бр. 021-01-458/2025-02 датум: 22.4.2025.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује свим банкама
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
У циљу унапређења равноправности особа са инвалидитетом које имају трајне последице телесног или сензорног оштећења због којих нису у могућности да се својеручно потпишу већ за потписивање користе факсимил (печат који садржи податке о личном идентитету/печат са угравираним потписом), Повереник за заштиту равноправности препоручује банци да:
– унапреди приступ банкарским производима и услугама (отварање рачуна, подизање новчаних средстава са рачуна и сл.) без дискриминације и без наметања додатних услова (као што је примера ради потписивање преко пуномоћника) када је год то у складу са законом могуће.
Потребно је да о предузетом банка обавести Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
О б р а з л о ж е њ е
Поверенику за заштиту равноправности обратила су се удружења особа са инвалидитетом наводећи да поједине филијале банака у Београду одбијају да пруже услугу (отварање девизног рачуна, подизања новчаних средстава са рачуна банке) слепим особама уз потпис факсимилом. У просторијама Повереника за заштиту равноправности, повереница је са својим сарадницима одржала састанак са представницима и председником Савеза слепих Србије и Савеза цивилних инвалида рата у вези са проблемима са којима се сусрећу слепе и слабовиде особе приликом коришћења факсимила. Представници савеза су истакли да је овај проблем посебно изражен приликом употребе факсимила у приступу банкарским услугама (приликом отварања рачуна, подизања новца, одобравања кредита), као и у поступку овере докумената код јавних бележника. Сматрају да се у примени Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом крајње рестриктивно тумачи, мимо циља који се увођењем могућности употребе факсимила хтео постићи. Указују да су дискриминисани неједнаким поступањем јер им се у великом броју случајева не даје могућност да се потпишу факсимилом у складу са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом већ се тражи да овласте неко лице које ће их заступати у остваривању њихових права пред банком али и другим институцијама. Наводе да слепе и слабовиде особе без проблема потписују рачуне савеза факсимилом у поступку пред Трезором, те им је нејасно зашто онда банке праве проблем када је у питању физичко лице које примера ради жели да отвори рачун или подигне новац потписујући налоге факсимилом. Навели су да у банкама, слепе особе добијају информације да се према њима тако поступа, јер постоји инструкција Народне банке Србије. Сматрају да је овакво поступање службеника банке дискриминаторно, противзаконито и понижавајуће за слепе особе које су пословно способне, запослене, или корисници пензија, а при том не могу да користе услуге банке равноправно као и други грађани. Такође су указали да треба предузети мере у циљу унапређења и усклађивања појединих прописа и то Закона о ванпарничнм поступку, Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа и Закона о меници и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. На састанку је представник Савеза цивилних инвалида рата изнео лична искуства када му је онемогућена употреба факсимила од стране различитих банака, након чега је поднео и притужбе Поверенику против тих банака.
Повереник за заштиту равноправности се још од 2016. године, када су се први пут појавиле недоумице у тумачењу и примени правних норми из Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом у циљу разрешења проблема и правилне примене прописа више пута обраћао Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству правде, Удружењу банака, Јавнобележничкој комори. Ова обраћања су дала одређене резултате, тако што су банке у свом поступању мање рестриктивно тумачиле закон и дозвољавале су употребу факсимила у већем броју случајева него на почетку примене закона. Такође након иницијативе и бројних састанака у Министарству правде, смањена је такса коју слепе особе плаћају приликом оверавања документа уз присуство сведока у поступцима пред јавним бележником. Такође, управо у циљу указивања на важност употребе факсимила који користе особе са инвалидитетом у правном промету, Повереник је покренуо и добио стратешку парницу против јавног бележника који није дозволио особи са инвалидитетом да се потпише факсимилом.
