Право на рад, једнак третман у запошљавању и напредовању, као и заштита од дискриминације на раду и у вези са радом, представљају основна људска права гарантована Уставом Републике Србије, законима и међународним документима које је наша држава ратификовала. Док се савремени свет тектонски мења, основне вредности солидарности и борбе за достојанствен рад остају кључне у настојању да се осигура боља будућност за све раднике, рекла је поводом Међународног дана рада повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Иако су остварени значајни помаци, забрињавају и даље присутне притужбе грађана које указују на дискриминацију по основу пола, инвалидитета, старосног доба, трудноће и материнства, националне припадности, чланства у синдикалним организацијама и других личних својстава приликом запошљавања, на радном месту и остваривању права из радног односа. Повереник посебно указује на изазове са којима се суочавају жене на тржишту рада, особе са инвалидитетом, Ромкиње и Роми, старији радници, као и припадници других осетљивих друштвених група.

У светлу актуелних догађаја нарочито забрињавају и за осуду су случајеви кршења загарантованог права на равноправност, односно случајеви дискриминације по основу политичке или синдикалне припадности. Било које лично својство запосленог, па и његово чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, не сме бити разлог ускраћивања, ограничавања или нарушавања било чијих права, истакла је повереница.

Институција Повереника је недавно Уставном суду поднела предлог за оцену уставности и законитости Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика због тога што поједине одредбе нарушавају једнакост запослених пред законом. Само због чињенице да је запослени члан одређеног синдиката који је потписник Посебног колективног уговора, његове године рада код послодавца не треба да вреде више, навела је у препоруци Јанковић.

Повереница указује да је технолошки напредак проузроковао глобалне изазове са каквима се до сада нисмо суочавали. Све је више  радних  миграција, флексибилних и несигурних облика радног ангажовања, фриленс послова, рада на онлајн платформама, мобилним сервисима и рада од куће, због чега  је, с обзиром на значај права на рад, неопходно обезбедити широки социјални дијалог свих релевантних актера и променити Закон о раду, којим ће се прецизно регулисати  сви облици рада и обезбедити адекватна заштита свих радника. Сви послодавци, државни органи, синдикати и организације цивилног друштва треба да активно доприносе стварању подстицајног и здравог радног окружења у коме ће сви грађани и грађанке имати једнаке шансе, без страха од дискриминације и уз пуно поштовање њиховог достојанства и интегритета, закључила је Јанковић.