628-24 Поступак поводом дискриминације по основу чланства у синдикалној организацији • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-551/2024-02 датум: 23.4.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА из … (у даљем тексту: подноситељка притужбе) поднела против ББ, директорке Школе ВВ у ... (у даљем тексту: директорка) због дискриминације по основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама. У притужби и допунама притужбе између осталог, наведено је да подноситељка притужбе ради у школи као наставница, да је директорка не укључује у комисије за ванредне испите у којима би наставници требало да се смењују; да не признаје успех ученика подноситељке притужбе приликом додељивања градских награда; да јој је неоправдано смањила фонд часова солфеђа позивајући се на решење о четрдесеточасовној радној недељи; да је као представница синдиката обавестила директорку о одлуци о обустави наставе у мају 2024. године и да је након тога била позвана у њену канцеларију којом приликом је од стране директорке била „оптужена за злоупотребу колега“, да ју је током разговора „омаловажавала и вређала, као и да је, поред ње, директорка позивала и друге чланове синдиката појединачно или у паровима скрећући им пажњу „да размисле коме су указали поверење“, „уз помињање листи које се налазе у полицији“ и на којима су и њихова имена и уз упозорење због поверења које су указали подноситељки притужбе избором за координаторку синдикалне организације. У изјашњењу и допунама изјашњења, директорка је између осталог навела да приликом бирања чланова комисије за ванредне испите није могуће да током године сви запослени буду одређени за чланове комисије, да је подноситељка притужбе више пута у ранијем периоду била члан наведене комисије, да директор школе и Педагошки колегијум воде рачуна о томе да сваки ученик и наставник буде награђен и похваљен од стране школе, да се на листи ученика и екипа основних и средњих школа који су освојили једно од прва три места на републичком и међународном такмичењу јасно види да се као ментор појављује и подноситељка притужбе, да су у школи до недавно постојале две синдикалне организације, да одлука синдиката да његови чланови обуставе рад није донета у складу са законом, да је на разговор у њену канцеларију насумично позвала неке од запослених који су чланови наведеног синдиката, као и да су то углавном били запослени који су тог дана радили у школи, а све ради добијања потребних информација неопходних за планирање рада школе, као и да ниједан од запослених који је члан наведеног синдиката није претрпео последице приликом или након завршеног разговора са директорком. С тим у вези, Повереник напомиње да се ограничио на испитивање евентуалне повреде антидискриминационих прописа када је реч искључиво о AA, имајући у виду да је притужбу поднела у своје име, а не у име синдиката или његових чланова. Такође, Повереник није анализирао евентуалне повреде других прописа, укључујући законитост (најаве) штрајка и достављање личних података чланова синдиката Школској управи, јер наведено није у надлежности Повереника. Након спроведеног поступка, увидом у доказе констатовано је да је подноситељка притужбе, почев од школске 2021/2022. године, закључно са школском 2024/2025. годином у фонду часова имала часове солфеђа, и то у приближном обиму у текућој за претходну школску годину. Поред тога, Повереник указује да је релевантним одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, директор установе овлашћен да одлучује о правима, обавезама и одговорностима запосленог, те да у том смислу нема доказа да је директорка, приликом одлучивања о правима, обавезама и одговорностима подноситељке притужбе, а у вези са одређивањем фонда и структуре часова, своје поступање заснивала на неком личном својству подноситељке притужбе. Такође, што се тиче награђивања ученика и ђака, у годишњим извештајима школе за школску 2022/2023. и 2023/2024. годину, наведено је да су одређене награде и признања додељиване, између осталих, како ђацима подноситељке притужбе тако и подноситељки притужбе. Подноситељка притужбе је саопштила надлежнима у школи и свим запосленима тек почетком 2024. године да је синдикални представник синдиката, те је самим тим очигледно да поступање директорке, у вези са одређивањем фонда часова, одлучивањем о награђивању ђака и наставног особља, као и са одређивањем чланова комисије за ванредне испите за школску 2021/2022, 2022/2023. и 2023/2024. годину не може бити у узрочно – последичној вези са чланством у синдикалној организаицији или са чињеницом да је подноситељка притужбе представница синдиката у школи. Са друге стране, што се тиче навода подноситељке притужбе да је као представница синдиката, била позивана у канцеларију код директорке, те да је директорка вршила притисак на њу и на остале чланове синдиката због претходно најављене, али неспроведене обуставе рада од 16.5.2024. године, Повереник је након узимања изјава од предложених сведока констатовао да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације. Свих пет предложених сведока потврдило је наводе из притужбе, односно, да их је директорка као чланове синдиката звала у своју канцеларију на разговор, седам дана након штрајка који је требало да буде одржан 16. маја 2024. године. Сведоци су навели да је директорка између осталог наводила „да су тешка времена“ и да треба да „пазе коме дају поверење“, те да су „злоупотребљени“ или „искоришћени“ алудирајући на подноситељку притужбе. На основу изјава сведока, може се закључити да је директорка о подноситељки притужбе говорила у негативном контексту, нарушавајући њен углед и кредибилитет, стварајући тиме непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за подноситељку притужбе на њеном радном месту, односно у школи, на основу чега је подноситељка притужбе стављена у неоправдано неповољнији положај, само због чињенице што је овлашћена представница синдиката. Из тога се може закључити да је директорка своје коментаре искључиво базирала на личном својству подноситељке притужбе – чланству у синдикалној организацији, те да не би на тај начин говорила о њој да није представница синдиката. Неопходно је и указати да се овакво поступање директорке одиграло седам дана након датума када је требала бити организована обустава рада у школи, која није ни одржана, што додатно потврђује да је описано поступање директорке имало за циљ да створи непријатељско и понижавајуће окружење на радном месту за подноситељку притужбе, само због чињенице да је овлашћена представница синдиката у школи. Повереник посебно указује да непримерен утицај директорке у конкретном случају представља и чињеница да је свим сведоцима, члановима синдиката било предочено да су њихова имена, заједно са подацима подноситељке притужбе „прослеђена полицији“, односно Школској управи, што такође представља непримерен утицај на сведоке и подноситељку притужбе у погледу њиховог синдикалног деловања. Неопходно је указати и да директорка у изјашњењу и допунама изјашњења није доставила ни један доказ који би оповргао наводе подноситељке притужбе у наведеном делу. Након спроведеног поступка, применом одредба члана 45. Закона о забрани дискриминације, поводом навода из притужбе који су се односили на поступање директорке према подноситељки притужбе у вези са чланством у синдикату и њеним синдикалним деловањем након 16.5.2024. године када је био најављена обустава рада, Повереник је донео мишљење да су повређене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. ББ је препоручено да подноситељки притужбе упути писано извињење што је својим изјавама о њеном синдикалном деловању повредила њену личност и достојанство и створила непријатељско и понижавајуће окружење.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из …. Притужбу је поднела против ББ, директорке Школе ВВ (у даљем тексту: директорка), због, како је наведено, дискриминације по основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и „дискриминације на раду, неправедног понашања“.
- У притужби је, између осталог, наведено:

– да подноситељка притужбе ради у школи као наставница, да директорка подноситељку притужбе не укључује у комисије за ванредне испите, у којима би наставници требало да се смењују, већ да су у комисијама углавном наставници који су њој блиски;

– да директорка не признаје успех ученика подноситељке притужбе и ускраћује их приликом додељивања градских награда, док ученике својих пријатеља награђује, иако имају знатно мање поена од ученика подноситељке притужбе;

– да је подноситељка притужбе више пута на седницама Наставничког и Стручног већа предлагала да награду „ђака месеца“ у складу са Правилником о награђивању ученика добије једна њена ученица, која је освојила највише награда у претходној школској години, али да су њени предлози увек одбијани;

– да њени ученици, који су освојили прве награде на Републичком и међународним такмичењима нису узети у обзир приликом награђивања код градоначелника и нису награђени новчаним износом;

– да је подноситељка притужбе представница синдиката, као и да је у тренутку када је обавестила директорку о одлуци о обустави наставе у мају 2024. године, била позвана у директоркину канцеларију, као и да је том приликом од директорке била „оптужена за злоупотребу колега“;

– да су, поред подноситељке притужбе, били позвани и други чланови синдиката појединачно или у паровима и њима је том приликом „скренута пажња да размисле коме су указали поверење“. Подноситељка притужбе сматра да наведено представља директоркин неоснован напад на њен рад у синдикату;

– да колеге које су биле позване на разговор код директорке могу посведочити о навденом.

