређивања састава органа који су предвиђени Нацртом закона треба водити рачуна о равноправној заступљености полова (а имати у виду и представнике других осетљивих група) у свим фазама избора.

6. Чланом 67. став 1. Нацрта закона прописано је да се права из здравственог осигурања не могу преносити нити се могу наслеђивати, док је ставом 2. прописано да новчана накнада која је доспела за исплату, а остала је неисплаћена услед смрти лица обухваћеног задравстеним осигурањем може се наслеђивати. Закон о здравственом осигурању у члану 8. став 1.садржи исту норму као и члан 67. став 1. Нацрта закона међутим у ставу 2. постоје одређене разлике у односу на Закон о здравственом осигурању. Наиме, чланом 8. став 2. Закона о здравственом осигурању је прописано да се изузетно од става 1. овог члана, новчане накнаде које су доспеле за исплату, а остале су неисплаћене услед смрти осигураног лица, односно осигураника добровољног здравственог осигурања могу наслеђивати. Како Нацрт закона не садржи упућујућу норму поставља се питање шта се дешава у случају да је војни осигураник имао и добровољно здравствено осигурање да ли ће се у том случају примењивати Закон о здравственом осигурању који у потпуности уређује овај вид осигурања.
7. У члану 73. Нацрта закона, (ст. 3. и 4.) уређена су права на здравствено осигурање детета које постане неспособно за самосталан живот и рад у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању. Пракса Повереника је показала да је Фонд СОВО у циљу остваривања права детета војног осигураника, које је неспособно за самосталан живот и рад, тумачио тако да је дете могло да оствари право на осигурање под условом продужења родитељског права или потпуним лишењем пословне способности. Имајући у виду овакво стање, сматрамо да је потребно у Нацрту закона додатно преформулисати ову одредбу на начин да остваривање права не буде условљено лишењем пословне способности или продужењем родитељског права које такође подразумева лишење пословне способности. Повереник је у ранијем периоду поднео више иницијатива у којима је указао да институт потпуног лишења пословне способности треба укинути. С тим у вези годинама у својим редовним годишњим извештајима дајемо препоруку да је неопходно унапредити правни оквир изменом прописа који уређују питање лишења пословне способности и старатељства над пунолетним особама уз омогућавање самосталног одлучивања и промоцију способности особа са инвалидитетом. Наиме, Конвенција о правима особа са инвалидитетом^[2] у члану 12. став 2. прописује да државе уговорнице морају да признају да особе са инвалидитетом уживају остварују свој правни капацитет равноправно са другима у свим аспектима живота. Имајући у виду да је потпуно лишење пословне способности доводи до ограничења у остваривању људских права важно је поменути и препоруке Високог комесара Савета Европе, као и Комитета за права особа са инвалидитетом и праксу Европског суда за људска права[3] који пред државе постављају веома јасне захтеве када је у питању регулисање пословне способности особа са инвалидитетом.

8. Одредбом члана 75. Нацрта закона прописано је право на здравствену заштиту других лица, као и обим те заштите. Друга лица, у складу са овим Нацртом закона (члан 2.став 1. тачка 4.) су војник на служењу војног рока, лице у резервном саставу док се налази на војној дужности у Војсци Србије, ученик и кадет војношколске установе и лице на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире. Имајући у виду одредбу члана 79. Нацрта закона (шта обухвата здравствена заштита која се овим законом обезбеђује), и недостајуће образложење члана 75. Нацрта закона, поставља се питање зашто друга лица немају све облике здравствене заштите набројане у члану 79. став 1. Нацрта закона. Повереник скреће пажњу на начела здравствене заштите и здравственог осигурања, као и на неопходност равноправног третмана других лица у односу на кориснике права, а све то у пружању здравственог осигурања и заштите која би се обезбеђивала овим законом. С тим у вези, у члану 76. став 1. Нацрта закона прописано је да друга лица по отпуштању из Војске Србије имају право на здравствену заштиту за повреде или обољења која су добили за време службе у Војсци Србије, која су непосредна последица вршења војне службе, ако то право не остварују по другом основу. Сматрамо да ову одредбу треба прецизирати у смислу да права која би друга лица остварила по другом основу морају бити истог обима и квалитета. У истом смислу треба размотрити и одредбу члана 77. Нацрта закона.