Након одржаног састанка и поднетих притужби, Повереник је затражио изјашњење од банака. У изјашњењу је, између осталог, наведено је да рачун може да се отвори уз потпис факсимилом уз презентовање потврде о коришћењу факсимила коју издаје Савез слепих Србије а на којој треба да буде отиснут факсимил који ће користити слабовидо/слепо лице, изнад кога треба да стоји текст-отисак факсимила, што ће представљати депонован потпис у банци. Трансакције се не могу обављати без присуства бар још једне особе (пратиоца). Такође, наведено је да ће банка настојати да у наредном периоду унапреди одређене процедуре у раду у складу са којима су поступали запослени у филијали. У изјашњењу друге банке наведено је да приликом закључења оквирног уговора о платним услугама поштује препорукa НБС из 2022. године у којој је, између осталог, наведено да употреба факсимила као потписа за закључење оквирног уговора и правно дејство факсимила нису уређени важећим прописима и да факсимил не може да замени својеручни потпис онда када је форма прописана као услов пуноважности уговора, што је случај код оквирног уговора о платним услугама. Даље, у изјашњењу је наведено да банка приликом пословања посебну пажњу пружа осетљивој категорији клијената као што су слепа и слабовида лица и друга лица са инвалидитетом, као и да слепом лицу банка није одбила пружање услуге подизања новчаних средстава, већ да је, у складу са процедуром банке, било потребно да поред запосленог на благајни буде присутан контролор и шеф/одговорно лице експозитуре, као и да на налогу за исплату поред потписа запосленог који треба да изврши исплату, буде потис шефа/одговорног лица експозитуре. Такође, наведено је да ова банка поседује свој акт/инструкцију за поступање са особама са инвалидитетом, којом је прописано да су запослени банке приликом исплате новчаних средстава особама са инвалидитетом дужни да на јасан и разумљив начин наведу износ и апоене у којима се издају новчана средства и да на налогу за исплату наведу број апоена који се исплаћује. Поред тога и на налогу за исплату, уз потпис запосленог који је извршио исплату потребно је да се потпише и шеф/одговорно лице експозитуре. Корисник који је слепо лице налоге потписује факсимилом.
Како би се што боље сагледао проблем до којег долази приликом примене одредаба Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом које се односе на употребу факсимила, Повереник се обратио Народној банци Србије. Народна банка је Поверенику доставила детаљан одговор који захваљујући исцрпним појашњењима може допринети унапређењу положаја особа са инвалидитетом које у складу са законом користе факсимил. Народна банка Србије је у допису указала да одредба члана 34a Закона о спречавању дискриминације не регулише на јасан начин поступак коришћења факсимила, имајући у виду да се из употребљеног израза „коришћење услуга уз помоћ“ не може јасно закључити да ли je у том смислу довољно користити само факсимил, или се уз факсимил, као додатак, може захтевати и предузимање и других радњи и испуњење додатних услова. Даље је наведено да је на основу одржаних састанака са представницима Савеза слепих Србије и анализе и сагледавања праксе банака у Републици Србији, која je разноврсна по питању пружања услуга слепим и слабовидим особама, Народна банка Србије, у настојању да се у границама прописа побољша положај особа са инвалидитетом и да им се олакша доступност платних и других банкарских услуга, дана 11. марта 2025. године упутила препоруку свим банкама за поступање у пружању својих услуга слепим и слабовидим особама. У препоруци је, између осталог, наведено да је потребно да банке размотре да слепим и слабовидим особама понуде могућност избора, тј. да им омогуће да сагласност за извршење платних трансакција односно за закључење уговора дају на неки од следећих начина: својеручним потписом (за особе које су у стању да се на тај начин потпишу), остављањем отиска рукознака или пак уз помоћ факсимила, уколико њихова процена ризика то дозвољава и уз примену одређених мера којима се обезбеђује правилна идентификација особе. Такође, наведено је и да су банке дужне да омогуће особама са инвалидитетом које у складу са законом користе факсимил да самостално закључују различите банкарске уговоре, без захтева за ангажовањем пуномоћника када je реч о пословно способним лицима, будући да прописи из надлежности Народне банке Србије не предвиђају обавезу да слепе и слабовиде особе закључују те уговоре преко пуномоћника. Посебно