Уз притужбу, достављено је следеће: 1) Листа ученика и екипа основних и средњих школа који су освојили једно од прва три места на Републичком и Међународном такмичењу под покровитељством Министарства просвете Републике Србије за школску 2023/2024. годину; 2) Годишњи извештај о раду Школе за школску 2023/2024. годину и 3) Извод из ранг листе такмичења …
Повереник за заштиту равноправности је подноситељки притужбе упутио допис бр. 07-00-551/2024-02 од 30.9.2024. године, којим је од подноситељке притужбе захтевао да притужбу допуни тако што ће доставити доказе којима поткрепљује наводе изнете у притужби, тј. доказе којима чини вероватним да је поступање директорке у узрочно – последичној вези са њеним личним својством наведеним у притужби, затим, да прецизира да ли је директорка чланица истог или неког другог синдиката, те да достави податке о адресама сведока које је у притужби навела да могу да потврде њене наводе из притужбе, а како би Повереник могао да упути захтев за давање изјаве на околности наведене у притужби.
Подноситељка притужбе је благовремено доставила допуну, у којој је између осталог навела:

да сматра да искључивање из комисија за ванредне испите у којима није била последњих осам рокова сматра непримереним и дискриминаторним, с обзиром на њене квалификације и искуство, као и остварене резултате у претходном периоду;
да јој је директорка безразложно одузела фонд часова солфеђа, одбијајући да да писмену потврду за такво поступање, „позивајући се на решење о четрдесеточасовној радној недељи;
да су, поред синдикалне организације чији је подноситељка притужбе представник, у школи заступљена још три синдиката, да се никада није десило да неки представник синдиката буде позван на разговор са полицијом, као што је то био случај са подноситељком притужбе, да је полицајац тражио тада информације у вези са најављеном обуставом рада, као и да је након тога уследило позивање и других колега од стране директорке „уз помињање листи које се налазе у полицији“ и на којима су и њихова имена, уз упозорења због поверења које су указали подноситељки притужбе, избором за координаторку синдикалне организације;
да је директорка, пре него што је изабрана на ту функцију, била вишегодишња представница друге синдикалне организације, да негативне изјаве које директорка шири о подноситељки притужбе као представници друге синдикалне организације стварају неповољну атмосферу и подривају њен ауторитет као координаторке, као и да се до сада никада није десило да неки директор опструише представнике синдиката у свом деловању;
да је директорка одбила да достави одређене копије записника са седница, које је подноситељка притужбе намеравала да користи као доказ у поступку, иако подноситељка притужбе сматра да се ради о информацијама од јавног значаја.

Уз допуну притужбе, достављени су подаци о предложеним сведоцима. Од прилога, између осталог, достављено је: 1) Копија Решења о одбијању захтева за приступ информацијама од јавног значаја од 7.10.2024. године; 2) Копија одговора на захтев од 7.10.2024. године и 3) фотографије електронске преписке.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директорке. Такође, Повереник је упутио захтеве за давање изјаве лицима која су предложена као сведоци у поступку
У изјашњењу директорке, између осталог, наведено је:

– да се ванредни испити организују у три испитна рока, као и да приликом бирања чланова комисије није могуће да током године сви запослени буду одређени за чланове комисије имајући у виду да број запослених са истим степеном и звањем износи 28;

– да је подноситељка притужбе више пута у ранијем периоду била члан наведене комисије, што је и сама потврдила;

– да директор школе као руководилац, уз Тим за подршку ученицима и Педагошки колегијум, води рачуна о томе да сваки ученик и наставник буде награђен и похваљен од стране школе;

– да се на листи ученика и екипа основних и средњих школа који су освојили једно од прва три места на републичком и међународном такмичењу под покровитељством Министартва просвете за школску 2023/24. годину утврђена од стране Комисије за доделу награда ученицима основних и средњих школа на територији Града … на седници одржаној дана 24.6.2024. године, која је споменута у притужби, јасно види да се као ментор појављује и подноситељка притужбе;

– да је Школа ВВ у јуну 2024. године по први пут организовала заједнички концерт најуспешнијих ученика и да су том приликом додељене похвалнице и књиге за постигнуте резултате у школској 2022/23. години и да је сваки ученик који је постигао резултат без обзира на ранг тј. ниво такмичења био награђен;

– да је подељено укупно 100 похвалница и књига, као и да су се међу похваљеним и награђеним ученицима налазили и ученици подноситељке притужбе;

– да су у школи до недавно постојале две синдикалне организације – Синдикат … који је придружени члан Синдиката … и Унија …, који своје активности несметано обављају, а чији рад је регулисан законима и подзаконским актима;

– да је скоро укључен и трећи синдикат … који је октобра месеца 2024. године поднео захтев бр. … од … године ради утврђивања репрезентативности, а по чијем захтеву је школа донела Решење бр. … од … године којим је утврђена репрезентативност у складу са одредбама Закона о раду;

– да је наведеном синдикату одобрено од школе као послодавца одржавање промотивне скупштине дана … године и да директорка сматра да је улога синдиката неопходна и значајна за остваривање права радника;

– да је одредбама Закона о основама система образовања и васпитања утврђено да наставнику, васпитачу и стручном сараднику, сваке школске године, директор решењем утврђује статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и поделе часова за извођење обавезних предмета и изборних програма и активности, у складу са планом и програмом наставе и учења, као и да структуру и распоред обавеза наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру радне недеље утврђује установа годишњим планом рада;

– да из ових одредаба закона произлази да се „не може нешто подразумевати ако законом и подзаконским актом није на тај начин уређено, нити се може успоставити одређена пракса приликом израде годишњег плана рада и поделе часова за извођење обавезних предмета и изборних програма и активности“;

– да се наставни часови не могу одузети, како је то наведено од подноситељке притужбе, нити се могу присвојити, већ се сваке године врши њихова расподела ради бољег функционисања школе и унапређења квалитета рада и наставе, те да никаквих намера друге врсте од стране директора или управе школе није било.

Уз изјашњење достављени су следећи докази: 1) Правилник о испитима у Школи ВВ; 2) Правилник о ванредним ученицима; 3) Записник са састанка педагошког колегијума одржаног … бр. ..; 4) Записник са састанка педагошког колегијума бр. …од … године; 5) Записник са састанка педагошког колегијума од … године; 6) Правилник о похваљивању и награђивању ученика, наставника и осталих запослнених Школе ВВ бр. … од …; 7) Правилник који регулише критеријуме којима се предлажу ученици и наставници за награде које додељује градоначелник Града … и за друге сличне прилике; 8) Службени гласник Града … бр. … од … године; 9) Извод из листе ученика; 10) Годишњи извештај о раду Школе ВВ за школску 2022/23. годину; 11) Годишњи извештај о раду Школе ВВ за школску 2023/24. годину; 12) Захтев за утврђивање репрезентативности синдикату поднет Школи ВВ бр. … од … године; 12) Решење Школе ВВ о утврђивању репрезентативности синдикату бр. … од … године; 13) Електронски допис АА упућен директорки од … године; 14) Правилник о степену и врсти образовања наставника, стручних сарадника и помоћних насатвника у стручним и уметничким школама у подручју рада Култура, уметност и јавно информисање и 15) Правилник о степену и врсти образовања наставника у … школи.

Имајући у виду наводе изнете у изјашњењу, Повереник за заштиту равноправности је директорки упутио допис бр. 07-00-551/2024-02 од 25.11.2024. године, којим је од директорке затражено да своје изјашњење допуни, тако што ће образложити из ког разлога су чланови синдиката, међу којима је била и подноситељка притужбе, били позвани у њену канцеларију након што јој је достављен списак чланова синдиката који су подржали штрајк који је био најављен у мају 2024. године, имајући у виду да је у притужби наведено да је подноситељка притужбе у тренутку када је директорку обавестила о одлуци о обустави наставе у мају месецу 2024. године, била позвана у њену канцеларију и да је том приликом била „оптужена за злоупотребу колега“. Такође, од директорке је затражено да достави записнике са наставничких већа и седница на које се подноситељка у притужби позива.

Директорка је доставила допуну изјашњења у којем је између осталог наведено:

да одлука синдиката да његови чланови обуставе рад није донета у складу са законом из разлога што није благовремено достављена послодавцу, односно да је одлука достављена само један дан пре најављене обуставе рада;
да је на разговор у њену канцеларију насумично позвала неке од запослених који су чланови наведеног синдиката, као и да су то углавном били запослени који су тог дана радили у школи, а све ради добијања потребних информација неопходних за планирање рада школе;
да ниједан од запослених који је члан наведеног синдиката није претрпео последице приликом или након завршеног разговора са директорком;
да у конкретном случају не постоји акт дискриминације према подноситељки притужбе из разлога што би њено поступање као директорке остало непромењено без обзира који је синдикат или чланови синдиката у питању.

У прилогу је достављено следеће: 1) Одлука синдиката од … године; 2) Списак чланова синдиката Школе ВВ; 3) Записник са седнице наставног већа бр. … одржане 26.12.2023. године; 4) Записник са седнице наставног већа бр. … одржаног 9.4.2024. године и 5) записник са састанка педагошког колегијума бр. … од 12.6.2024 године.

Повереник је, ради додатног разјашњења чињеничног стања у конкретном случају, дописом од 25.12.2024. године захтевао од директорке да своје изјашњење допуни, тако што ће образожити: 1) Да ли су запослени који су били позвани у њену канцеларију били искључиво чланови синдиката; 2) Да ли су на разговор у њену канцеларију дана 23.5.2024. године били позвани и запослени који су припадници неког другог синдиката, имајући у виду да је директорка у изјашњењу бр. … од 8.11.2024. године навела да су у школи до недавно постојале две синдикалне организације; 3) На који начин, односно, на основу којих критеријума је вршила избор запослених који су били позвани на разговор у њену канцеларију, имајући у виду да је директорка навела да је насумично позвала неке од запослених; 4) Да достави доказе ко је све од запослених наведеног дана био у школи и 5) Да ли су запослени који су тог дана били у школи чланови неког од три синдиката за које je наведено да у школи постоје.

У новој допуни изјашњења, дирекорка је између осталог навела:

да са колегама независно од тога ком синдикату припадају свакодневно остварује контакт и обавља на десетине разговора који су везани за рад школе, због чега не може да каже да је дана 23.5.2024. године разговарала искључиво са свим или појединим члановима синдиката;

да је наведени датум био пре више од пола године и да не може са сигурношћу да тврди да је 23.5.2024 године разговарала са члановима било ког синдиката, с обзиром на то да у оквиру школе осим евиденције доласка на посао не постоји пракса вођења евиденције ко улази у управу, односно у канцеларију директора и обавља одређену врсту формалног или неформалног разговора;

да сматра да би оваква врста евиденције створила притисак и задршку код колега да се обрате одговорном лицу за било какве недоумице;

да свакодневно у њену канцеларију позива колеге на разговор, зависно од тога шта представља проблематику тог дана, са циљем да се пронађе заједничко решење, да се у њеној канцеларији на недељном нивоу одржавају и састанци разредних старешина, али и састанци које колеге затраже самоиницијативно, као и да не постоји критеријум на основу кога колеге долазе на разговор код директорке;

да је у школи запослено преко сто људи и да су више од 70% запослених чланови синдиката, да синдикат у мају 2024. године није био регистрован код послодавца, као и да је репрезентативност овог синдиката утврђена Решењем бр. … од 30.10.2024. године, након поднетог захтева бр. … од 15.10.2024. године;

да је директорка, иако наведни синдикат није био регистрован у Школи, омогућила да се свакодневно одрже састанци представника синдиката у сали Школе, упркос чињеници што синидикат није био регистрован, како би подржала своје колеге и подстакла позитивну атмосферу и слободу избора, као и да осим чињенице што синдикат није био репрезентативан, није имао ни представника у Школи, због чега школа није била обавештена о њиховом постојању, нити о члановима до дана 14.5.2024. године, када су доставили одлуку о обустави рада;

да је право сваког запосленог да буде члан било ког синдиката, а да се директорка у такве одлуке не меша, те да да ни један запослени није имао последице било какве врсте на основу чланства у синдикату.

Повереник је, у новом допису упућеном директорки, указао на наводе подноситељке притужбе да су 23.5.2024. године у канцеларију директорке били позвани и други чланови синдиката појединачно или у паровима, као и да је директорка, након обављеног разговора, а поводом најаве обуставе од 16.5.2024. године, саставила списак чланова синдиката и доставила га Школској управи, након чега је Школска управа „по службеној дужности, тај списак проследила Полицијској управи …“. Због наведеног, од директорке је затражено да достави допис којим се обратила Школској управи поводом највљене обуставе, као и да наведе из ког разлога је овај допис упутила Школској управи. Поред тога, упућен је допис руководиоцу Школске управе у … са захтевом да, ради правилног и потпуог утврђивања чињеничног стања у поступку, достави допис обраћања директорке Школској управи, уколико се директорка претходно обраћала овој институцији. Подноситељка притужбе је дописом Повереника од 31.1.2025. године, обавештена о наводима из изјашњења и допуна изјашњења директорке, те је позвана да притужбу допуни тако што ће се изјаснити да ли је због свог чланства у синдикату трпела одређене последице од руководилаца у школи, као и да ли су синдикалној организацији чији је представник дате просторије и да ли су обезбеђени законски услови за рад.

Руководилац Школске управе… доставио је Поверенику одговор од 6.2.2025. године, у којем је између осталог, наведено да Школска управа није упутила Школи ВВ, нити било којој другој образовно – васпитној установи, захтев за достављање података о личности, односно спискове чланова синдиката који су обуставили наставу и никада личне податке и спискове није достављала Полицијској управи …, имајући у виду чињеницу да ниједним законом и подзаконским актом није прописана обавеза Школске управе за давање наведених података. Даље, наведено је да је Школска управа …, на захтев Министарства просвете, упутила електронским путем допис свим школама са територије из своје надлежности за унос збирних података о обустави рада у школама за 16.5.2024. године, са табелом која не садржи податке о личности, да је на основу прикупљених података доставила Министарству просвете обједињену табелу са збирним бројем школа у којима је обустављена настава, као и да је директорка самоиницијативно доставила Школској управи на мејл допис и одлуку синдиката о обустави рада, са списком чланова, као да Школска управа овај допис са списком чланова није достављала ни једној институцији, укључујући Полицијску управу у … . У прилогу дописа, достављен је допис Школске управе од 16.5.2024. године, који је упућен електронским путем свим школама са територије своје надлежности, допис Школске управе Министарству просвете од 16.5.2024. године, као и допис директорке који је електронским путем упућен Школској управи, са одлуком о обустави рада синдиката и списком чланова наведеног синдиката у школи.

Подноситељка притужбе је, у својој допуни од 20.2.2025. године, навела да су наставници, почев од фебруара 2024. године, почели да се учлањују у синдикалну организацију чији је она представник, да је највећи број чланова учлањен баш у фебруару 2024. године, да је 16.5.2024. године, када је била најављења обустава наставе, помоћница директорке позвала подноситељку притужбе у директоркину канцеларију у 8 часова и 15 минута на разговор, да је у директоркиној канцеларији већ био полицијски службеник, што указује да је директорка већ била упозната са чињеницом да је подноситељка притужбе представница синдиката, као и да је током разговора „омаловажавала и вређала“. Даље, подноситељка притужбе је навела да је директорка 16.9.2024. године забранила коришћење службеног мејла у сврху синдикалног организовања, називајући то злоупотребом службене имејл адресе, при чему истиче да је такав вид синдикалне комуникације претходно био дозвољен, нарочито када су друге синдикалне организације у питању. Такође, подноситељка притужбе је навела да директорка није хтела да се придружи једином организованом састанку чланова синдиката 26.9.2024. године, „али да је за време трајања састанка била у својој канцеларији, а у 21 час је дошла да опомене да је радно време теткица до 21 час“. На крају, подноситељка притужбе је додала да је на састанку Школског одбора, на којем је присуствовала као представница репрезентативног синдиката (од 15.10.2024. године), поставила питање око утрошка одређених финансијских средстава, а да је директорка „грубо опоменула“ да је подноситељка притужбе само представник синдиката и да нема право да износи мишљење и да дискутује. Поред тога, подноситељка притужбе је навела да је добила обавештење Просветне инспекције о ванредном инспекцијском надзору од 31.1.2025. године, при чему се не може закључити поводом чега је спровођен овај надзор нити каква је одлука донета поводом тога.

У последњој допуни изјашњења директорке од 20.2.2025. године, између осталог, наведено је да директорка „није сачинила никакав списак запослених већ да је предметни списак самог синдиката достављен школи заједно са предметном одлуком о обустави рада“, да је такав документ прослеђен Школској управи, али да није сачињен од директорке, да директорка сматра да је у складу са релевантним одредбама Закона о основама система образовања и васпитања одговорна за законитост рада и успешно обављање делатности установе, као и да за свој рад одговара министру и органу управљања. Посебно је истакнуто да су школске управе организационе јединице Министарства просвете, науке и технолошког развоја и да имају задатак да пружају оперативну и стручну подршку школама, да врше стручно – педагошки надзор у установама, спољашње вредновање квалитета рада установа и сл, те да се због наведеног, школска управа обавештава о свим атипичним ситуацијама које се дешавају у установи – школи, а које утичу на остваривање развоја образовања и васпитања. Такође, директорка је истакла и да сматра да се најава обуставе рада и самим тим губитак редовне наставе у школи свакако може подвести под радњом која утиче на остваривање развоја образовања и васпитања, квалитет образовања и сл, те да је због тога проследила одлуку синдиката о обустави рада Школској управи у …. У прилогу је достављена копија мејла којим је Школска управа … обавештена о најављеној обустави рада.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у копију Потврде Школе бр. … издате на захтев подноситељке притужбе од 30.10.2024. године, утврђено је да је подноситељка притужбе у школској 2021/2022. години предавала наставни предмет Солфеђо, у другом разреду основне музичке школе (три групе), у четвртом разреду основне музичке школе (две групе), у другом разреду средње музичке школе (вокално – инструментални одсек), у четвртом разреду средње музичке школе (теоретски одсек и одсек за музички продукцију и снимање звука), као и да је имала разредно старешинство у четвртом разреду средње музичке школе. Даље, утврђено је да је подноситељка притужбе у школској 2022/2023. години предавала наставни предмет солфеђо, у првом разреду основне музичке школе (две групе), у трећем разреду основне музичке школе (три групе), у петом разреду основне музичке школе (две групе), у трећем разреду средње музичке школе (вокално – инструментални одсек), да је предавала и наставни предмет Клавир у првом разреду основне музичке школе (један ученик), као и да је предавала наставни предмет Упоредни клавир, у првом разреду средње музичке школе (три ученика), и у трећем разреду средње музичке школе (један ученик). Утврђено је и да је подноситељка притужбе у 2023/2024. години предавала наставни предмет Солфеђо, у другом разреду основне музичке школе (две групе), у четвртом разреду основне музичке школе (три групе), у шестом разреду основне музичке школе (две групе), у четвртом разреду средње музичке школе (вокално – инструментални одсек), да је предавала Теорију музике у шестом разреду основне музичке школе (две групе), да је предавала наставни предмет Клавир у другом разреду основне музичке школе (један ученик), и наставни предмет Упоредни клавир, у другом и четвртом разреду средње музичке школе (по један ученик). На крају, утврђено је да подноситељка притужбе у школској 2024/2025. години предаје наставни предмет Солфеђо у првом, трећем и петом разреду основне музичке школе (укупно осам група), да предаје наставни предмет клавир у трећем разреду основне музичке школе (један ученик), као и да предаје Упоредни клавир у првом и трећем разреду средње музичке школе (укупно четири ученика).
Увидом у копију Записника са седнице стручног већа од 21.2.2024. године, утврђено је да је, подноситељка притужбе, између осталог, на састанку питала да ли остаје одлука да се на већу предложи ученик месеца као што је на седници Наставничког већа речено, и питала је када ће деца која су освојила награде из солфеђа бити награђена, на шта је „речено да ћемо се договорити са Управом школе“.
Увидом у изјаву сведокиње ГГ, утврђено је да је сведокиња изјавила да је 23.5.2024. године колегиница дошла у њену канцеларију и рекла да, с обзиром на то да су обе чланице синдиката, заједно треба да „оду до директорке школе“, а у вези са штрајком који је одржан 16.5.2024. године. Сведокиња је навела да су чланови овог синдиката подржали штрајк, али да нико није одсуствовао са посла, већ су се изјаснили да дају подршку захтевима синдиката. Даље, наведено је да је директорка на састанку потврдила да зна да сведокиња и остали чланови синдиката нису напуштали своја радна места и да образовно – васпитни процес ни у једном тренутку није прекинут, „али је скренула пажњу сведокињи и колегиници да поведу рачуна ко их представља и коме указују поверење, што је неколико пута нагласила“, мислећи на подноситељку притужбе, која је изабрана за представника овог синдиката у школи. Сведокиња је навела и да је директорка образложила да је подноситељка притужбе њој доставила списак чланова синдиката у школи, који је директорка прикључила допису који се односи на штрајк, и послала га Школској управи …, а који је даље прослеђен полицији, наглашавајући да су сведокиња и остали чланови синдиката, злоупотребљени од стране подноситељке притужбе.
Увидом у изјаву сведокиње ДД утврђено је да је сведокиња изјавила да је била једна од особа које су позване у канцеларију код директорке, када јој је директорка скренула пажњу у вези њеног приступања синдикату, да је негодовала што је сведокиња указала поверење подноситељки притужбе, као и да је навела да је сведокиња злоупотребљена од подноситељке притужбе, напомињући да се сведокињино име налази на списку које је предат полицији, заједно са именима других чланова синдиката. Сведокиња је изјавила и да сви наведени догађаји и околности које је подноситељка притужбе описала у притужби одговарају дешавањима и да потврђује тачност свих њених навода, да је била непосредни сведок на седницама Наставничког већа и на стручним већима, што се може проверити увидом у записнике, те да је упозната и са неоправданим одлукама директорке о одузимању часова солфеђа у средњој школи за подноситељку притужбе, као „и са дискриминационим понашањем директорке према подноситељки притужбе и према неколицини других колега“.