9. Чланом 84. став 1. Нацрта закона прописано је да корисник права за време приватног боравка у иностранству (туристичко путовање и др.) има право на коришћење здравствене заштите на терет средстава здравственог осигурања само у случају хитне медицинске помоћи како би се отклонила непосредна опасност по живот корисника права. Ставом 2. овог члана прописано је да право на коришћење здравствене заштите имају корисници права на здравствену заштиту из члана 83. став 1. и 2. овог Закона, као и корисници права из става 1. овог члана, ако су пре одласка у иностранство добили потврду о коришћењу здравствене заштите у иностранству (у даљем тексту: потврда)“. Поново указујемо, а у вези са овом одредбом, да је у поступку по притужби осигураног лица у складу са Законом о здравственом осигурању уочен проблем код омогућавања услуга дијализе у иностранству на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, током приватног боравка грађана који болују од хроничне бубрежне инсуфицијенције и који због одржавања живота хемодијализу морају да обављају доживотно без обзира да ли се налазе у Републици Србији или у иностранству. Републички фонд за здравствено осигурање обратио се Народној скупштини, Одбору за здравље и породицу, у вези представке Удружења бубрежних болесника и инвалида на кућној дијализи РС – РЕНАЛИС, којом је тражено да се пацијентима на хемодијализном програму омогуће услуге хемодијализе у иностранству, током приватног боравка, на терет РФЗО-а, са наводом да не постоји законска обавеза да РФЗО обезбеди и сноси трошкове осигураним лицима за обављање хемодијализе у иностранству, али да је РФЗО на добровољној основи донео Упутство о обављању хемодијализе у иностранству у складу са својим финансијским могућностима и да су ове активности предузете „док Законом о здравственом осигурању не буде регулисана наведена правна ситуација“. Имајући у виду наведено, мишљења смо да је приликом уређивања питања права корисника приликом приватног боравка у иностранству потребно и наведено имати у виду.

10. Поводом одредбе чл. 92. и 101. Нацрта закона, Повереник указује да су са малим изменама ове одредбе садржане и у Закону о здравственом осигурању (члан 78. и 95. Закона). Поводом примене одредаба чл. 78. и 95. Закона о здравственом осигурању Поверенику се обратила организација цивилног друштва наводећи да се неједнаком применом наведених чланова у пракси, родитељи деце оболелих од ретких болести налазе у правном вакуму и доводе у стање правне несигурности. У допису је такође наведено да се као проблем са применом члана 78. Закона о здравственом осигурању јавља чињеница да ни једна филијала Републичког фонда за здравствено осигурање не примењује наведену одредбу на јединствен начин. Појашњено је да поједине филијале фонда упућују родитеље да се поступак по члану 78. Закона о здравственом осигурању покреће прво пред изабраним лекаром, затим пред првостепеном комисијом РФЗО-а и на крају пред другостепеном комисијом, док је чланом дефинисано само поступање пред другостепеном комисијом РФЗО-а. Дописом је указано да је чланом 95. Закона о здравственом осигурању прописано да се накнада зараде родитељима исплаћује у износу од 100%, док према информацијама којима располаже ова организација родитељи и даље примају накнаду зараду у висини од 65%. Иако су одредбе чл. 92. и 101. Нацрта закона на незнатно другачији начин уредиле ове правне ситуације, с обзиром на материју коју уређује Нацрт закона, опреза ради, указујемо на проблеме које је Закон о здравственом осигурању, на почетку своје примене изазвао у пракси, како бисте, пре утврђивања коначног текста Нацрта закона додатно посветили пажњу њиховом формулисању, односно њиховом образложењу.

11. Такође, иако је оваква одредба садржана у појединим законима као што је Закон о здравственом осигурању Повереник сматра да је уместо термина: „телесно или душевно ометено у развоју“ адекватнија употреба термина: „лице са физичким и менталним инвалидитетом“. Формулација „телесно или душевно ометено у развоју“ је неадекватна и није у складу са домаћим и међународним стандардима, те је треба у будућности напуштати, односно избегавати. С обзиром да је наведени термин употребљен у више одредаба Нацрта закона, наведено треба имати у виду уколико се врши његова измена.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09 и 52/21, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Закон о потврђивању Конвенције  о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[3] Приемра ради у предмету Салонтаји-Дробњак против Србије (представка 36500/05), суд је утврдио две повреде члана 6. став 1. Европске конвенције о људским правима – правичност поступка за делимично лишење пословне способности и право на приступ суду у вези са враћањем потпуне пословне способности. У предметима Shtukaturov против Русије (представка 44009/05) и Alajos Kiss против Мађарске (представка 38832/06) суд је такође заузео јасан став по питању лишења пословне способности

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1165-25 Мишљење на Нацрт закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника