бр. 07-00-00506/2025-02 датум: 23.6.2025.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује јединици локалне самоуправе
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује јединици локалне самоуправе:
– да приликом расписивања конкурса за програме и пројекте који се реализују из буџетских средстава Републике Србије и буџетских средстава јединица локалне самоуправе имају у виду и организације цивилног друштва које су основане у складу са Законом о задужбинама и фондацијама, а како би задужбине и фондације могле да се пријаве на конкурс уколико испуњавају све остале услове конкурса.
Потребно је да о предузетом јединица локалне самоуправе обавести Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности обратила се Фондација „Сос Дечија села Србије“ и указала на неравноправан третман организација цивилног друштва приликом конкурисања за средства из јавних фондова. Наиме, у допису су навели да се на конкурсе органа јавне власти који расписују јавне позиве за финансирање удружења из буџета Републике Србије, међу којима су и органи јединица локалне самоуправе, могу пријавити само удружења која су основана у складу са Законом о удружењима и имају седиште на територији локалне самоуправе која расписује конкурс чиме се искључују фондације, задужбине и други облици организација цивилног друштва.
Наведено потврђују и достављени докази, односно 28 позива на јавне конкурсе за доделу средства из буџета на територији различитих јединица локалних самоуправа, а на којима је као један од обавезних услова који предлагач програма/пројекта мора да испуни, да удружење буде регистровано у складу са Законом о удружењима.
Повереник пре свега указује да Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[2]
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. овог Закона прописано је су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства.
Чланом 38. Закона о удружењима[4] прописано је да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења, а који су од јавног интереса, обезбеђују у буџету Републике Србије. Ставом 3. истог члана прописано је да се под програмом од јавног интереса из става 1. овог члана нарочито се сматрају програми у области: социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите, заштите лица са инвалидитетом, друштвене бриге о деци, заштите интерно расељених лица са Косова и Метохије и избеглица, подстицање наталитета, помоћи старима, здравствене заштите, заштите и промовисања људских и мањинских права, образовања, науке, културе, информисања, заштите животне средине, одрживог развоја, заштите животиња, заштите потрошача, борбе против корупције, као и хуманитарни програми и други програми у којима удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе, док је ставом 4. прописано да влада уређује ближе критеријуме, услове, обим, начин, поступак доделе, као и начин и поступак враћања средстава из става 1. овог члана, уколико се утврди да удружење добијена средства не користи за реализовање одобрених програма. На крају, одредбом члана 5. прописано је да се одредбе ст. 1-4. овог члана сходно се примењују и на средства која се удружењима додељују из буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, док је ставом 6. да удружења која су из буџета Републике, односно аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе добила средства за реализовање програма од јавног интереса најмање једанпут годишње чине доступним јавности извештај о свом раду и о обиму и начину стицања и коришћења средстава и тај извештај достављају даваоцу средстава.
Закон о задужбинама и фондацијама[5] у члану 46. прописује да се средства за подстицање програма или недостајући део средстава за финансирање програма које остварују задужбине основане ради остваривања општекорисног циља и фондације обезбеђују у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе под условима и на начин прописан законом којим се уређује рад удружења и обезбеђивање средстава удружењима за реализовање програма од јавног интереса.
Уредбом о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средства за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења[6] уређују се услови, критеријуми, обим, начин, поступак доделе, као и начин и поступак враћања средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења, а који су од јавног интереса.
Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2030. године[7] дефинише да се организацијама цивилног друштва сматрају удружења, фондације и посебан тип задужбине основане ради остваривања општекорисног циља, сагласно прописима којима се уређује њихово оснивање и деловање. Фондације и задужбине су у највећем броју концентрисане у Београдском региону (560), Јужно-бачком (129), Северно-бачком (29), Шумадијском (24), док је значајно мањи број присутан у регионима јужне и источне Србије. У више од половине општина/градова Републике Србије није регистрована ниједна фондација или задужбина, а у већини општина у којима постоје фондације/задужбине, тај број је испод 1% у односу на укупан број у Републици Србији, што указује да се ради о недовољно искоришћеном облику организовања грађана у Републици Србији, иако фондација може бити једноставнији начин организовања у поређењу са удружењима, с обзиром на број лица потребан за њено оснивање, односно управљачка права оснивача. У складу са Законом о удружењима, регистровано удружење може да аплицира за јавна средства из буџета Републике Србије. Средства се по правилу додељују након, од стране државних органа претходно дефинисаног програма од јавног интереса, спроведеног јавног конкурса и закљученог уговора о реализовању одобрених програма. Закон о удружењима одређује се који се програми имају сматрати програмима од јавног интереса, али не у numerus clausus маниру већ у виду инструктивне норме за органе јавне управе, што представља добро решење јер се не поставља ограничење у погледу области деловања. Задужбине и фондације могу на исти начин као и удружења грађана аплицирати за јавна средства из буџета Републике Србије.