Увидом у изјаву сведокиње ЂЂ, утврђено је да је сведокиња изјавила да је 23.5.2024. године била позвана од директорке на разговор у њену канцеларију, без присуства других особа, а поводом штрајка од 16.5.2024. године, да је директорка том приликом рекла да је списак чланова синдиката послала Школској управи и да су они тај списак проследили полицији. У изјави је наведено и да је директорка у разговору напоменула „да су сада тешка времена и да њој лично не би било свеједно да јој се име нађе на неком списку у полицији и да мисли да смо ми сви који смо на том списку искоришћени од стране подноситељке притужбе као представнице синдиката“, и да је том приликом изјавила: „ја знам ко је твоја сестра, али води рачуна коме си дала глас“, алудирајући на сродство сведокиње са подноситељком притужбе. За остале наводе из притужбе, сведокиња је изјавила да су тачни и да за исте постоје докази у виду записника са седница наставничког већа, педагошког колегијума, стручног већа и др.

Увидом у изјаву сведокиње ЕЕ, утврђено је да је сведокиња изјавила да је 23.5.2024. године, у току радног времена, позвана од директорке на разговор, да се разговор одвијао у директоркиној канцеларији, без присуства других лица, као и да је тема разговора била једночасовни протест чланова синдиката, који је одржан 16.5.2024. године. Даље, сведокиња је навела да је директорка у разговору обавестила да је списак чланова синдиката добила од подноситељке притужбе као изабраног представника овог синдиката, да га је послала Школској управи, а да је Школска управа тај списак проследила полицији. Сведокиња је навела и да је директорка рекла да су чланови синдиката „искоришћени, да су сад наша имена заведена у полицији и да то у данашње време није добро“, као и да „размисле коме су указали поверење, јер то није репрезентативни синдикат“.

Увидом у изјаву сведока ЖЖ, утврђено је да је сведок изјавио да је 23.5.2024. године телефонски позван на разговор код директорке, да је тај позив очекивао јер је од колега чуо да директорка „позива на разговор чланове синдиката“, поводом штрајка од 16.5.2024. године, као и да га је директорка обавестила и показала му да је подноситељка притужбе, као представница овог синдиката, доставила списак чланова синдиката који подржавају штрајк, а који је организован поводом ескалације насиља у школама. Даље, сведок је навео да му је директорка објаснила да је наведени списак, по закону, морала да проследи Школској управи, а да је Школска управа, по службеној дужности тај списак проследила Полицијској управи у …. На крају, сведок је навео и да му је директорка рекла да су „злоупотребљени, да би морао да размисли коме је указао поверење, да се сада његово име беспотребно провлачи по Полицијској управи“, као и да је разговор са директорком обављен без присуства сведока.

Увидом у копије Записника са састанка Педагошког колегијума од 13.6.2022. 9.6.2023. године, 6.2024. утврђено је да је једна од тачка дневног реда, тачка предлога ученика за награђивање код градоначелника, при чему се нису могли утврдити подаци о ученицима и наставницима који су предложени за награђивање, јер су ти подаци осенчени црном бојом.

Увидом у Годишњи извештај о раду школе за школску 2022/2023. годину, утврђено је да се у одељку – награде запослених, наводи да је 6.7.2023. године извршена додела награда ученицима генерације у основном и средњем образовању и освајачима једна од прва три места на републичким и међународним такмичењима, као и њиховим наставницима менторима, где се као једна од награђених запослених наводи и подноситељка притужбе.

Увидом у Годишњи извештај о раду школе за школску 2023/2024. годину, утврђено је да се у одељку – награде запослених, наводи да је 4.7.2024. године извршена додела награда ученицима генерације у основном и средњем образовању и освајачима једна од прва три места на републичким и међународним такмичењима, као и њиховим наставницима менторима, где се као једна од награђених запослених наводи и подноситељка притужбе.

Увидом у копију Записника са седнице Наставничког већа која је одржана 26.12.2023. године, између осталог утврђено је да се на овој седници расправљало о додели награда појединим ученицима, односно директорка се обратила награђеним ученицима, да би након тога подноситељка притужбе поставила питање „зашто је нижа школа одвојена од средње школе“, уз констатацију да се „дискриминише нижа школа“ у погледу награда, на шта је директорка одговорила да је одлука о наградама донесена ма састанку одељенских старешина, да подноситељка притужбе донесе списак награђених ученика и да ће се о награђивању одлучивати на следећој седници Наставничког већа, када се буду сакупили спискови свих ученика који су награђени.

Увидом у копију Записника са седнице наставничког већа која је одржана 9.4.2024. године, између осталог, утврђено је да је на овом састанку расправљано о успеху ученика појединих одељења првог разреда основне и средње музичке школе, о пријемном испиту за основну музичку школу, о актитвностима у априлу текуће године, као и да је подноситељка притужбе затражила допуну дневног реда са тачком – упознавање са новим синдикатом. Даље, утврђено је да је подноситељка притужбе, у дискусији, након информисања присутних о формирању новог синдиката, предложила једну ученицу за награду месеца, на шта је директорка одговорила да се прво мора прво направити план по којим критеријумима ће се награђивати ученици основне музичке школе, да тај правилник треба „убацити“ у развојни план школе који је у изради, као и да ће се почетком јуна месеца сви награђени ученици бити наведени и прочитани „на концерту“.

Увидом у копију Записника са састанка Педагошког колегијума који је одржан 12.6.2024. године, утврђено је, између осталог, да је на састанку једна од две тачке дневног реда била тачка – Предлози ученика за награђивање код градоначелника …, као и да је у оквиру наведене тачке предложено пет ученика подноситељке притужбе. На крају, утврђено је да је један од ученика подноситељке притужбе, који је претходно предложен за доделу награде код градоначелника, предложен и за награду „Корнелије Станковић“.

Увидом у копију дописа од 15.10.2024. године, утврђено је да се подноситељка притужбе, као представница синдиката обратила захтевом директорки за утврђивање репрезентативности ове синдикалне организације.

Увидом у копију Решења бр. … од 30.10.2024. године, утврђено је да је директорка донела Решење о утврђивању репрезентативности синдикалној организацији чији је подноситељка притужбе представник.

Увидом у копију имејл преписке између подноситељке притужбе и директорке од 12.9.2024. године, утврђено је да је подноситељка притужбе питала директорку да ли је школа у могућности да обезбеди салу у наведеном термину ради организације састанка синдиката , на шта је директорка одговорила потврдно.

