бр. 07-00-105/2025-02 датум: 23. 2. 2025.
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
Немања Старовић, министар
11000 БЕОГРАД
Немањина 22-26
Поштовани господине Старовићу,
Поверенику за заштиту равноправности се притужбама обратио Нови синдикат социјалне заштите, Синдикална организација Синдиката запослених у социјалној заштити при Центру за социјални рад града Нови Сад, као и већи број грађана и грађанки запослених у центрима за социјалну рад из више насељених места у Србији, који указују на неповољнији положај у којем су се нашли поједини запослени у центрима за социјални рад доношењем Уредбе о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама (05 број: 110-1211/2025 од 13. фебруара 2025. године). У притужбама је наведено да су поједини стручни радници, запослени у центрима за социјални рад, изузети од предвићеног повећања коефицијента за обрачун плата запослених у току 2025. године.
Наиме у притужби Синдикалне организације је, између осталог, наведено да је Влада Републике Србије на седници одржаној 13. фебруара 2025. године усвојила Уредбу о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленим у јавним службама. Уредба је до измене одређивала да послови из члана 2. тачка 11 – У социјалној заштити, који потпадају под коефицијент 19,35 представљају васпитач, социјални радник, специјални педагог, психолог, правник, социолог, водитељ случаја, радник на пословима планирања и развоја, саветник за хранитељство, педагог, радни терапеут, логопед, сложени економски-финансијски послови, организатор културно-забавног живота, нутрициониста и тријажер у установама социјалне заштите за смештај корисника и у ЦСР (VII степен стручне спреме). Изменом наведене Уредбе, утврђено је увећање коефицијета за групе послова 19,35, али су дискриминаторно изостављени правник, социолог, сложени економско-финансијски послови у установама социјалне заштите за смештај корисника и у ЦСР (VII степен стручне спреме). Даље је наведено да се дискриминација односи на то да је Уредба о допунама уредбе незаконито и неосновано изоставила наведене професије, јер према члану 136. Закона о социјалној заштити стручни радници у центру за социјални рад су социјални радник, психолог, педагог, андрагог, специјални педагог, правник и социолог, а у другој установи социјалне заштите и код пружаоца услуга социјалне заштите стручни радници су и дефектолог и лекар, док су стручни сарадници лица друге одговарајуће струке, са стеченим високом образовањем на студијама првог или другог степена, односно на основним студијама, која обављају послове из своје струке у установи социјалне заштите и код пружаоца услуга социјалне заштите. У притужби је указано и да члан 137. Закона о социјаној заштити одређује да се стручни послови у социјалној заштити групишу према функцијама, природи радних процеса и исходима који настају у пружању услуга социјалне заштите. Такође је указано да је према члану 4. став 2. Правилник о стручним пословима у социјалној заштити[1] прописано да основни стручни послови социјалне заштите у зависности од карактеристика и потреба корисничке групе обухватају: 1) информисање, процену, планирање; 2) посредовање и заступање у остваривању права и коришћење услуга; 3) спровођење мера заштите корисника и праћење ефеката предузетих услуга и мера; 4) саветодавно усмеравање, активацију и реализацију социо-едукативне активости у складу са потребама и интерересовањима корисника; 5) бригу о физичком, психичком, социјално-емоционалном, когнитивном и развоју комуникације и стваралашта код корисника. Даље је чланом 11. Правилника дефинисано да правни послови у социјалној заштити обухватају примену управно-процесних правила у вођењу поступка, као и припрему појединачних управних аката у стварима чије је решавање законом поверено установама социјалне заштите, као и послове вођења евиденција и издавања уверења о штићеницима, издржаваним лицима, лицима према којима је извршено насиље у породици и лицима против којих је одређена мера заштите од насиља у породици, те другим чињеницама о којима се води службена евиденција и друге послове у складу са законом. Правни послови у центру за социјални рад обухватају и послове припреме аката за покретање судских и других поступака из породичних односа, заштите права детета, односно права других пословно неспособних лица у другим случајевима када су учешће или активна легитимација органа старатељства прописна законом. Даље је наведено да правни послови у центру за сцијални рад обухватају и правну подршку и усмерење у вези са реализацијом мера старатељске заштите, заштите од насиља у породици, правима детета и вршењем родитељског права, правима особа са инвалидитетом и припадника других осетљивих група – све у непосредном раду са корисницима, као и послове информисања, правног саветовања, те учешћа у процени, планирању и реализацији услуга и мера социјалне и старатељске заштите, у сарадњи са запосленима на стручним пословима у социјалној заштити. Указано је и да је чланом 33. Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад[2] прописано да запослени на управно-правним пословима пружа консултантску правну подршку водитељу случаја. Одредбама члана 38. овог правилника прописано је да је стручни тим стручно тело у чијем раду учествују: супервизор, водитељ случаја и стручњаци посебних специјалности из или изван организационе јединице центра, односно из других установа и организација; да руководиоца службе, односно супервизор формира стручни тим на предлог водитеља случаја, када овај процени да је потребна помоћ или додатна стручна подршка стручњака других специјалности ради извршења процене стања и потреба појединог корисника, планирања активности, пружања услуга и предузимања мера правне заштите појединог корисника и да се стручни тим обавезно формира одлуком руководиоца службе: 1. када је потребно извршење послова који су законом или подзаконским прописима одређени да се обављају тимски (као нпр. процена опште подобности будућих усвојитеља, хранитеља и старатеља); 2. када је потребно донети одлуку о заснивању усвојења; 3. када се разматра старатељски извештај привременог старатеља и старатеља; 4. када се одлучује о давању претходне сагласности старатељу за обављање послова који прелазе оквире редовних послова у заступању штићеника или редовног управљања његовом имовином; 5. када је потребно одлучити о давању претходне сагласности за располагање имовином штићеника, односно располагање имовином детета под родитељским старањем. Даље је овим чланом прописано да у случајевима из става 3. тач. 2–5. овог члана, у раду стручног тима, поред стручњака из става 1. овог члана, обавезно учествују и правник и руководилац службе у оквиру које се доносе наведене одлуке, а ако у центру нису формиране службе као посебне организационе јединице, учествује најмање један од стручњака који, сагласно одлуци директора и општем акту о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, има посебна овлашћења и одговорности. Поред наведених послова у складу са чланом 26. наведеног правилника, у оквиру службе за правне послове организује се рад пријемне канцеларије и канцеларије за материјална давања. У пријемној канцеларији на пословима пријема, поред запослених у служби за правне послове, раде и запослени на пословима социјалног рада, а у складу са посебним планом дежурства на пријему. У канцеларији за материјална давања обављају се послови признавања права корисницима на материјално обезбеђење, додатак за помоћ и негу другог лица и друга новчана давања. У центру који, с обзиром на број запослених, не испуњава услове за образовање службе за правне послове као посебне организационе јединице, послове из делокруга ове службе обављају запослени правници, а, поред њих, послове пријема обављају запослени на пословима социјалног рада, у складу са посебним планом дежурства на пријему. Синдикална организација сматра да из цитираних законских и подзаконских аката неспорно произлази да је Уредбом о допунама уредбе извршена дискриминација стручних радника – нарочито правника и социолога у односу на све друге професије које потпадају под групу послова са коефицијентом 19,35, а којима се повећава коефицијент на 21,05. Синдикална организација указује да је одредбама члана 104. ст. 2 и 3 Закона о раду[3] прописано да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца и да се под радом једнаке вредности подразумева рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност. У смислу овог члана, сви стручни радници у социјалној заштити су једнаки у свом раду.
У притужби грађана је даље указано и да Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама не препознаје професију андрагога, те да тако ова професија није препозната ни у Уредби о допунама уредбе о коефицијенту од 13. фебруара 2025. године којим се коефицијент за обрачун плата повећава одређеним категоријама запослених. Напомињу да Закон о социјалној заштити у члану 136 препознаје андрагога као једну од професија која спада у стручне раднике центра за социјални рад. У притужбама се указује на посебно неповољан положа андрагога који нису на позицији водитеља случаја, односно оних који су на позицији стручних радника.
Један број притужби су поднели економисти на сложеним финансијско-рачуноводственим пословима који су запослени у центрима за социјални рад. Наведено је да стручни радник за управно-правне послове и дипломирани економиста за финансијско–рачуноводствене послове у центрима за социјални рад, с обзиром на свој ниво образовања и сложености послова које обвљају, никако не могу бити мање вредновани од других стручних радника у овим установама.
Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Одредбом члана 1. тачка 1. Конвенције Међународне организације рада бр. 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања[6], одређено је да израз дискриминација, између осталог, подразумева свако прављење разлике, искључење или давање првенства заснованог на раси, боји, полу, вери, политичком мишљењу, националном или социјалном пореклу, који иду за тим да униште или наруше једнакост могућности или поступања у погледу запошљавања или занимања.
Одредбама члана 104. Закона о раду[7] прописано је да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду; да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца, док се под радом једнаке вредности подразумева рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност.
Одредбама члана 136. Закона о социјалној заштити[8] прописано је да су стручни радници у центру за социјални рад социјални радник, психолог, педагог, андрагог, специјални педагог, правник и социолог, а у другој установи социјалне заштите и код пружаоца услуга социјалне заштите стручни радници су и дефектолог и лекар, док су стручни сарадници лица друге одговарајуће струке, са стеченим високом образовањем на студијама првог или другог степена, односно на основним студијама, која обављају послове из своје струке у установи социјалне заштите и код пружаоца услуга социјалне заштите.
Влада Републике Србије донела је 13. фебруара 2025. године Уредбу о допунама уредбе о коефицијентима за обрачун плата запослених у јавним службама[9], у којој је наведено да се у Уредби о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, у члану 2. на крају тачке 11. додају ст. 2. и 3. који гласе: Коефицијент за обрачун и исплату плате дипломираног дефектолога у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у менталном развоју, душевно оболелих и инвалидних лица, деце у стационару до три године старости, у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника у установама за старе и установама за умерено ометене у менталном развоју, васпитача у заводима за васпитање деце и омладине, стручног радника и васпитача у прихватилишту за ургентну заштиту деце и омладине са VII степеном стручне спреме износи 20,73; васпитача, социјалног радника, специјалног педагога, психолога, водитеља случаја, саветника за хранитељство, педагога, радног терапеута, логопеда, нутриционисту и тријажера у установама социјалне заштите за смештај корисника и у ЦСР са VII степеном стручне спреме износи 20,20; супервизора у ЦСР и реализатора едукативних програма и супервизора у центру за породични смештај са VI степеном стручне спреме износи 17,95; дефектолога у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у менталном развоју, душевно оболелих и инвалидних лица, деце у стационару до три године старости, у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника, у установама за старе и умерено ометене у менталном развоју и васпитача у заводима за децу и омладину са VI степеном стручне спреме износи 16,97; васпитача, социјалног радника, радног терапеута, саветника за хранитељство у установама социјалне заштите за смештај корисника и водитеља случаја са VI степеном стручне спреме износи 17,19; неговатељице у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у развоју, душевно оболелих и инвалидних лица и деце у стационару до три године старости са III степеном стручне спреме износи 10,87; неговатељице у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у развоју, душевно оболелих и инвалидних лица и деце у стационару до три године старости са II степеном стручне спреме износи 10,31; неговатељице у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника, у установама за старе и установама за умерено ометене у менталном развоју са III степеном стручне спреме износи 10,53; КВ кувара, пекара, КВ радника, портира, набављача и магационера, возача, фризера, радног инструктора, геронтодомаћице и дактилографа у ЦСР са III степеном стручне спреме износи 10,55; неговатељице у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника у установама за старе и установама за умерено ометене у менталном развоју, берберина и геронтодомаћице са II степеном стручне спреме износи 10,02; вешерке, сервирке, чувара, портира, ложача, домара у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, умерено, теже и тешко ометених у менталном развоју, душевно оболелих и инвалидних лица, деце у стационару до три године старости и непокретних и полупокретних корисника у установама за старе, дактилографа и помоћног кувара, телефонисте и за послове у техничкој радионици са II степеном стручне спреме износи 10,65; вешерке, сервирке, чувара, портира, ложача и домара у осталим установама социјалне заштите са II степеном стручне спреме износи 10,63; спремачице у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, умерено, теже и тешко ометених у менталном развоју, душевно оболелих и инвалидних лица, деце у стационару до три године старости и непокретних и полупокретних корисника у установама за старе са I степеном стручне спреме износи 10,63; спремачице у установама социјалне заштите за смештај корисника са I степеном стручне спреме износи 10,61; спремачице у осталим установама социјалне заштите са I степеном стручне спреме износи 10,59 и физичког радника износи 10,57, почевши од плате за март 2025. године.