je напоменуто да je при пружању банкарских услуга овој категорији лица битно да се она на одговарајући и поуздан начин упознају са садржином документа/акта са којим се саглашавају, те да би требало да се обезбеди адекватна потврда да су та лица упозната са садржином наведеног, чиме им се пружа одговарајућа заштита и спречавају евентуалне злоупотребе. С тим у вези, када je реч о захтевима појединих банака за присуством сведока при извршењу платних трансакција ових особа или при закључивању уговора са њима, наведено je да je потребно да банке, уколико њихова процена ризика то дозвољава, размотре могућности да, и на други одговарајући начин, обезбеде упознавање особе са садржином платног налога, односно уговора који се закључује, нпр. обезбеђивањем тонског или аудиовизуелног записа који садржи текст тог налога односно уговора, као и потврду особе да je упозната са наведеном садржином (у којем случају je претходно потребно обезбедити и одговарајућу сагласност особе за сачињавање поменутог записа), те да у том смислу понуде могућност избора, a све у циљу олакшавања доступности поменутих услуга, и тиме побољшања њиховог положаја као посебно рањиве категорије корисника банкарских услуга.
Такође, наведено је да банке у складу са препоруком Народне банке Србије могу прихватити коришћење факсимила као начин потписивања слепих и слабовидих особа при пружању својих успуга, односно могу омогућити закључивање уговора и коришћење тих успуга уз помоћ факсимила, ако њихова процена ризика то дозвољава и уз примену одређених мера у циљу одговарајућег упознавања особе са инвалидитетом која користи факсимил са садржином документа/акта са којим се саглашавају, чиме се обезбеђује њихова заштита од евентуалних злоупотреба, као и сигурно и безбедно коришћење банкарских услуга. С тим у вези, не постоји пропис или било који други акт Народне банке Србије који особама са инвалидитетом забрањује, односно онемогућава пружање појединих услуга банака уз потпис факсимилом.
Имајући у виду све наведено као и да је препорука Народне банке Србије дата са аспекта прописа који су у надлежности Народне банке Србије, Повереник упућује препоруку мера банкама, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9) Закона о забрани дискриминације, са аспекта андидискриминационих прописа, како би се унапредио положај особа са инвалидитетом које уместо својеручног потписа користе факсимил и обезбедила равноправност ових особа приликом пружања банкарских услуга.
С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности најпре указује да је Уставом Републике Србије[2] прописана забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Такође, Република Србија је ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[3] којој је основни циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, полним карактеристикама, сексуалној оријентацији, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Одредбом чл. 26. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Законом о заштити корисника финансијских услуга[4], у члану 5. прописује да услови за пружање финансијских услуга не могу бити засновани на дискриминацији по основу држављанства, пребивалишта, боравишта, пола, расе, боје коже, етничког или социјалног порекла, генетских особености, језика, религије или уверења, политичког или било каквог другог мишљења, припадности националној мањини, имовине, рођења, предака, инвалидитета, старосне доби, полне оријентације или било ког другог претпостављеног личног својства.
Закон о платним услугама[5] у члану 73б прописује да је при отварању рачуна потрошача који има законит боравак у Републици Србији забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, генетских особености, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, места боравка, културе, језика, старости, сексуалног опредељења или инвалидитета.
Чланом 33. став 1. тачка 9) Закона о забрани дискриминације прописано је да Повереник упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, док је чланом 48. Пословника о раду прописано да Повереник упућује ове препоруке када оцени да је то целисходно с обзиром на околности случаја, могућност превентивног деловања или ради унапређења положаја и заштите од дискриминације. У складу са чланом 49. став 1. овог пословника Повереник доставља препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације органу јавне власти или другом лицу у чијем је делокругу област на коју се препорука односи, након чега прати спровођење препорука.
Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6] прописана је забрана повреде начела једнаких права и обавеза, до које долази уколико се дискриминисаном искључиво или углавном, због његовог инвалидитета, неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе, које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, односно, ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује . Чланом 34.а Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да су правна и физичка лица из члана 13. овог закона дужна да особи са инвалидитетом која има трајне последице телесног или сензорног оштећења омогући коришћење услуга потписивањем, када је то потребно, уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом.
Интенција законодавца у конкретном случају је била да се побољша положај особа са инвалидитетом, посебно у домену приступачности услуга и да им се пружи подршка неопходна за уживање и остваривање права под истим условима под којима их уживају и остварују лица која немају инвалидитет.
Међутим пракса је показала да је ову одредбу закона, као што је указала и Народна банка Србије потребно додатно унапредити односно прецизирати како не би долазило до различитог тумачења и примене у пракси.
Препорука коју је, након обраћања Повереника, Народна банка упутила свим банкама у многоме ће допринети уједначенијој примени закона у пракси. С тим у вези Повереник истиче да одредбу члана 34. и 34а Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом треба најмање рестриктивно тумачити и када је год то могуће у складу са препоруком Народне банке омогућити особи са инвалидитетом да уместо потписа користи факсимил, односно печата који садржи податке о личном идентитету/печат са угравираним потписом, без наметања додатних услова као што је то на пример обавезна присутност пратиоца. Како наведено представља само делимично решење проблема имајући у виду ограничења која предвиђа Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, Повереник ће у наредном периоду извршити анализу стања у пракси, као и упоредно-правну анализу праксе других земаља, након чега ће сагледати покретање иницијативе за измене Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом са циљем унапређења стања и прецизног регулисања употребе факсимила у правном промету.
У том смислу ова препорука мера уједно представља и позив банкама да доставе Поверенику опис стања, евентуалне предлоге и добре праксе које су се успоставиле приликом примене закона у погледу коришћења факсимила приликом пружања банкарских услуга, имајући у виду важност заштите интереса корисника приликом пружања банкарских услуга, али и равноправност и једнакост у пружању услуга. Како је Народна банка Србије дала добре смернице остављајући банкама да пронађу најбоље начине који су што повољнији за странку, свако унапређење које банка успостави изменом интерних процедура може помоћи да се унапреди положај свих особа са инвалидитетом које користе факсимил у банкарском сектору.
Повереник наглашава да се омогућавањем приступа банкарским услугама особама које користе факсимил уместо својеручног потписа обезбеђује пуна и ефективна равноправност између особа са инвалидитетом која има трајне последице телесног или сензорног оштећења због којих не може да се потпише и других особа које то могу да ураде без употребе факсимила.
Повереник подсећа да су особе са инвалидитетом једна од најугроженијих група у свим областима друштвеног живота и да је дискриминација на основу инвалидитета од оснивања институције Повереника, међу првих пет основа дискриминације, док је у 2024. године, инвалидитет други основ дискриминације на основу обраћања грађана. Бројност проблема са којима се свакодневно суочавају у остваривању фундаменталних права и услуга, уз истовремено непрепознавање капацитета и способности, доводи особе са инвалидитетом у већи ризик од дискриминације. Треба имати у виду да су особе са инвалидитетом хетерогена група коју чине особе различитог старосног доба, пола, здравственог стања, брачног и породичног статуса, економског и социјалног положаја, што утиче и на то да су у већој мери изложени и вишеструкој и интерсекцијској дискриминацији, односно дискриминацији по више личних својстава.
Имајући у виду све наведено Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера АИК банци А.Д. Београд.
Потребно је да о предузетом банка обавести Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности, као и да у наведеном року достави акта којима доказује да су процедуре унапређене.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[3] „Службени гласник РС”, број 42/09
[4] „Службени гласник РС“, 19/25
[5] „Службени гласник РС, 139/14, 44/18 и 64/24
[6] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
394-25 Препорука мера банкама 
