Свако друштво мора да створи подстицајно и безбедно окружење за жене и да им обезбеди највише стандарде и хуман третман током трудноће и порођаја. То није само питање здравља и квалитета живота, већ и суштинско питање равноправности жена. У целом региону присутни су случајеви неадекватног или нехуманог третмана жена током трудноће и порођаја, зато је одговорност на институцијама система и здравственим радницима, али и на свима нама као појединцима, да се овај проблем системски искорени, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић учествујући у Подгорици на регионалној конференцији „Родни аспект медицинске етике: пример акушерског насиља”.

Јанковић је навела да се последњих година жене све више одлучују да проговоре о деградирајућем поступању током труднoће и порођаја. Она је подсетила да је институција Повереника током протеклих година указивала да се сваки случај повреде права мора свхатити озбиљно, јер ни једна жена не сме да трпи било који облик вербалног или физичког насиља и буде стављена у положај недостојан људског бића током тог врло емотивног и интензивног животног периода.

Након бројних обраћања грађанки током прошле године, упутили смо и препоруку мера свим гинеколошко-акушерским клиникама и Министарству здравља да је, поред адекватних просторних услова, неопходно имати константну едукацију медицинског особља, од радника на пријему до лекара и бабице, и то не само са аспекта здравствене заштите, већ и са аспекта остваривања свих људских права. Охрабрује повратна информација коју смо добили од грађанки о побољшаном третману у многим клиникама, истакла је Јанковић.

На овај проблем, додала је повереница, интезивно су указивале и организације цивилног друштва, као што су Београдски центар за људска, Правни скенер и утицајни појединци захваљујући којима је ова тема имала и значајно место у медијима, као и истраживање УНФПА „Искуства жена у породилиштима у Србији током и након пандемије Ковида-19“.

На конференцији у организацији СПЕС-а представљено је истраживање о акушерском насиљу у Црној Гори, а у уводном делу су говориле начелница Одељења за послове родне равноправности у Министарству људских и мањинских права Биљана Пејовић, експерткиња за родну равноправност у име СПЕС-а Нада Дробњак и државна секретарка у Министарству здравља Црне Горе Мирјана Влаховић Андријашевић. Искуства у области репродуктивних права, медицинске етике и борбе против родно заснованог насиља у здравственом систему разменили су и Заштитник људских права и слобода Црне Горе Синиша Бјековић, правобранитељица за равноправност сполова Републике Хрватске Вишња Љубичић, директорка Агенције за равноправност сполова Босне и Херцеговине Самра Филиповић-Хаџиабдић, као и специјалисти из области гинекологије и акушерства и представници цивилног сектора.