Увидом у копију Одлуке синдиката, утврђено је да је овај синдикат 13.5.2024. године донео одлуку о обустави рада за 16.5.2024. године. Утврђено је и да је школа запримила ову одлуку 14.5.2024. године, под деловодним бројем 773. Такође, уз одлуку као прилог достављен је списак чланова овог синдиката;

Увидом у копију Евиденције доласка и одласка са посла запослених у школи за дан 23.5.2024. године, утврђено је да је тога дана на послу било присутно тринаест запослених који су чланови синдиката, те да је поред њих било присутно 49 запослених који нису чланови овог синдиката.

Увидом у копију електронског дописа од 16.5.2024. године, утврђено је да је Школска управа … упутила свим школама са територије … округа допис, са захтевом да се попуни табела, у виду броја наставника који су у обустави рада због штрајка, без уношења личних података о наставницима у штрајку. Такође, Школска управа …, доставила је и копију електронског дописа директорке који је запримљен дан раније, а чијим у увидом је утврђено да је директорка проследила одлуку синдиката о обустави рада за 16.5.2024. године, са списком чланова синдиката, на имејл адресу Школске управе … уз појашњење да је предметна одлука дан раније предата школи, те да директорка моли за обавештење о даљем поступању.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, наводе из изјашњења и допуне изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 55. став 1. Устава јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 11. Конвенције прописано је да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса (став 1). За вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других. Овим се чланом не спречава законито ограничавање вршења ових права припадницима оружаних снага, полиције или државне управе (став 2).
Законом о забрани дискриминације, у члану 2. став 1. тачка 1. прописује се да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 4. Закона о забрани дискриминације прописано је да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Поред тога, одредбама члана 12. овог закона дефинисано је узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, као један од облика дискриминације, на начин да је забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 25. прописана је забрана дискриминације због политичке или синдикалне припадности, на начин да је забрањена дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. Такође, одредбом члана 16. Закона о забрани дискриминације прописано је да је зaбрaњeнa дискриминaциja у oблaсти рaдa, oднoснo нaрушaвaњe jeднaких мoгућнoсти зa зaснивaњe рaднoг oднoсa или уживaњe пoд jeднaким услoвимa свих прaвa у oблaсти рaдa, кao штo су прaвo нa рaд, нa слoбoдaн избoр зaпoслeњa, нa нaпрeдoвaњe у служби, нa стручнo усaвршaвaњe и прoфeсиoнaлну рeхaбилитaциjу, нa jeднaку нaкнaду зa рaд jeднaкe врeднoсти, нa прaвичнe и зaдoвoљaвajућe услoвe рaдa, нa oдмoр, нa oбрaзoвaњe и ступaњe у синдикaт, кao и нa зaштиту oд нeзaпoслeнoсти, док је ставом 2. истог члана прописано да зaштиту oд дискриминaциje из стaвa 1. oвoг члaнa уживa лицe у рaднoм oднoсу, лицe кoje oбaвљa приврeмeнe и пoврeмeнe пoслoвe или пoслoвe пo угoвoру o дeлу или другoм угoвoру, лицe нa дoпунскoм рaду, лицe кoje oбaвљa jaвну функциjу, припaдник вojскe, лицe кoje трaжи пoсao, студeнт и учeник нa прaкси, лицe нa стручнoм oспoсoбљaвaњу и усaвршaвaњу бeз зaснивaњa рaднoг oднoсa, вoлoнтeр и свaкo другo лицe кoje пo билo кoм oснoву учeствуje у рaду. Одредбама члана 45. став 2. овог закона прописано је посебно правило о терету доказивања. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Ставом 4. овог члана прописано је, између осталог, да се ова одредба сходно примењује и на поступак пред Повереником.
Одредбама члана Закона о раду[4] прописано је да запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада, као и да запослени, односно представник запослених, због наведених активности не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором. Одредбама члана 18. Закона о раду прописано је да је забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, док је одредбама члана 206. прописано да се запосленима јамчи слобода синдикалног организовања и деловања без одобрења, уз упис у регистар. Чланом 210. став 1. овог закона прописано је да је послодавац дужан да синдикату који окупља запослене код послодавца обезбеди техничко-просторне услове у складу са просторним и финансијским могућностима, као и да му омогући приступ подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних активности.
Одредбама члана Закона о основама система образовања и васпитања[5] прописано је да се за обављање стручно-педагошког надзора, спољашњег вредновања рада установа, давање подршке развојном планирању и унапређивању квалитета рада установа и обављање других послова утврђених законом, у Министарству образују организационе јединице за обављање тих послова ван седишта Министарства – школске управе, у складу са законом, као и да Министарство у оквиру школске управе: 1) планира и спроводи стручно-педагошки надзор у установама; 2) планира и спроводи спољашње вредновање рада установа; 3) прати стручно усавршавање наставника, васпитача, стручног сарадника, директора и секретара установе и даје предлоге за стручно усавршавање, а ради унапређивања личног и професионалног развоја запослених и укупног рада установе; 4) даје подршку развојном планирању, развоју предшколског, школског и васпитног програма и унапређивању квалитета образовања и васпитања, као подршка самовредновању и спровођењу спољашњег вредновања; 5) учествује у припремама плана развоја образовања и васпитања за подручје за које је образована школска управа и прати његово остваривање; 6) обезбеђује све услове да установе несметано уносе, попуњавају, ажурирају и одржавају базу података о образовању и васпитању у оквиру јединственог информационог система просвете; 7) сарађује са свим надлежним органима, службама и организацијама на територији за подручје за које је школска управа образована; 8) учествује у планирању мреже установа; 9) обавља и друге послове, у складу са законом и другим прописима. Одредбама члана 126. овог закона прописано је да је директор одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности установе, да за свој рад одговара министру и органу управљања, као и да, осим послова утврђених законом и статутом установе, директор, између осталог, одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законом и доноси општи акт о организацији и систематизацији послова, у складу са законом.
Чланом 78. став 1. Закона о основном образовању и васпитању[6], прописано је да запослени у школи остварују право на штрајк у складу са Законом о основама система обарзовања и васпитања, овим законом и законом којим се уређује штрајк. Одредбама члана 79. овог закона, између осталог, прописано је да наставници, односно стручни сарадници у школи остварују право на штрајк, под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, у остваривању права грађана од општег интереса у основном образовању и васпитању, да минимум процеса рада за наставника јесте извођење наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника и наставника у продуженом боравку 20 часова рада недељно, као и да ако наставници, односно стручни сарадници школе учествују у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада из става 2. овог члана, директор школе покреће дисциплински поступак.
Одредбама члана 91. и 92. Закона о средњем образовању и васпитању[7], између осталог прописано је да запослени у школи остварују право на штрајк у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, овим законом и законом којим се уређује штрајк, да наставник, васпитач и стручни сарадник остварују право на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, у остваривању права грађана од општег интереса у средњем образовању и васпитању, да минимум процеса рада за наставника јесте извођење наставе у трајању од 30, односно 40 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника, односно васпитача – 20 часова рада недељно, те да ако наставник, васпитач и стручни сарадник учествују у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада из става 2. овог члана, директор школе покреће дисциплински поступак.
Одредбама члана 5. Закона о штрајку[8], прописано је да је штрајкачки одбор дужан да штрајк најави достављањем послодавцу одлуке о ступању у штрајк, најдоцније пет дана пре дана одређеног за почетак штрајка, односно двадесет четири часа пре почетка штрајка упозорења, ако овим законом није утврђен други рок, да се одлука о ступању у штрајк запослених у грани или делатности или у генерални штрајк доставља надлежном органу одговарајућег удружења послодаваца, оснивачу и надлежном државном органу, као и да, ако се штрајк испољава окупљањем запослених, место окупљања учесника у штрајку не може бити ван пословних – радних просторија, односно ван круга пословног простора запослених који ступају у штрајк. Одредбама члана 9. овог закона, између осталог, прописано је да се у делатности од јавног интереса или у делатности чији би прекид рада због природе посла могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету великих размера, право на штрајк запослених може остварити ако се испуне и посебни услови утврђени овим законом, као и да делатност од јавног интереса, у смислу овог закона, јесте делатност коју обавља послодавац у области: електропривреде, водопривреде, саобраћаја, информисања (радио и телевизија), ПТТ услуга, комуналних делатности, производње основних прехрамбених производа, здравствене и ветеринарске заштите, просвете, друштвене бриге о деци и социјалне заштите. Чланом 10. став 1. овог закона прописано је да запослени који обављају делатности из члана 9. овог закона могу почети штрајк ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује сигурност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана или рада другог предузећа, односно правног или физичког лица које обавља привредну или другу делатност или услугу. Одредбама члана 14. овог закона, прописано је да организовање штрајка, односно учешће у штрајку под условима утврђеним овим законом не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог и не може за последицу имати престанак радног односа запосленог, да запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа, осим права на зараду, а права из социјалног осигурања – у складу с прописима о социјалном осигурању, као и да организатори штрајка, односно учесници у штрајку који није организован у складу са овим законом неће уживати заштиту утврђену у ст. 1. и 2. овог члана.
Конвенција Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[9], у члану 2. прописује да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право без претходног одобрења, да образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута ових последњих. У члану 11. којим се уређује заштита синдикалних права, прописано је да се сваки члан Међународне организације рада за кога је ова конвенција на снази обавезује да предузме све потребне и погодне мере да би трудбеницима и радницима обезбедио слободно вршење синдикалних права.
Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 98[10] о примени принципа организовања и колективног преговарања прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или са пристанком послодавца за време радних часова. Такође, прописано је да организације радника и послодаваца треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела уплитања једних на рачун других, било директно, било преко својих агената или агената или чланова, у њихово формирање, функционисање и администрацију. У смислу ове одредбе у дела мешања спадају мере које иду за тим да изазову стварање организације радника којима господаре послодавац или организације послодаваца или издржавање организација радника финансијским или другим средствима, са намером да се ове организације ставе под контролу послодаваца или организације послодаваца.
Одредбама Конвенције Међународне организације рада број 135[11] о заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу прописано је да представници радника у предузећу уживају ефикасну заштиту од сваког поступка који је штетан по њих, укључујући и отпуштање, због њиховог статуса или активности као представника радника или чланства синдиката или учешћа у синдикалним активностима, ако поступају у складу са важећим законима или колективним споразумима или другим заједнички договореним аранжманима.