Даље је у Уредби о допунама уредбе наведено: Коефицијент за обрачун и исплату плате дипломираног дефектолога у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у менталном развоју, душевно оболелих и инвалидних лица, деце у стационару до три године старости, у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника у установама за старе и установама за умерено ометене у менталном развоју, васпитача у заводима за васпитање деце и омладине, стручног радника и васпитача у прихватилишту за ургентну заштиту деце и омладине са VII степеном стручне спреме износи 21,05; васпитача, социјалног радника, специјалног педагога, психолога, водитеља случаја, саветника за хранитељство, педагога, радног терапеута, логопеда, нутриционисту и тријажера у установама социјалне заштите за смештај корисника и у ЦСР са VII степеном стручне спреме износи 21,05; супервизора у ЦСР и реализатора едукативних програма и супервизора у центру за породични смештај са VI степеном стручне спреме износи 18,00; дефектолога у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у менталном развоју, душевно оболелих и инвалидних лица, деце у стационару до три године старости, у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника, у установама за старе и умерено ометене у менталном развоју и васпитача у заводима за децу и омладину са VI степеном стручне спреме износи 18,00; васпитача, социјалног радника, радног терапеута, саветника за хранитељство у установама социјалне заштите за смештај корисника, водитеља случаја са VI степеном стручне спреме износи 18,00; неговатељице у установама за смештај корисника оболелих од аутизма, теже и тешко ометених у развоју, душевно оболелих и инвалидних лица и деце у стационару до три године старости са III и II степеном стручне спреме износи 11,00; КВ кувара, пекара, КВ радника, портира, набављача и магационера, возача, фризера, радног инструктора, геронтодомаћице и дактилографа у ЦСР са III степеном стручне спреме износи 10,73; неговатељице у установама за смештај непокретних и полупокретних корисника, у установама за старе и установама за умерено ометене у менталном развоју са III и II степеном стручне спреме износи 10,70 и берберина и геронтодомаћице са II степеном стручне спреме износи 10,70, почевши од плате за октобар 2025. године.
С обзиром на наведено, неспорно је да Закон о социјалној заштити прописује да су стручни радници у центрима за социјални рад: правник, социолог, социјални радник, психолог, педагог, андрагог и специјални педагог, а дефектолог и лекар и у другој установи социјалне заштите. Такође, Законом о раду запосленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца, док се под радом једнаке вредности подразумева рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност. Повереник указује да се прописивањем различитих коефицијената за обрачун и исплату плата за рад једнаке вредности, може погоршати положај запослених у систему социјалне заштите, али и корисника услуга социјалне заштите који су у ризику од дискриминације.
Имајући у виду озбиљност проблема, користимо прилику да укажемо да Повереник кроз редовне годишње извештаје и посебне извештаје о стању у области заштите равноправности константно указује на положај запослених у систему социјалне заштите и посебно на значај овог система за остваривање права и услуга најугроженијих група грађана. Повереник посебно указује на недовољне капацитете установа социјалне заштите на које је пренето низ послова и од којих се, с обзиром на повећане потребе грађана и грађанки, захтева и повећање обухвата и врсте услуга[10]. С тим у вези више година за редом у овим извештајима дајемо и препоруку мера да је неопходно ојачати капацитете центара за социјални рад, као и других установа социјалне заштите како би могли да правовремно одговоре свим пословима у области социјалне и породично-правне заштите и обезбеде квалитетно мапирање потреба, препознавање социјалне искључености и благовремено активирање свих облика подршке и помоћи уз повећање доступности и разноврсности услуга социјалне заштите
Такође, Повереник је током претходних година константно указивао на значај повећања кадровских капацитета у овим системима који су за грађане од виталног значаја којом приликом је упутио допис Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству финансија. У допису министарствима је указано да је неопходно да се у међусобној сарадњи, а у оквиру надлежности предузму све мере у погледу јачања капацитета установа социјалне заштите, и разрешења питања недовољног броја запослених у установама социјалне заштите, како би крајњим корисницима било омогућено да несметано и правовремено остварују права и услуге у складу са законом[11].
Наведено потврђује и Извештај о ревизији сврсисходности пословања – Ефикасност у раду центара за социјални рад у пружању социјалне и породично-правне заштите[12] Државне ревизорске институције, у коме је, између осталог, наведено да у Републици Србији постоји 141 центар за социјални рад, а јавно доступни подаци показују да постојећи ресурси у овој области нису адекватни како би пружили ефикасну социјалну и породично-правну заштиту. У овом извештају је указано да у протеклим годинама нису остварени значајни резултати код унапређења система социјалне и породично-правне заштите, ојачавања капацитета центара, обезбеђивања континуираног усавршавања запослених и унапређења организације и управљања у центрима за социјални рад, да би се на адекватан начин сагледали и решавали проблеми и потребе корисника. У ревизији је утврђено да, у периоду 2020 – 2022. године, у просеку осам центара за социјални рад није имало ниједног запосленог социјалног радника, 21 центар је радио без правника, 17 центара без психолога, а 57 без иједног педагога.[13] Повереник истиче да поред установа за смештај корисника, исти проблем имају и центри за социјални рад и друге установе социјалне заштите, чиме се доводи у питање и квалитет и обим пружених услуга, као и квалитетно мапирање потреба, благовремено активирање свих облика подршке и помоћи угроженим грађанима, али и унапређење подршке и помоћи онима који су у ризику. Наиме, реч је о важним институцијама чији је примарни задатак пружање најзначајнијих услуга грађанима и грађанкама.
