Поводом све учесталијег непримереног и увредљивог говора у медијском и јавном простору, укључујући говор мржње који је присутан у свим видовима извештавања, у новинама, ТВ емисијама, на друштвеним мрежама, али и путем графита, реклама и огласа, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упутила је препоруку мера медијима у циљу спречавања објављивања, али и уклањања већ објављених садржаја и коментара који подстичу дискриминацију, мржњу или насиље према различитим појединцима и групама.

У препоруци се истиче и да медији морају водити рачуна да не објављују садржаје који представљају узнемиравајуће, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање које има за циљ повреду достојанства различитих појединаца или група на основу њиховог стварног или претпостављеног личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење, што је недопуштено и Законом о забрани дискриминације.

Пракса Повереника, као и бројна истраживања, указују да је део медијске и јавне сцене преплављен садржајима који подстичу вређање неистомишљеника, таргетирање појединаца, изношење неоснованих интерпретација и оптужби. Овој пракси доприносе бројни непримерени и узнемиравајући коментари, вулгарности, сексизам, мизогинија, хомофобија, ејџизам који реферишу на објављене медијске садржаје. Посебно забрињава што дискриминаторне и стереотипне наративе често заговарају јавне личности, политичари, академски и медијски радници, чији утицај на јавно мњење може имати озбиљне и далекосежне последице, додала је повереница.

Поводом предстојећег Светског дана слободе медија, Јанковић истиче да је слобода изражавања једно од основних људских права, а слобода медија кључна вредност сваког демократског друштва. Последњих година, медији су изложени притисцима са различитих страна, а технолошке промене додатно доприносе антимедијском расположењу и чак подривају њихову улогу у друштву и рад у интересу јавности. Неповерење у медије води и ка општем неповерењу и поларизацији у друштву, што за последицу има губитак дијалога и расправе о важним темама како за појединце тако и друштво у целини.

Слободна медијска реч је нераскидиво везана за право свих грађана да буду објективно информисани, да имају приступ тачним и правовременим информацијама, a професионално новинарство је јавно добро за свако демократско друштво. Зато је од суштинског значаја да новинари и новинарке, у обављању свог посла, буду заштићени од дискриминације, притисака, застрашивања и напада. Не треба занемарити чињеницу да су новинарке у појачаном ризику од свих облика дискриминације и насиља, и у офлајн и у онлајн свету. Само у окружењу у којем су слободни да раде без притисака и претњи, уз добар правни оквир који гарантује њихову независност и одрживост, као и функционисање институција од којих је за медије најважнији РЕМ, новинари могу професионално, објективно и непристрасно извештавати, уз поштовање етичких стандарда и новинарских кодекса, закључила је Јанковић.