Анализа навода притужбе, изјашњења, допуне изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Узимајући у обзир наводе из притужбе и допуна притужби, Повереник за заштиту равноправности констатује да се подноситељка притужбе притужује на поступање директорке школе, у вези са наводом да је директорка „не укључује у комисије за ванредне испите“, да одбија да уврсти ђаке подноситељке притужбе за доделу одређених награда и признања, да јој је „безразложно одузела фонд часова солфеђа“, као и да је као представница синдиката, поред осталих чланова овог синдиката, више пута била позивана у канцеларију директорке како би на њу био вршен притисак због синдикалног деловања. Подноситељка притужбе сматра да све наведено представља директоркин неоснован напад на њен рад у синдикату, те да је овакво поступање директорке у узрочно – последичној вези са њеним чланством у синдикалној организацији, односно, са чињеницом да је овлашћена представница синдиката у Школи.
Узимајући у обзир доказе које су стране доставиле у поступку, Повереник, најпре, констатује да је подноситељка притужбе чланица и представница синдиката, који од септембра 2024. године има статус репрезентативности у Школи. Затим, утврђено је да је Школи 13. маја 2024. године достављен допис о најави штрајка чланова синдиката за 16. мај 2024. године, заједно са списком чланова синдиката, као и да је директорка овај допис са списком проследила Школској управи …
Задатак Повереника за заштиту равноправности био је да испита да ли је директорка Школе ставила притужиљу у неоправдано неповољан положај због чланства у синдикалној организацији, у односу на друге колеге који нису чланови овог или других синдиката. С тим у вези, Повереник напомиње да се ограничио на испитивање евентуалне повреде антидискриминационих прописа када је реч искључиво о подноситељки притужбе, имајући у виду да је притужбу поднела у своје име, а не у име синдиката или његових чланова. Такође, Повереник није анализирао евентуалне повреде других прописа, укључујући законитост (најаве) штрајка и достављање личних података чланова синдиката Школској управи, јер наведено није у надлежности Повереника.
Повереник је најпре испитао наводе подноситељке притужбе да је директорка „не укључује у комисије за ванредне испите“, да одбија да уврсти ђаке подноситељке притужбе за доделу одређених награда и признања, да јој је „безразложно одузела фонд часова солфеђа“, те да је такво поступање у узрочно – последичној вези са чланством подноситељке притужбе у синдикалној организацији. С тим у вези, Повереник је извршио увид у доказе које су стране доставиле у току поступка, и том приликом је констатовано да је подноситељка притужбе, почев од школске 2021/2022. године, закључно са школском 2024/2025. годином у фонду часова имала часове солфеђа, и то у приближном обиму у текућој за претходну школску годину. Поред тога, Повереник указује да је релевантним одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, директор установе овлашћен да одлучује о правима, обавезама и одговорностима запосленог, те да у том смислу нема доказа да је директорка, приликом одлучивања о правима, обавезама и одговорностима подноситељке притужбе, а у вези са одређивањем фонда и структуре часова, своје поступање заснивала на неком личном својству подноситељке притужбе. Такође, што се тиче награђивања ученика и ђака, у годишњим извештајима школе за школску 2022/2023. и 2023/2024. годину, наведено је да су одређене награде и признања додељиване, између осталих, како ђацима подноситељке притужбе тако и подноситељки притужбе, из чега се може закључити да ни по овом наводу није утврђено неоправдано неједнако поступање према подноситељки притужбе ни по којем њеном личном својству.
Такође, неопходно је указати и да је Повереник, узимајући у обзир наводе страна у поступку, као и доказе који су достављени, констатовао да је директорки било познато, односно да је подноситељка притужбе саопштила надлежнима у школи и свим запосленима тек почетком 2024. године да је синдикални представник синдиката, те је самим тим очигледно да поступање директорке, у вези са одређивањем фонда часова, одлучивањем о награђивању ђака и наставног особља, као и са одређивањем чланова комисије за ванредне испите за школску 2021/2022, 2022/2023. и 2023/2024. годину не може бити у узрочно – последичној вези са чланством у синдикалној организаицији или са чињеницом да је подноситељка притужбе представник синдиката у школи. Подноситељка притужбе је, у том смислу, и навела да се директорка школе упознала са синдикалним деловањем у фебруару 2024. године, када се највећи број запослених и учланио у синдикат чији је подноситељка притужбе представница.
Са друге стране, подноситељка притужбе је истакла и да је као представница синдиката, поред осталих чланова синдиката, била позивана у канцеларију код директорке, те да је директорка вршила притисак на њу и на остале чланове синдиката због претходно најављене, али неспроведене обуставе рада од 16. маја 2024. године. Што се тиче ових навода, а имајући у виду да је реч о изјавама и коментарима директорке, Повереник за заштиту равноправности их је разматрао са аспекта одредаба члана 12. Закона о забрани дискриминације. Одредбама овог члана дефинисано је узнемиравање, понижавајуће поступање, као један од облика дискриминације, на начин да је забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.
Да би се одговорило на питање да ли су горе наведене изјаве директорке биле дискриминаторне, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је директорка школе дискриминисала подноситељку притужбе, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на директорки школе. С тим у вези, према подацима из притужбе неспорно је да је подноситељка притужбе представница синдикалне организације, те да је директорки најавила штрајк који је требало да буде одржан 16. маја 2024. године, као и да је том приликом директорки дала списак чланова синдиката, који су запослени у Школи. подноситељка притужбе је, затим, у притужби навела да је након што је обавестила директорку о одлуци о обустави наставе у мају 2024. године, била позвана у директоркину канцеларију, као и да је том приликом од директорке била „оптужена за злоупотребу колега“, те да су, поред ње, у директоркину канцеларију позвани и други чланови синдиката појединачно или у паровима и да им је, том приликом, „скренута пажња да размисле коме су указали поверење“ и да су злоупотребљени.