Усвајањем наведених неједнакости у коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама у делу запослених у социјалној заштити може довести до додатног поремећаја рада и продубљивања неједнаког односа према значајном делу запослених у сиситему социјалне заштите, што може имати више поседица. Наиме, поред потенцијалног појачаног одлива искусних и обучених запослених из система, различит третман запослених који остварују једнак радни допринос уз једнаку одговорност, довешће до дестимулације за рад, што неповољно утиче на квалитет и обим рада у самим установама, и може довести у крајњој линији и до поремећаја у функционисању установа и отежаног остваривања права грађана. Повереник посебно изражава забринутост како ће се ово одразити на кориснике услуга социјалне заштите. Корисници услуга социјалне заштите јесу најрањивији становници наше државе, као што су деца, старији и особе са инвалидитетом. Повереник посебно указује и на феномен интерсекцијске дискриминације где су особе које су истовремено у ризику од дискриминације по више различитих основа и за које је квалитетна и континуирана подршак система социјалне заштите од егзистенцијалног значаја. Неке од тих група су деца са инвалидитетом и њихове породице, деца без родитељског старања, деца из депривираних средина, Роми и Ромкиње, старији који су корисници услуга социјалне заштите у заједници, старији са инвалидитетом, жртве породичног и партнерског насиља, лица на смештају у установама социјалне заштите и др.
Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[14] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за унапређење равноправности. Имајући у виду све наведено, Повереник позива Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да предузме све неопходне мере и активности у оквиру своје надлежности у циљу измене и допуне Уредбе о коефицијетнима за обрачун и исплату плата запосленима у јавном сектору у делу који се односи на социјалну заштиту, како би се изједначио коефицијент за запослене стручне раднике у складу са чланом 136. Закона о социјалној заштити, односно, како би се испоштовала законска гаранција једнаке зарада за исти рад или рад исте вредности, за рад за који се захтева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност, у складу са Законом о раду.
Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама, у року од 30 дана од дана пријема овог дописа.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 1/2012 и 42/2013
[2] „Службени гласник РС“, бр. 59/2008, 37/2010, 39/2011 – др. правилник, 1/2012 – др. правилник, 51/2019, 12/2020, 83/2022, 10/2025
[3] „Службени гласник РС“ бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017, 95/2018 – Аутентично тумачење
[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 2. став 1. тачка 1.
[6] Уредба о ратификацији Конвенцијe Међународне организације рада бр. 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања „Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразум“, број 3/61
[7] „Службени гласник РС“ бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017, 95/2018 – Аутентично тумачење
[8] „Службени гласник РС“, бр. 24/2011 и 117/2022 – УС
[9] „Службени гласник РС“, бр. 44/2001, 15/2002 – др. уредба, 30/2002, 32/2002 – исправка, 69/2002, 78/2002, 61/2003, 121/2003, 130/2003, 67/2004, 120/2004, 5/2005, 26/2005, 81/2005, 105/2005, 109/2005, 27/2006, 32/2006, 58/2006, 82/2006, 106/2006, 10/2007, 40/2007, 60/2007, 91/2007, 106/2007, 7/2008, 9/2008, 24/2008, 26/2008, 31/2008, 44/2008, 54/2008, 108/2008, 113/2008, 79/2009, 25/2010, 91/2010, 20/2011, 65/2011, 100/2011, 11/2012, 124/2012, 8/2013, 4/2014, 58/2014, 113/2017 – др. закон, 19/2021, 48/2021, 73/2023, 83/2023, 119/2023, 101/, 5/2025, 12/2025 и 13/2025
[10] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[11] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/misljenja-i-preporuke-lat/preporuke-mere-organima-javne-vlasti-lat/page/11/
[12] Извештај о ревизији сврсисходности пословања – Ефикасност у раду центара за социјални рад у пружању социјалне и породично-правне заштите, доступно на: https://www.dri.rs/storage/newaudits/2023-3-SV%20Efikasnost%20rada%20CSR%20u%20pruzanju%20socijalne%20i%20porodicno-pravne%20zastite.pdf
[13] Извештај о ревизији сврсисходности пословања – Ефикасност у раду центара за социјални рад у пружању социјалне и породично-правне заштите, стр. 26
[14] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
111-25 Препорука МИНРЗС за измену Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запосленим у јавним службама 