Када је реч о режиму јавног финансирања организација цивилног друштва значајно је навести и основне препреке идентификоване у претходном периоду. Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења изричито се односи на удружења, али не и на задужбине и фондације, што доводи до рестриктивног тумачења од стране органа јавне управе, иако су општекорисни циљеви исти. Затим, јавно финансирање организација цивилног друштва није у довољној мери повезано са приоритетима јавне политике, односно везано за националне стратегије, постављене стратешке циљеве и секторске политике. Пракса суфинансирања програма и пројеката недовољно је развијена, указујући на недовољну међусобну координацију јавне управе и/или других донатора у процесу планирања пројеката организација цивилног друштва.
Акционим планом за период 2025–2026. године за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022–2030. године[8] препознати су општи циљ и 4 посебна циља. Наиме као општи циљ Стратегије: оснажени постојећи и уведени нови механизми за стварање подстицајног окружења за деловање организација цивилног друштва, а посебни циљеви: 1) обезбеђење већег укључивања цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима власти; 2) унапређење транспарентног финансирања и одрживост цивилног сектора; 3) обезбеђење већег учешће организација цивилног друштва у социо-економском развоју и деловање у складу са начелима одрживог развоја; 4) обезбеђење већег учешћа организација цивилног друштва у процесу европских интеграција. Даље као мере ради унапређивања транспарентног финансирања и одрживости цивилног сектора наведене су: 1) унапређење подстицајног нормативног оквира и административних пракси за транспарентност финансирања и финансијску одрживост; 2) унапређење кадровских и стручних капацитета јавне управе за планску и транспарентну доделу, праћење и евалуацију доделе буџетских средстава намењених за програме и пројекте организација цивилног друштва и остварености постављених циљева; 3) унапређење стручних капацитета организација цивилног друштва за транспарентно управљање додељених буџетских средстава.
У оквиру Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2022-2026. године[9] указано је у оквиру анализе проблема на неразвијеност и неравномерну територијалну распоређеност услуга социјалне заштите у заједници. Наведено је да услуге социјалне заштите у заједници не прате потребе корисника, с обзиром на то да нису у довољној мери развијене, нити су равномерно заступљене на територији Републике Србије. Упоређујући претходне године може се констатовати да је ситуација чак и нешто неповољнија. Већина услуга бележи мањи или већи, али констнтан пад распрострањености. Разлог томе пре свега треба тражити у нестабилним изворима финансирања, али и недовољном разумевању локалних самоуправа за неопходност развоја услуга социјалне заштите. Њихова недовољна развијеност по броју, садржају, обухвату корисника и територији, основни је разлог константно високог броја корисника домског смештаја за особе са инвалидитетом, посебно лица са интелектуалним и менталним тешкоћама. Пракса Повереника потврђује ове налазе и указује да грађани у појединим јединацама локалне самоуправе не могу уопште да остваре поједине услуге социјалне заштите или не могу да их остваре у континуитету. Не треба заборавити чињеницу да је у складу са Законом о социјалној заштити, социјална заштита дефинисана као организована друштвена делатност од јавног интереса чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву појединаца и породица, као и спречавање настајања и отклањање последица социјалне искључености[10]. Такође, истим законом је прописано да су услуге социјалне заштите активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да ове особе самостално живе у друштву. Дакле, неспорно је да су корисници услуга социјалне заштите особе којима је потребна подршка да се у потпуности интегришу у друштво и које без ове врсте подршке су и у већем ризику од дискриминације. Имајући у виду важност услуга социјалне заштите неопходно је да удружења, фондације и други облици организовања могу да аплицирају на пројекте јединица локалних самоуправа којима се обезбеђује остваривање јавног интереса.
Стога је од велике важности да се организацијама цивилног друштва које су основане у складу са Законом о задужбинама и фондацијама омогући да на исти начин као и друге организације цивилног друштва аплицирају за пројекте који су од изузетне важности за све грађане.
Сагласно свему наведеном, Повереник указује да постојећи правни оквир омогућава правичан третман свих организација цивилног друштва. Из прописа произлази да Закон о задужбинама и фондацијама садржи упућујућу норму на Закон о удружењима којима се уређује рад удружења и обезбеђивање средстава удружењима за реализовање програма од јавног интереса, па самим тим и на Уредбу донету на основу Закона о удружењима.
Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује јединици локалне самоуправе препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације да приликом расписивања конкурса за програме и пројекте који се реализују из буџетских средстава Републике Србије и буџетских средстава јединица локалне самоуправе имају у виду и организације цивилног друштва које су основане у складу са Законом о задужбинама и фондацијама, а како би задужбине и фондације могле да се пријаве на конкурс уколико испуњавају све остале услове конкурса.
Јединица локалне самоуправе обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, у року од 30 дана од дана пријема овог дописа.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] члан 21. Устава Републике Србије „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21
[3] члан 2.
[4] „Службени гласник РС“, бр. 51/2009, 99/2011 – др.закони и 44/2018 – др. закон
[5] Службени гласник РС“, бр. 88/2010, 99/2011 – др. Закон и 44/2018 – др. закон
[6] „Службени гласник РС“, бр. 16/18
[7] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2022/23/2#
[8] „Службени гласник РС“, број 6/2025
[9] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2022/12/1
[10] члан 4. Закона о социјалној заштити
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
541-25 Препорука мера свим ЈЛС ради обезбеђивања једнаких услова за учешће задужбина и фондација на конкурсима 