Приликом разматрања да ли је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације, Повереник је узео у обзир доказе, односно, изјаве сведока које су прибављене у току поступка. С тим у вези, свих пет сведока потврдило је наводе из притужбе, односно, да их је директорка као чланове синдиката звала у своју канцеларију на разговор, седам дана након обуставе која је требало да буде одржана 16. маја 2024. године. Сведоци су навели да је директорка напомињала „да су тешка времена“ и да треба да „пазе коме дају поверење“, те да су „злоупотребљени“ или „искоришћени“ алудирајући на подноситељку притужбе, односно да су „сви који су на списку искоришћени од стране синдиката, тј. подноситељке притужбе као представнице синдиката“.
Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси директорка Школе. С тим у вези, у свим изјашњењима директорка је навела да није незаконито поступила, те да није јасно о каквом поступању са елементима дискриминације је заправо реч. Међутим, ни у једном од изјашњења нису оспорени конкретни наводи притужбе да је директорка Школе позвала подноситељку притужбе у своју канцеларију, којом приликом ју је „оптужила за злоупотребу колега“, те да су, поред притужиље, у директоркину канцеларију били позвани и други чланови синдиката појединачно или у паровима и да им је, том приликом, „скренута пажња да размисле коме су указали поверење“, као и да су злоупотребљени, алудирајући при томе на подноситељку притужбе, имајући у виду да је управо она представница синдиката чији су чланови.
На основу навода сведока, може се констатовати да је директорка Школе о подноситељки притужбе говорила у негативном контексту, нарушавајући њен углед и кредибилитет, стварајући тиме непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за подноситељку притужбе на њеном радном месту, односно у школи, на основу чега је подноситељка притужбе стављена у неоправдано неповољнији положај, само због чињенице што је овлашћена представница синдиката, односно да је своје коментаре искључиво базирала на личном својству подноситељке притужбе – чланству у синдикалној организацији, те да не би на тај начин говорила о њој да није представница синдиката.
Неопходно је и указати да се овакво поступање директорке одиграло седам дана након датума када је требала бити организована обустава рада у школи, што додатно потврђује да је описано поступање директорке имало за циљ да створи непријатељско и понижавајуће окружење на радном месту за подноситељку притужбе, само због чињенице да је овлашћена представница синдиката у школи. Свих пет предложених сведока су потврдили наводе из притужбе, односно да их је директорка као чланове синдиката непосредно након 16.5.2024. године, звала у своју канцеларију на разговор поводом најављене обуставе рада која се, према наводима сведока није одиграла 16.5.2024. године, као и да радни процес у школи није био ни једног тренутка прекинут. Повереник посебно указује да непримерен утицај директорке у конкретном случају представља и чињеница да је свим сведоцима, члановима синдиката било предочено да су њихова имена, заједно са подацима подноситељке притужбе „прослеђена полицији“, односно Школској управи, а која је списак проследила полицији, што такође представља непримерен утицај на сведоке и подноситељку притужбе у погледу њиховог синдикалног деловања.
Поред тога неопходно је указати да је руководилац Школске управе … доставио Поверенику допис од 6.2.2025. године, у којем је између осталог, наведено да Школска управа … није упутила Школи ВВ, нити било којој другој образовно – васпитној установи, захтев за достављање података о личности, односно спискове чланова синдиката који су обуставили наставу и никада личне податке и спискове није достављала Полицијској управи …, имајући у виду чињеницу да ниједним законом и подзаконским актом није прописана обавеза Школске управе за давање наведених података. Даље, наведено је, између осталог, да је директорка самоиницијативно доставила Школској управи на мејл допис и одлуку синдиката о обустави рада, са списком чланова, као да Школска управа овај допис са списком чланова није достављала ни једној институцији, укључујући Полицијску управу у …
На крају, Повереник указује да се није упуштао у оцену правилности организовања најављене обуставе рада од стране синдиката у школи у … за 16.5.2024. године, са аспекта одредаба Закона о штрајку, будући да то не спада у његову надлежност, већ се само бавио утврђивањем чињеничног стања, у вези са тиме да ли је директорка према подноситељки притужбе неоправдано лошије поступала поводом наведеног догађаја, због чињенице да је чланица и представница наведеног синдиката. Међутим, неопходно је указати да, чак и да најава или потенцијално одржавање обуставе рада није била у складу са Законом о штрајку, то свакако не представља разлог да се лицима која су најавила штрајк или у њему узела учешће „прети“ полицијом, из разлога што потенцијално незаконито организовање штрајка не представља кривично дело, већ повреду радне обавезе запосленог. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности сматра да је директорка Школе, својим изјавама о поднситељки притужбе које су везане за њено синдикално деловање, узнемирила и понизила подноситељку притужбе, те повредила њено достојанство, на основу личног својства подноситељке притужбе – чланства у синдикалној организацији.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је поднела АА из …, против ББ, директорке Школе ВВ у … поводом навода из притужбе који су се односили на поступање директорке према подноситељки притужбе у вези са чланством у синдикату и њеним синдикалним деловањем након 16.5.2024. године када је био најављена обустава рада, Повереник je мишљења да је дошло до повреде члана 12. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности директорки школе препоручује:

5.1. Да упути писано извињење подноситељки притужбе што је својим изјавама о њеном синдикалном деловању повредила њену личност и достојанство и створила непријатељско и понижавајуће окружење.

Да у року од 30 дана од дана пријема овог Мишљења са препоруком обавести Повереника о предузетим радњама по датој препоруци.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20, 129/21, 92/23 и 19/25

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – др. закон, 129/21, 92/23 и 19/25

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон, 6/20, 52/21, 129/21, 129/21 – др. закон, 92/23 и 19/25

[8] „Сл. лист СРЈ“, бр. 29/96 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/05 – др. закон и 103/12 – одлука УС

[9] „Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, број 8/58

[10] „Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, број 11/58

[11] Закон о ратификацији Конвенције МОР бр. 135 о заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 14/82), члан 1.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

628-24 Поступак поводом дискриминације по основу чланства у синдикалној организацији